FRANCUSKA ODAJE POČAST ŽOZEFINI BEJKER: Plesačica i špijun prva Afroamerikanka i tek druga žena u francuskom Panteonu

Žozefina Bejker, francusko-američka aktivistkinja, zabavljač i heroj pokreta otpora postala je prva Afroamerikanka uvršćena u francuski Panteon, mauzolej gde počivaju istaknute istorijske figure.

"Panteonizacija" prve svetske afroameričke sperzvezde, žene koja se uz Martina Lutera Kinga borila za građanska prava rezultat je višegodišnje kampanje njene porodice i grupe intelektualaca da joj se oda ova retka posthumna počast.

Francuski predsednik Emanuel Makron u avgustu je odobrio zahtev rekavši da to čini jer je ona bila "Afroamerikanca u zatvorenom društvu koja je postala inkarnacija prosvetiteljskih vrednosti Francuske republike. Ona je žena čiji je ceo život bio posvećen potrazi za slobodom i pravdom".

Rođena kao Freda Žozefin MekDonald u ekstremno siromašnom Misuriju 1906. godine, Bejker je napustila školu kada je imala 13 godina. Posle dva neuspela braka - prezime je uzela od drugog muža, uspela je da obezbedi sebi mestu u jednom od prvih potpuno afroameričkih mjuzikala na Brodveju. Poput drugih afroameričkih umetnika tog vremena, preselila se u Francusku da bi pobegla od rasne segragacije u rodnoj Americi.

Žena koju su zvali "Crna Venera" opčinila je Pariz svojih raskošnim plesnim predstavama koje su bile otelotvorenje ere džeza. Jedan od najupečatljivijih momenata njene karijere bio je kada je plesala čarlston sa samo niskom bisera i suknjom napravljenom od gumenih banana, igrajući na kolonijalne fantazije o tome kako izgledaju žene iz Afrike ili sa Kariba.

Glumica, plesačica i pevačica je postala francuskinja udavši se za industrijalca Žana Liona, od koga se kasnije razvela i onda udavala još dva puta, usvojivši 12 dece.

Kada je izbio Drugi svetski rat, pridružila se francuskom Pokretu otpora i postala je poručnik ženskih vazdušnih snaga Slobodne Francuske. Bila je špijun za ratnog vođu zemlje, generala Šarla de Gola i koristila je svoje veštine i kontakte da dobije informacije o planovima italijanskog fašističkog lidera Benita Musolinija.

"Francuska je od mene napravila ono što sam. Parižani su mi dali sve... Spremna sam da im dam svoj život", rekla je kasnije.

Celog života se borila protiv diskriminiacije, usvojivši decu sa sve četiri strane sveta i stvorivši "duginu" porodicu u svom šatou na jugozapadu Francuske.

Preminula je 12. aprila 1975. godine od izliva krvi u mozak, nekoliko dana posle poslednjeg kabaretskog šoua u Parizu povodom pola veka na scceni.

Ona je druga žena koja je primljena u Panteon posle Simon Veil, bivše ministarke koja je preživela Holokaust i borila se za pravo na abortus i jedinstvo Evrope.

Iako će zemni ostaci Bejkerove ostati u Monaku, gde je sahranjena, simboličnu grobnicu će u Panteon uneti pripadnici francuskog vazduhoplovstva.

Kurir.rs