OTISCI STOPALA STARI 3,6 MILIONA GODINA DAJU NOVI UVID U LJUDSKU EVOLUCIJU: Evo šta su naučnici važno otkrili! FOTO

Pet fosilnih otisaka u vulkanskom pepelu od pre 3,66 miliona godina u Tanzaniji daju naučnicima novi uvid u ljudsku evoluciju i uspravan hod, pokazujući da je njegovo poreklo komplikovanije nego što je ranije bilo poznato.

Hodanje na dve noge je obeležje čovečanstva, ali naučnici još uvek sastavljaju delove slagalice o tome kako i kada je počelo.

Trag je pronađen 1976. na nalazištu zvanom Laetoli - severozapadno od kratera Ngorongoro u severnoj Tanzaniji - oko 1,6 km od dva skupa fosilnih otisaka pronađenih dve godine kasnije. Oni pronađeni 1978. pripisuju se vrsti Australopithecus afarensis, homininima čiji je primer poznati skelet otkriven u Etiopiji nazvan Lusi.

Otisci stvoreni od strane dve vrste hominima

Studija je otkrila da su različiti tragovi u Laetoliju, napravljeni u razmaku od nekoliko dana, sati ili možda minuta, stvorili dve različite vrste hominina u istom sloju pepela.

Paleoantropolog Eli Meknat sa Heritidž koledža osteopatske medicine Univerziteta u Ohaju, vođa studije objavljene u časopisu Nature, primetila je da su staze u Laetoliju najstariji nedvosmisleni dokazi dvonožnog kretanja u ljudskim fosilnim zapisima.

"Postojala su najmanje dva hominina koji su hodali drugačije na nogama različitog oblika u vreme naše evolucione istorije, pokazujući da je sticanje veštine hodanja bilo manje linearno nego što mnogi misle", rekao je paleontolog i koautor studije Džeremi DeSilva sa Dartmut koledža.

"Drugim rečima, kroz našu istoriju bilo je raznih evolucionih eksperimenata o tome kako hodati na dve noge".

Otisci stopala pronađeni 1976. i ponovo iskopani 2019. godine imali su drugačije karakteristike od onih pronađenih 1978. godine, posebno hod koji se zove poprečni korak.

Unakrsni korak

"Staza se sastoji od pet uzastopnih otisaka stopala. Ali leva noga prelazi preko desne i obrnuto. Još uvek nismo sigurni šta to znači", rekao je DeSilva.

"Poprečni korak se ponekad dešava kod ljudi kada hodaju po neravnom terenu. Možda to objašnjava taj čudan hod. Ili je možda samo ovaj pojedinačni hominin hodao na neobičan način. Ili je možda nepoznata vrsta hominina bila prilagođena da hoda ovim putem", dodao je DeSilva.

Na osnovu otisaka stopala, naučnici procenjuju da je stvorenje koje ih je napravilo bilo visoko nešto više od metra, hodalo je tako što je peta udarala o tlo i imalo je nožni prst koji je malo štrčao u stranu, iako ne baš kao kod šimpanze.

DeSilva je rekao da naučnici mogu samo da spekulišu o drugim aspektima izgleda i ponašanja ovog hominina i da li je već identifikovan - kao što su Kenianthropus platiops ili Australopithecus deiiremeda - ili je nepoznat.

Ljudska loza se odvojila od loze šimpanzi pre otprilike šest do sedam miliona godina.

Uspravno hodanje je ključni razvojni događaj

Presudni trenutak je bio kada su naši preci usvojili uspravno hodanje na dve noge, možda prilagođavajući se životu u afričkoj savani.

Hodanje na dve noge zahtevalo je anatomske promene, posebno u stopalima, nogama, kukovima i kičmi, koje su evoluirale mnogo pre nego što se naša vrsta, Homo sapiens, pojavila pre više od 300.000 godina.

Lokalitet Laetoli je travnato područje sa drvećem bagrema, a žirafa i zebri ima u izobilju. Kada su napravljeni otisci stopala, to je bilo opasno područje za male hominine, sa precima modernih hijena, lavova i leoparda, kao i sada izumrlih sabljozubih mačaka, koje su lutale tim područjem.

"Preci mnogih istih životinja koje tamo žive živeli su u Laetoli milionima godina ranije, uključujući, naravno, ljude", rekao je DeSilva.

Kurir.rs