ZATVOR ZA ŠKOLSKE SILEDŽIJE? Francuski poslanici predložili drakonski zakon, kazne i do 150.000 evra, čeka se odluka Senata

Francuski parlament izglasao je da maltretiranje u školi bude okraakterisano kao krivično delo za koje je kazna do tri godine zatvora, pošto su poslanici ocenili da je društvu potreban poziv za uzbunu o ozbiljnosti dece koja zlostavljaju na svoje vršnjake.

Procenjuje se da je čak jedno od 10 francuske dece bilo žrtva nekog oblika zlostavljanja u školi, a društvene mreže povećavaju potencijal za javno ismevanje i ponižavanje. Blanker je rekao da je nacrt zakona "način sprovođenja vrednosti republike“.

Nacrt zakona u sredu je odobrio Donji dom Parlamenta, i sada će ići u gornji dom, Senat. Očekuje se da će biti usvojen u februaru. Francuska će tako postati jedna od zemalja koja izriče neke od od najstrožih kazni za maltretiranje u svetu.

Ervan Balanan, poslanik iz Bretanje iz centrističke partije MoDem (Demokratski pokret), koji je izradio nacrt zakona, rekao je da su novi zakon i visoke kazne način da se "angažuje kompletno društvo", pošalje snažna poruka i podigne svest o razornim posledicama maltretiranja. Prema njegovim rečima, novi zakon će pomoći da se ljudi edukuju o maltretiranju i prevenciji istog.

"Ne radi se o tome da se deca šalju u zatvor“, naglasio je Balanan. "Postoji pravosudni sistem za maloletnike koji uzima u obzir starost optuženog i sposobnost raspoznavanja dobrog od zla". Međutim, krivični zakoni mogu da postave "sistem vrednosti jednog društva“.

Novi zločin "školskog maltretiranja“ odnosi se na decu i odrasle u školama i na univerzitetima, uključujući učenike, kao i osoblje kao što su servirske u menzama ili redari.

Za maltretiranje je predviđena maksimalna kazna od tri godine zatvora i novčana kazna do 45.000 evra. Ako se žrtva nasilja u školi ubije ili pokuša samoubistvo, maksimalna kazna može porasti na 10 godina i 150.000 evra.

U stvarnosti, malo je verovatno da će zakon dovesti do toga da gomila dece završi u zatvoru – umesto toga, pojaviće se nove društvene šeme za podizanje svesti o maltretiranju, piše dopisnica Gardijana.

Zakon takođe povećava resurse za prevenciju i obrazovanje, i poboljšava odredbe za učešće dece u obrazovnim programima zajednice o maltretiranju. Neki poslanici su tvrdili da bi rizik od zatvora i krivični dosije služili uglavnom kao odvraćanje.

Uopšteno govoreći, većina političke desnice i centra podržala je nacrt. Ali neki poslanici levice su kritikovali zakon kao previše represivan. "Ne zalažemo se za kriminalizaciju maloletnika i povećanje represije“, rekla je Mišel Viktori, poslanica socijalista.

Sabin Rubin, poslanica levičarske stranke Francuska nepokorena, nazvala je zakon "iluzijom i demagoškim preterivanjem"

Ostali poslanici dovode u pitanje efikasnost zakona. Maltretiranje je već podložno krivičnom gonjenju u Francuskoj prema zakonima koji kriminalizuju uznemiravanje, kažu protivnici zakona.

Delfin Bagari, lekarka i poslanica koja je izabrana 2017. u okiru centralističke grupe predsednika Emanuela Makrona, ali više nije deo te poslaničke grupe, rekla je Donjem domu da je stvaranje novog krivičnog dela neadekvatan odgovor na specifičnu mehaniku maltretiranja, pre svega na snažan efekat grupa u ciljanju svojih vršnjaka, ali i na činjenicu da se maltretiranje dešava u svakoj školi i da siledžije često ne razlikuju dobro od lošeg.

Prema njenim rečima, ovaj zakon bi privlačenjem pažnje na problem maltretiranja, mogao da oslabi druge ključne oblike delovanja, kao što je odgovornost direktora da suzbije maltretiranje.

Nekoliko slučajeva maltretiranja koji su se završili tragedijom dospeli su na naslovne strane u Francuskoj ove godine, uključujući samoubistvo 14-godišnje devojčice u istočnom regionu Alzasa u oktobru. Majka devojčice rekla je lokalnim medijima da je njena ćerka bila podvrgnuta rasističkom i homofobičnom maltretiranju, a da su je drugovi iz razreda izolovali i isključili. Bila je fizički gurnuta, a njena imovina bačena na zemlju.

Makronova supruga Brižit, koja je bivša učiteljica, stavila je borbu protiv maltretiranja u fokus svog dobrotvornog rada u Jelisejskoj palati.

Kurir.rs