ŽIVE SVOJ SAN Ljudi koji su kupili jeftine kuće u Italiji sada imaju savete za potencijalne kupce: Ove stvari morate da uradite!

Kupovina jeftine nekretnine u Italiji je atraktivna perspektiva za mnoge, naročito u trenutku kada sve više gradova nudi kuće budzašto.

Kada je u pitanju davanje neprocenjivih saveta o ovoj konkretnoj temi, niko nije bolji od onih koji su to uradili i kupili jeftinu kuću.

U januaru, italijanski grad Bikari dospeo je na naslovne strane svetskih medija kada je počeo da rasprodaje i trošne kuće po ceni od jednog evra i kuće spremne za useljenje kojima su potrebne samo minimalne popravke - ove poslednje su bile "bestseleri".

Gradonačelnik Đanfilipo Minjonja odlučio je da ponudi domove u pokušaju da oživi grad koji je iz godine u godinu sve više pust jer stanovnici odlaze u potrazi za poslom.

CNN je razgovarao sa ljudima koji su su kupili, ili pomogli da se kupi jedna od takvih nekretnina.

Nasleđeni problemi

Marijano Ruso, Argentinac italijanskih korena, kupio je udobnu dvospratnu kuću od 55 kvadratnih metara u Bikariju za 7.000 evra.

Rusov dom je bio renoviran kada je prodat - čak su i zidovi bili sveže okrečeni - i ima panoramsku terasu, i u njega se ulazi iz živopisne uličice u istorijskom centru grada. Uz novac koji je dao za kupovinu kuće, morao je da plati i notara da sastavi tapiju što ga je koštalo dodatnih 3.000 evra.

"U kući može da se živi. Možda ćemo modernizovati vodovodne cevi i grejanje i možda ćemo srediti delove poda", rekao je Ruso, menadžer Argentine Per Il Mondo, organizacije koja ujedinjuje Italijane i Argentince širom sveta.

"Konstrukcija je čvrsta, iako je stara kuća, nema buđi na zidovima, a krov je u savršenom stanju", dodao je on.

Ruso kaže da je sam proces kupovine protekao veoma glatko zahvaljujući podršci lokalnog geodete zaduženog za projekat.

"Ključno je imati nekoga ko vas vodi na putu, imali smo sreće sa našim agentom", rekao je Ruso, koji planira da živi u Bikariju sa suprugom i dve ćerke veći deo godine.

"Pripremio je papire za nas i pomogao nam da platimo porez na imovinu. Pobrinuo se da kuća bude oslobođena bilo kakvih prethodnih dugova, što je nešto što ne želite da saznate nakon što je kupite", ispričao je on.

Međutim, Rusou je malo nedostajalo da se zaglavi u košmarnom lavirintu u kome su se drugi našli kada su kupovali italijansku nekretninu sa više vlasnika.

Njegova kuća je imala dve vlasnice - sestre koje su živele u različitim gradovima. Obe su prvo morale da pristanu na prodaju, a potom i na konačnu cenu.

Srećom, sestre su bile u dobrim odnosima i stvari su ispale dobro. Ali to nije uvek slučaj.

Prema italijanskom zakonu, čak i ako imanje ima 1.000 različitih vlasnika, svaki mora da pristane na prodaju, inače ugovor neće biti potpisan. A Italija ima solidan broj zaraćenih rođaka.

Zbog toga kupci, uz pomoć gradske skupštine, moraju da se obezbede da im nepoznati naslednik neće iskoči niotkuda i zatražio nazad prodatu imovinu.

Ruso napominje da je takođe važno proveriti da nema nerešenih hipoteka na imovini i da sve minimalne popravke ili renoviranja koje su završili prethodni vlasnici imaju zakonsku dozvolu za koju je trošak već plaćen. U suprotnom će novi vlasnik morati da to reši sam, ili će se suočiti sa pravnim posledicama.

Kupci takođe moraju da znaju za bilo kakvu štetu trećim licima koju su prouzrokovali bivši vlasnici kuće pre potpisivanja ugovora o kupovini. Na primer, ako je oštećena vodovodna cev poplavila kuhinju suseda, ili je crep sa krova oštetio susednu kuću.

Čak bi i ranija uređenja kuće mogu da postanu problem ako nisu bila propisno odobrena ili retrospektivno preko građevinske inspekcije.

"Jedna sestra nije mogla da bude prisutna na dan potpisivanja ugovora pa je ovlastila drugu da potpiše u njeno ime“, objašnjava Ruso. "Morali smo da proverimo da je sve u redu sa prodajom. Sestre su nekada renovirale kuću i srušile zid da spoje dve sobe, ali su za to imale dozvolu".

"Sve to mora da postoji u papirima i bude uneto u ugovor pre prodaje. Niko ne želi probleme u poslednjem trenutku", dodao je on.

Ako renoviranje nije bilo prijavljeno gradskoj upravi, novi kupac bi mogao da se nađe u situaciji da se kupoprodajni akt – i prodaja – proglasi ništavnim.

Pravi posrednik

Pronalaženje efikasnog agenta bio je ključni faktor za Rolfa Bauera, penzionisanog inženjera iz Nemačke, kada je birao povoljnu kuću u Bikariju.

"Volim seosku atmosferu, verujem da me je sudbina poslala ovde. Letos sam se odvezao do Pulje da odaberem dom i to je bio prvi grad u koji sam svratio. Bilo je savršeno“, kaže Bauer, koji je platio 30.000 evra za svoju obnovljenu kuću.

"Odmah sam pronašao geodetsku kancelariju i čovek je bio sjajan. Veoma je važno imati pravu osobu koja će vam pomoći da odaberete kuću koja vam najviše odgovara", rekao je on.

Odlučio se da kupuje u Pulji, a ne na Siciliji, gde različiti gradovi prodaju kuće za jedan evro.

"Sicilija je predaleko na jugu, plus nikad nisam želeo dom od jednog evra“, objašnjava on. "To zahteva previše rada".

Bauer, koji poseduje i druge nekretnine u Evropi, smatra da su troškovi agenta - ispod 500 evra - znatno ispod onih koje je imao u drugim zemljama. Pošto je nastanjen u Bikariju, Bauer ne mora da plaća porez na imovinu, što je bio još jedan plus.

"Shvatio sam da moraš da uradiš nešto sa novcem, iskoristiš ga da se opustiš i uživaš u životu“, kaže on. "Ja sam sakupljač kuća, a u Bikariju sam našao toplo mesto gde mogu da živim nekoliko meseci godišnje. Mrzim hladno vreme, ovde verovatno neću morati ni da postavljam grejanje", rekao je on.

Njegova kuća od 150 kvadratnih metara prostire se na tri sprata, sa panoramskim pogledom, ima zasvođene plafone, otvorenu kuhinju, veliki podrum i kameno stepenište koje vodi do glavnog ulaza.

Bauer je sam završio neke od manjih poslova, kao što je polaganje podova, sređivanje struje i postavljanje novog tuša. Planira da spavaću sobu na gornjem spratu pretvori u verandu.

Za razliku od većine kupaca, Bauer nije nabavljao nameštaj, uređaje, pa čak ni sijalice, lokalno. Umesto toga, doneo ih je iz zemalja poput Nemačke, gde kaže da cene, a ponekad i kvalitet, mogu biti bolji.

"Zavisi šta želite i da li imate kontakte sa dobavljačima na drugim mestima kao ja. Uvek je dobro pogledati okolo i uporediti stvari“, kaže on.

Bauer, koji je strastveni igrač skvoša, već dva meseca živi u svom novom domu u Bikariju i veoma uživa. Iako je jezik donekle predstavljao barijeru – Bauer ne govori italijanski – do sada se oslanjao na aplikacije za prevođenje i otkrio je da se lokalci često trude da ga razumeju i razgovaraju sa njim, pod uslovom da su zainteresovani za priču.

Problemi sa notarom

Proces kupovine jeftinog stana u Bikariju bio je malo komplikovaniji za Aksanu Klimavec, ruskog prevodioca sa sedištem u Italiji, koja je pomogla moskovskoj poslovnoj ženi da kupi stari stan ovde za 15.000 evra.

Skrivena u uskoj kaldrmisanoj uličici, kuća na tri sprata je bila potpuno renovirana u vreme prodaje, sa sveže ofarbanim belim zasvođenim plafonima, mermernim stepeništem i panoramskom terasom koja gleda na mali trg - bivši vlasnici su čak ostavili i kolica za bebu.

Ali, kaže Klimavec, bilo je neverovatno teško pronaći dostupnog notara koji bi overio potpise na ugovoru zbog čega je ceo proces trajao nekoliko meseci.

"Kada smo uspeli da pronađemo notara, rečeno nam je da novac prebacimo odmah pred potpisivanje ugovora, što je nemoguće s obzirom na stroga ruska pravila o odlaznim međunarodnim plaćanjima koja traju danima“, objašnjava ona. "Banka treba da proveri i odobri sve, i to je odložilo prodaju".

Kako bi ubrzala proces, njena klijentkinja je odlučila da novac prebaci notaru mnogo pre zakazanog sastanka radi potpisivanja ugovora, što je podrazumevalo kupovinu kuće bez gledanja.

Kada je ovo rešeno, klijentkinja je doletela iz Moskve da potpiše ugovor i otkrila je da je notar slučajno dodao pogrešnu adresu.

"Srećom da smo sve još jednom proverili ili bismo na kraju kupili tuđu imovinu“, dodaje Klimavec.

Kada su se ona i njena klijentkinja na kraju sreli sa vlasnicima, otkrili su da kuća ne samo da ima pet naslednika, već je i više puta nasleđena.

"Taj dom ima zaista dugu istoriju. Kada smo se skupili da potpišemo ugovor, notar nam je pročitao spisak bivših vlasnika i sada smo u kontaktu sa jednim naslednikom da prenese račune za komunalije“, objašnjava ona.

Nakon što je prevazišla i ovu prepreku, nova vlasnica je morala da prođe kroz proces otvaranja bankovnog računa u Italiji, što može biti posebno teško za one iz Rusije, pre nego što je uspela da plati račune ili uživa u odmoru.

Ali uprkos ovim brojnim izazovima, Klimavec kaže da se njena klijentkinja zaljubila u čiste ulice i netaknutu okolinu Bikarija.

"Za Ruse je Pulja vrhunska destinacija“, dodaje ona. "Postoji [međunarodni] aerodrom u Bariju i grobnica Svetog Nikole, koja je rusko-pravoslavno hodočasničko mesto“.

Kupac, neimenovana poslovna žena, raduje se što će moći da iskoristi svoju novu imovinu i planira da doda još prozora i još jedan kamin.

Kurir.rs