NATO JE KRAJEM OKTOBRA POTVRDIO DA IMA DVA PROTIVNIKA: Evo kako Alijansa namerava da se suprostavi Rusiji i Kini! VIDEO

Krajem oktobra, prvi put od početka pandemije lično su se sastali ministri odbrane iz 30 država članica NATO-a.

Snage NATO-a provele su skoro 20 godina u Avganistanu, obučavajući avganistanske snage i boreći se protiv talibana u najvećoj misiji u istoriji alijanse.

Sve vojske NATO-a dale su svoj doprinos ratnim naporima, a mnoge su pomerile fokus sa konvencionalnog na nekonvencionalno ratovanje kako bi se borile protiv terorizma i asimetričnih pretnji u Avganistanu i drugde.

Kraj rata je čvrsto promenio prioritete alijanse.

„NATO sada daje prioritet svojoj osnovnoj delatnosti kolektivne odbrane da bi odvratio i odbranio pretnje kao što su one od sve agresivnije Rusije“, Rejčel Elehus, zamenica direktora Programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije , istraživački centar, rekao je Insajderu.

Ta ruska agresija se oseća širom istočnog krila NATO-a.

NATO i Rusija su pojačali svoje aktivnosti u Crnom moru. Rusija je takođe gomilala trupe na granici sa Ukrajinom, stavljajući zapadne zemlje u stanje visoke pripravnosti. Mnogi takođe vide da Moskva dozvoljava, ako ne i olakšava, naoružanje migranata na poljsko-beloruskoj granici.

Dijalog takođe pati. U oktobru je Rusija suspendovala svoju misiju pri NATO-u i zatvorila kancelarije alijanse u Moskvi u znak odmazde za proterivanje ruskih diplomata koje je NATO optužio za špijunažu.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je, inkapsulirajući trenutno stanje stvari, na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljao samit, rekao medijima da je „odnos između NATO-a i Rusije na najnižoj tački od završetka Hladnog rata, a razlog za to je rusko ponašanje“.

Ali Rusija nije jedini problem NATO-a.

Članice NATO-a priznaju da pretnja od terorizma i dalje postoji i da Avganistan i dalje ima važnu ulogu. Kako je Stoltenberg rekao, ključ za smanjenje pretnje je obezbeđivanje da Avganistan ponovo ne postane sigurno utočište za međunarodni terorizam.

Tovojnika neće biti lako. Borba protiv ISIS-a i drugih terorističkih grupa je teža bez čizama na terenu u Avganistanu. Stoltenberg je rekao da „saveznici imaju sposobnosti da napadnu iz daljine protiv terorističkih pretnji“, ali se efikasnost i tačnost takvih sposobnosti smanjuju bez pomoći kopnenih snaga u zemlji.

NATO se takođe mora boriti sa ograničenim resursima. Može se pokazati izazovnim zadržati uspehe postignute u borbi protiv terorizma, a istovremeno efikasno odvraćati Rusiju.

Da bi NATO to uradio, „moraće da iskoristi obaveštajna sredstva i vojne sposobnosti svojih pojedinačnih članica“, rekao je Elehuus.

Prevazilaženje trenutnih pretnji i priprema za buduće zahteva zadržavanje „tehnološke prednosti“, rekao je Stoltenberg.

„Budući sukobi će se boriti ne samo mecima i bombama, već i bajtovima i velikim podacima. Vidimo kako se autoritarni režimi utrkuju u razvoju novih tehnologija, od veštačke inteligencije do autonomnih sistema“, rekao je Stoltenberg novinarima.

U tu svrhu, 30 ministara odbrane najavilo je osnivanje NATO inovacionog fonda i Odbrambenog inovacijskog akceleratora za severni Atlantik.

Fond, koji će vredeti 1,2 milijarde dolara, „podržaće razvoj novih i razornih tehnologija dvostruke namene, u ključnim oblastima za bezbednost saveznika“, kroz ulaganja u startape, rekao je Stoltenberg.

Iako veličina fonda neće promeniti igru, njegovo osnivanje označava svest NATO-a o tehnološkom pejzažu koji se brzo razvija.

Akcelerator, poznat kao DIANA, ima za cilj da poboljša interoperabilnost i poveća saradnju u kritičnim tehnologijama između sektora i država članica. Kancelarije i testni centri fonda biće smešteni u nizu zemalja NATO-a.

Na svom oktobarskom samitu, NATO je takođe usvojio svoju prvu strategiju veštačke inteligencije, koja odražava potencijal koji njegovi lideri vide u veštačkoj inteligenciji.

Ti napori naglašavaju važnost koju NATO pridaje tome da ima tehnološku prednost za bolje odvraćanje Rusije, ali alijansa gleda i dalje od Moskve.

Sekretar odbrane Lojd Ostin otišao je na oktobarski samit želeći da pokrene pitanje Kine, i to je bilo predmet značajne diskusije iako nijedan deo samita nije bio eksplicitno o Kini.

„Ono što smo videli tokom poslednjih godina je značajna modernizacija kineskih vojnih sposobnosti“, rekao je Stoltenberg na pitanje o nedavnim kineskim testovima hipersoničnih raketa.

NATO pokušava da izbegne da prikaže Kinu kao protivnika, ali je natpis na zidu.

„Kina odlučno koristi svoju moć i tehnološki napredak da primora druge zemlje i kontroliše sopstveni narod. Proširuje svoj globalni ekonomski i vojni otisak u Africi, u e Arktiku iu sajber-prostoru. I to je ulaganje u našu kritičnu infrastrukturu, od 5G mreža do luka i aerodroma“, rekao je zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirčea Džoana na Forumu za budućnost demokratije u novembru.

Nemaju sve zemlje NATO-a istu zabrinutost za Kinu, koja je veliki trgovinski i investicioni partner za mnoge članice Alijanse — njih 15 učestvuje u Inicijativi 17+1, koja treba da podstakne investicione i poslovne odnose između Kine i centralnih i istočnih zemalja. Evropske zemlje.

To znači da će alijansa morati da korača pažljivo, fokusirajući se na „izgradnju otpornosti unutar alijanse, a ne na vojno suprotstavljanje Kini“, rekao je Ellehuus.

Predstojeći Strateški koncept NATO-a za 2022. biće putokaz za naredne godine i očekuje se da će predstavljati Kinu kao silu u usponu sa svetskim ambicijama.

"Naš transatlantski savez ostaje temelj naše bezbednosti. A Evropa i Severna Amerika će nastaviti da budu jake zajedno u NATO-u, dok se suočavamo sa konkurentnijim svetom", rekao je Stoltenberg na kraju oktobarskog samita.

Kurir.rs/Business Insider