OVAJ ŠKOTLANĐANIN OBILAZI SVET VOZEĆI BICIKL U PAPUČAMA: Jedino društvo mu je neodoljiva Nala koju je sreo u našem komšiluku FOTO

Biciklistu Dina Nikolsona lako je uočiti - za njegov bicikl zakačena je prikolica sa koje se vijori škotska zastava, a on je i po najvećoj hladnoći samo u kratkim pantalonama i rupičastim papučama. Društvo mu pravi ljupka Nala, a zajedno su prevalili, pa gotovo pola sveta.

Saputnik na tom putu bio mu je prijatelj Riki. Nakon tri meseca putovanja punog zabave i loše organizacije, Riki je odustao. Osim toga, Din se zadržao u Bosni i Hercegovini sa povredom ligamenata nakon nespretnog skoka sa Starog mosta u Mostaru. Odmerio je svoje mogućnosti, vratiti se kući svom svakodnevnom poslu zavarivača, ili nastaviti put sam. Iako je bio spreman da ostvari svoju želju i cilj sam, nije dugo potrajalo.

"Početkom decembra vozio sam iz Bosne i Hercegovine prema Crnoj Gori. Ostalo mi je još malo do granice kad sam čuo glasno mjaukanje. Usred ničega, u nekakvom planinskom kršu, stao sam i video malo mače kako me doziva. Mogao sam da joj osetim rebra. Bila je gladna pa sam joj dao jedino što sam imao, pesto od paradajza, koji je brzo smazala", prisetio se Din.

Vođa puta

Odlučio je da rizikuje i povede mače sa sobom preko granice. Tada još bez imena, mačka je morala biti tiha i mirna dok je Din pokazivao svoje dokumente graničnoj policiji. U Crnoj Gori Din je morao da potraži veterinara koji će pregledati mačku i dati joj potrebne vakcine. Malo neuhranjena mačka je morala, ako misli da proputuje svet, da dobije isprave i pasoš.

"Ime mi je tek tada sinulo. Moralo je biti Nala, prema lavici iz crtanog filma Kralj lavova", priča Din.

Dinu je jedna od najdražih stvari u vezi sa ovim putovanjem što ne odgovara nikome. Budi se kad hoće, ide kuda želi i nema nikakvih obaveza. Međutim, sada je Nala postala šefica. Ne boji se automobila ni stranaca, a na samim počecima vožnje izašla je iz improvizovane korpe na volanu i pela se po Dinovim rukama do ramena, na svoje omiljeno mesto za vožnju.

"Ljudi misle da sam je istrenirao da to radi, ali ne, jednostavno je takva. Zna da ide i na WC šolju kada treba. Ni to je nisam učio, sama zna. Sreća za mene jer ne mogu da zamislim da pored svega moram tegliti još i pesak za mačke", kaže Nikolson.

Standardni deo Dinove opreme je šator, jer većinu vremena kampuje. Kada je posebno loše vreme počasti se apartmanom. Vreća za spavanje treba mu samo zimi pa je, kada otopli, pokloni. Njemu bi tokom leta bila samo dodatni teret, a onda na zimu jednostavno kupi novu.

Većinu stvari nosi u prikolici, a jedna od najtežih je ozvučenje koje teži oko četiri kilograma.

"Uvek kada vozim mora da mi svira muzika. Volim Eminema, ali obično pustim Spotifaj", kaže Din.

Osim osnovnih stvari poput nešto odeće, dokumenata, opreme za kampovanje i, naravno, Nalinih stvari, Din nosi i podosta tehničke opreme. Laptop, kamera, dron i bežični punjači deo su opreme koja mu treba da svoje putovanje može da dokumentuje i deli. Na svom Instagram profilu nedavno je skupio milion pratilaca, a redovno objavljuje duže vlogove na Jutjubu gde ga prati 226 hiljada ljudi.

Osim toga, aktivan je na TikToku, Fejsbuku i Tviteru. Sam snima videe i vodi sve društvene mreže. Najbolja prijateljica iz Škotske pomaže mu sa vođenjem službene stranice na kojoj prodaje majice, torbe i kalendare sa Nalinim likom. Sav prihod od prodaje ide u dobrotvorne svrhe, uvek nekom skloništu ili udruženju za zaštitu životinja. Glavni izvor prihoda za dinamični duo je Jutjub.

"Ne zamaram se time koliko tačno novca dobijem od Jutjuba, ali znam da je i više nego dovoljno, danas se tamo okreću veliki novci. Meni ne treba puno, potrošim oko 10 funti dnevno. Ljudi stalno žele da nas časte, što nikad ne odbijem", priča Din.

"Nalin svet"

Ponude za Instagram promocije odbija, iako mu pristupaju svi, od proizvođača mačje hrane do prodavača setova za izbeljivanje zuba.

"Instagram mi jednostavno tome ne služi. Znam koliko ljude raduje kad vide Nalu, a meni će to kad ostarim biti poput albuma u kojem imam dokumentovan ceo put i moći ću sve da pokažem unucima", dodaje Nikolson.

U septembru 2020. Din je objavio knjigu, "Nalin svet", u kojoj opisuje dogodovštine od njihovog prvog susreta do proleća prošle godine, kada su se zbog pandemije neplanirano zadržali u Mađarskoj.

"Nalina i moja priča poprilično je eksplodirala na internetu. Bilo mi je super kad sam dobio ponudu da napišem knjigu. To je veliko dostignuće. Knjiga je uspešna, pa je odmah počelo da se govorka o nastavku, ali prerano je još išta reći", kaže Din.

Već godinama nije iskusio stres, a situacije koje bi druge prestravile, Dinu su samo neprijatnost. Kao najopasniju situaciju u kojoj se našao ističe kampovanje u Slovačkoj daleko od bilo kakvog grada. Oko četiri ujutro probudila ga je uznemirena Nala. Čuo je nekoga izvan šatora pa je izašao da proveri šta se događa. Stranac je držao nož uperen u njega i kopao po stvarima na biciklu.

Pritom je Din bio nag, jer tako spava, što je šokiralo kradljivca i dalo Dinu trenutak da ode po svoj nož u šator. Srušio ga je na zemlju i iz ranca su ispali kutija sa alatima, GoPro kamera, pumpa i svetla za bicikl. Lopov je počeo da beži, a Din ga je neko vreme jurio da ga uplaši.

"Nije me prepao, ali nije bilo prijatno videti nož uperen u tebe. Sada mi je žao što nisam pokušao da razgovaram sa njim jer da je pitao, dao bih mu hrane i novca, seo i popričao, jer mislim da se radi o beskućniku. Svakako, da nema Nale koja ga je čula i probudila me, ostao bih bez vrednih i potrebnih stvari. Uvek kažem da ona čuva mene koliko god i ja čuvam nju", prepričao je Din.

Prema strancima Nala je neobično prijateljski raspoložena za jednu mačku, koje inače prati reputacija ćudljivosti. Din to objašnjava njenom velikom željom da bude u centru pažnje, a šali se i da ga suputnica karakterom podseća na psa. Mnogi žele da ih upoznaju, a Din uvek gleda kako se nova osoba odnosi prema Nali, odnosno, zna li da pristupi mački.

"Moraš pustiti da ona tebi dođe. A za to neće trebati puno jer obožava da se mazi i zanimljivi su joj novi ljudi. Ne voli kad neko posegne direktno rukom na njenu glavu, što se često događa. Jednom ju je jedna žena, koju nikad pre nije upoznala, počela češkati po leđima, tako da Nala nije mogla da je vidi. Gricnula ju je u znak upozorenja, nije ženi bilo ništa, ali me je napala da bi trebalo bolje da vaspitam mačku. Kakvo vaspitanje, tako ti i treba kad ne znaš da se ponašaš s mačkama", kaže Din.

Nedostaje mu kuvanje

Dinu ne nedostaje mnogo toga iz Škotske i običnog života u kući.

"Ako moram nešto da izdvojim, to bi bilo kuvanje. Obožavao sam da kuvam. Na početku puta poneo sam dasku za sečenje i hrpu pribora. Nadobudno sam mislio da ću održavati tu ljubav, ali s vremenom samo postane teret. Naravno da mi nedostaje porodica, ali sa njima se čujem doslovno svaki dan. Jedino bude tužno uoči Božića i praznika. Zbog korone i Bregzita teže je ići kući, a ne bi mi sad to ni imalo smisla", kaže Din.

Popularni putnik kaže da svi žele da ga upoznaju, ali svestan je da je to zbog Nale.

"Da putujem sam nikog ne bi bilo briga. Ali ljudi znaju nekad da preteraju. Šašavo mi je kad se doslovno tresu kada nas vide. To smo samo Nala i ja. S obzirom da stalno objavljujem gde sam, događalo se da nas ljudi traže. Ja sam u nekom polju daleko od grada, a čovek dođe i kaže da je osam sati vozio uokolo dok nas nije našao. Jednom nam je neka žena napravila sačekušu ispred šatora. Ali sa svakim ću rado popričati. Uu Hrvatskoj mi je najdraži susret bio sa starijim čovekom koji me je ćutke pozvao preko polja do svoje kućice na kafu. On ne zna reč engleskog, a ja ne znam reč hrvatskog. Satima smo komunicirali", priča Din.

Najdraže lokacije

Biciklistički dvojac nisu oduševili hrvatski putevi, a naročito zagrebačka infrastruktura, koja je jako slabo prilagođena biciklistima. Došli su u Hrvatsku iz Mađarske preko Dunava, jer žele da borave na jugu tokom nadolazeće zime

Plan je u Mostaru provesti Božić, ali sumnja da će do tada stići tek do Splita. Iako je u Mostaru već bio, njega i Santorini izdvaja kao najdraže lokacije. BiH želi još jednom da poseti i jer je to Nalino rodno mesto, a da se Dina pita, već odavno bi bio daleko u Aziji. Pretpostavlja da bi bez kovida već bili na otprilike Tajlandu. Uz koju stranputicu tako i nastavlja. Iz Evrope će, čim bude mogao, krenuti prema Rusiji i kroz Aziju do Severne pa Latinske Amerike.

"To je i bila generalna ideja putovanja. Želeo sam da iskusim sasvim drugačije kulture. Mogu reći da ovde nije mnogo drugačije nego kući. Kad noću vozim, ulice izgledaju tako slično. Putujem sad već tri godine, mislio sam da ću već pola sveta obići. Ali sad imam Nalu i najvažnije je da njoj uvek bude sve kako treba. Ne žuri nam se, ali nećemo ni stati uskoro", zaključuje Din.

Kurir.rs/Jutarnji list