KAKVE VEZE IMAJU MRTVE KOKOŠKE SA BEZBEDNOŠĆU AVIONA? Ovaj tim stručnjaka svojim topom spasava živote

Ptice su možda gospodari vazduha, ali su veliki gubitnici kada je reč o sudarima sa avionima.

Naime, otvoreni prostori aerodroma su magnet za ptice koje tamo umeju da sviju gnezdo. Zaposleni zbog toga često koriste svetla, lasere, pse i ptice grabljivice kako bi pokušali da isteraju ptice iz okoline aerodroma.

Opasnosti za avion

Mada je verovatnoća katastrofalne nesreće nakon sudara ptice i aviomna izuzetno mala, bilo je takvih incidenata koji su izazvali ozbiljna oštećenja na letelicama.

Možda najpoznatiji se dogodio u januaru 2009. kada je Erbusov avion posle posletanja sa njujorškog aerodroma upao u jato kanadskih gusaka. Oba motora su otkazala, ali su kapetan i kopilot uspeli da slete na reku Hadson.

Te sreće nisu bila dva leta iz ranih 1960ih. Nakon poletanja iz Bostona u oktobru 1960. avion kompanije Lokhid Elektra uleteo je u jato čvoraka, motori su otkazali i avion je pao. Tom prilikom su poginule 62 osobe.

Dve godine kasnije, 1962. dve ptice su udarile u rep aviona Vikers Viskaunta pri sletanju. Udarac je bio toliko sanažan da je otkazao stabilizator, a avion se srušio, pri čemu je poginulo 17 ljudi.

Zbog takvih su nesreća vazduhoplovne vlasti širom sveta krenule su sa preispitivanjem bezbednosnih standarda komercijalnih aviona i motora i razvijanjem načina testiranja njihove izdržljivosti u slučaju sudara s pticama.

Kokoške koje spašavaju živote

Među vodećim organizacijama koje sprovode takva testiranja je Centar za istraživanje svemira Nacionalnog istraživačkog veća Kanade (NRC).

Nakon nesreća iz 1960ih NRC je, sa vojnim stručnjacima, regulatorima, proizvođačima i pilotima, osnovao komitet za istraživanje efekata udara ptica i sistem testiranja otpornosti aviona na takve situacije. Posle obilaska aerodroma u Britaniji, odlućili su se za njihov koncept - vazdušni top. Municija? Mrtve ptice.

"Prvo je potrebno uraditi kalibraciju topa, kako bi pticu ispalili odgovarajućom brzinom", rekao je CNN viši istraživač NRC Azedin Daduš.

"Da bismo izveli kalibracijski test, koristimo ptice na bazi želatina ili piletinu koju kupujemo u samoposluzi. Kada krenemo u pravo testiranje, služimo se mrtvim kokoškama. Znači, ptice su uvek mrtve, stavljamo ih u top s perjem, glavom, nogama, sa svime", rekao je on.

NRC nabavlja leševe uginulih ptica s farmi živine ili od firmi koje imaju takve ptice i moraju da ih se reše.

Pernato đule

Kombinacija pritiska vazduha u rezervoaru, težine projektila i dužina cevi određuju brzinu kojom će ptica udariti u testni objekt, što je u skladu s brzinama određenog aviona tokom poletanja, početnog uspona ili sletanja.

Nakon sudara ptice sa testnim objektom stručnjaci procenjuju koliko je određeni deo aviona otporan na takvu vrstu udara.

Iako Daduš i njegov tim znaju da rade ozbiljan i odgovoran posao, svesni su i ne smeta im duhoviti momenat pripreme pernate đuladi.

"Jednom prilikom sam morao da se vozim 25 kilometara sa kokoškama u automobilu. Smrad je bio nesnosan. Posle toga nisam jeo piletinu mesecima. I na vreme sam upozorio tehničare da će sledeći put oni ići po municiju", rekao je on.

Kurir.rs