„Amerika se vratila“, ponosno je najavio Džo Bajden na početku svog predsedničkog mandata.

Čudno, izgleda da ta poruka nije stigla do Evrope. Od 27 država članica Evropske unije, samo 12 ima američkog ambasadora ili kandidata za ambasadora. Mađarskoj je nedostajao američki ambasador otprilike tri i po godine od 2013. godine; sadašnji neplodni period je sada premašio godinu dana, kaže se u komentaru Vašington Egzaminera.

Ako državni sekretar Entoni Blinken vidi problem u bilo čemu od ovoga, mogao bi uticati na Belu kuću da se pozabavi tim pitanjem. Međutim, za one koji prate javno navedene prioritete Stejt departmenta, zanemarivanje ne bi trebalo da bude iznenađujuće. U postu na LinkedIn-u prošlog meseca, Stejt department je objavio „Lezbejke koje se bave tehnologijom i saveznici: Transrodni. Incluzivnoi. Opasni“. Možda još značajnije, Stejt department je objavio: „Diplomatija obuhvata razlike“.

Za posmatrača u mestu kao što je Mađarska, ovo je smešno licemeran jezik. Dok su demokrate na vlasti, diplomatski odnosi SAD i Mađarske će u najboljem slučaju biti ograničeni. Tokom prve godine, Bajdenova administracija je zatražila od Senata da razmotri nominacije za ambasadore u Bruneju, Ekvatorijalnoj Gvineji i Gambiji, između ostalih. Unutar Evrope, Moldavija i takozvano Kosovo su obezbedile nominacije. Tih pet zemalja, od kojih nijedna nije članica Evropske unije ili NATO-a, imaju ukupni BDP od 108 milijardi dolara, nešto više od jedne trećine od 302 milijarde dolara saveznice NATO-a Mađarske.

U međuvremenu, Budimpešta čeka američkog predstavnika. Iako predsednik imenuje ambasadore, Stejt department igra važnu ulogu u tom procesu. I jedni i drugi su krivi za stalno zanemarivanje centralnoevropske nacije.

Mađarska je naučila da diplomatija prihvata razlike samo kada su politički svrsishodne. Nažalost, ovakav stav nije novi razvoj u spoljnoj politici SAD. Kada se predsednik Donald Tramp sastao sa premijerom Viktorom Orbanom 2019. godine, to je bio prvi susret lidera te dve zemlje posle više od jedne decenije. Kao predsednički kandidat 2020. godine, Bajden je Mađarsku bez ceremonije svrstao među „totalitarne režime” i „svetske siledžije”. Ako se ova poruka malo detaljnije pogleda, pretpostavljajući da su vladine politike razumne, može se zaključiti da Ekvatorijalna Gvineja ima više hvale vrednu atmosferu slobode i ljudskih prava od Mađarske.

Naizgled dvosmislen po pitanju uvredljivog gesta prema savezniku iz NATO-a, Stejt department je pozvao Amerikance da ne prisustvuju komemoraciji mađarskog ustanka 1956. 23. oktobra. Nije naveo razlog. Stejt department je takođe izostavio Mađarsku sa svog slavljenog "Samita za demokratiju", koji se završava u petak. Mađarska je jedina država članica EU kojoj nedostaje pozivnica.

Ovo je smešno. Uzmite u obzir da su među pozvanim učesnicima bili i ne tako demokratski vernici Angola, Pakistan i Kongo. Ovaj zabludni diplomatski pristup bi mogao biti održiv ako ste vi jedina igra u gradu, ali Sjedinjene Države nisu. Rusija redovno šalje delegaciju na nivou Putina u Budimpeštu. Si Đinping se sastao sa Orbanom tek 2019. godine, a njegova zemlja je kontinuirano angažovala Mađare posetama na visokom nivou i šargarepom ulaganja u infrastrukturu.

Nije iznenađujuće da je Mađarska i zadržala sankcije EU protiv Rusije i blokirala izjave EU u kojima se kritikuju ruski akti agresije i kineska kršenja ljudskih prava poslednjih godina. Ali da li neko zaista može da krivi Mađare što su razmotrili svoje opcije? Koliko puta moramo oterati inače simpatičnu zemlju u naručje protivnika? Tokom Hladnog rata, SAD su poslale 19 ambasadora svom protivniku, Sovjetskom Savezu. Nijedan period između imenovanja nije trajao ni godinu dana. Nešto se dogodilo u Stejt departmentu, i to ne na bolje.

Ovo garantuje zlokobnu perspektivu. Stejt department postoji da bi unapredio američke interese, a taj napredak se neće desiti sa vrstom tvrdoglavosti koja se ovde koristi. Ako SAD i Mađarska mogu da uživaju pune diplomatske odnose samo dok su republikanci na vlasti, spoljna politika SAD je slomljena.

Interesi SAD zahtevaju da Stejt department prihvati „različitosti“ zemlje koja je slobodna, demokratska i strateški važna.

Kurir.rs/Washington Examiner