Na današnji dan pre 40 godina 13.decembra 1981 poljski general Vojceh Jaruzelski izveo je državni udar u Poljskoj u trenutku dok su trajali razgovori između komunista i sindikata "Solidarnošć". Lideri opozicije momentalno su pohapšeni među njima i pripadnici sindikata Solidarność. Oficiri su preuzeli mnoge funkcije u vladi i upravi jer nije bilo dovoljno komunističkih kadrova spreminih i odanih.

Pre samog puča Poljska je bila prva komunistička zemlja koja se našla u bankrotu, jer nije mogla da plati dugove. To je dovelo da u Poljskoj ojača opozicija. Katolička crkva u Poljskoj tad je pozvala rukovodstvo da brani interese radnika, počelo je da se ustanovljavaju razni sindikati i grupe intelektualaca.. Opozicija je veliki psihološki podstrek dobila izborom Karola Vojtile za novog papu 1978. ( poznat pod imenom Jovan Pavle II), koji je 179. posetio svoju državu i dočekan sa ogromnim oduševljenjem.

profimedia0286567607.jpg
Foto: Profimedia

Ni to nije umirilo krizu koja je bila sve veća. Cene su rasle, posebno mesa, a počelo je da ključa među radnicima, posebno u brodogradilištu u Gdanjsku, koje je predvodio Leh Valensa, električar po zanimanju. On je prvi pozvao na štraj, koji se širio velikom brzinom po Poljskoj. Solidarnost je za nekoliko meseci imala preko milion članova, a u njoj je bila većina radnika.

Vlada je bila prinuđena da pregovara sa radnicima, kojima je garantovano snabdevanje prehrambenim proizvodima, uvedena je petodnevna radna sedmica, sprovedene reforme koje su dovele da tadašnji premijer Gejek podnese ostavku i na njegovo mesto dođe Stanislav Kaina, aparatčik, koji nije usepo da zadobije podršku svojih saboraca, ali ni radnika.

profimedia0289288016.jpg
Foto: Profimedia

To je dovelo do državnog udara kada general Jaruzelski odlučio da na ulice Varšave, Gdanjska, Lubina, izvede tenkove i oklopna vozila na ulice. Na televiziji pojavio se general Jaruzelski i u obraćanju naciji nijednom nije spomenuo reč drug ili partija. Sam je sebe definisao kao vojnika i šefa vlade Poljske. General Jaruzelski je saopštio da je osnovan Vojni savet nacionalnog spasa i uvedeno vanredno stanje u zemlji. General Jaruzelski je osim što je postao predsednik vlade ostao je i ministar vojske. Na ključna mesta dovedeni su oficir, a državom se upravljalo preko Vojnog saveta. Članovi saveta bili su visoki oficiri njih 20, koji su postali vodeće ličnosti u zemlji.

Kako piše u svojoj knjizi Istorija Evrope 1945-1992 poznati francuski istoričar Volter Laker: "Njihova komunistička ubeđenja nisu bila ni čvrsta ni dosledna. Bio je to komunistički režim koji nije mogao da predvidi ni jedan marksističko lenjinistički mislilac. Čak ni Politbiro nije imao više važnost. To je bila čista vojna diktatura. Uprkos u svom pozivanju na ridoljublje Jaruzelski nije uspeo da unese pomirenje naroda i vlasti. Narod je postao još nezadovoljnjiji. Jaruzelski je svoju vladu predstavio kao bedem protiv anarhije".

Na refrendumu 1987 samo 46 posto Poljaka podržalo je tadašnju vladu.

Tek juna 1989 održani su u Poljskoj prvi i slobodni demokrstski izbori.

Opozicija je odnela pobedu a Leh Valens sindikalni lider i zavarivač iz Gdanjska postao je prvi predsednik post komunističke Poljske

Kurir.rs/A.Mlakar