MISTERIJA BAJDENOVIH HELIKOPTERA: Pre 20 godina su naručeni, ali im fali ključna stvar u vezi NUKLEARNOG NAPADA VIDEO

Prošlo je 20 godina otkako su američki kreatori politike nakon napada 11. septembra odlučili da je Beloj kući potrebna sposobnija flota helikoptera za prevoz predsednika.

Međutim, oni su stari.

Jako modifikovani VH-3D pridružili su se predsedničkoj floti ubrzo nakon dvestogodišnjice nacije, a slično modifikovani Crni Jastrebovi, koji se ponekad nazivaju Beli Jastrebovi, stigli su tokom Reganove administracije.

S obzirom na starost njihovih dizajna, nije iznenađujuće da su ubrzo nakon domaćih terorističkih napada, planeri utvrdili da su predsedniku potrebni helikopteri većeg kapaciteta, poboljšane odbrane u letu i otpornijeg povezivanja.

Prvi pokušaj zamene je propao, delom zato što su obezbeđenje Bele kuće i vojska pokušali da napune nove helikoptere sa više funkcija nego što je to bilo praktično ili pristupačno.

Drugi pokušaj je bio uspešniji: 2014. godine Sikorski je dobio ugovor za izgradnju predsedničke rotorkrafte sledeće generacije označene kao VH-92, koja se uglavnom ostvarila prema planu.

Još uvek postoje neki preostali problemi sa okvirom aviona, kao što je zatamnjenje travnjaka Bele kuće zbog ispiranja izduvnih gasova motora - što nije novi problem - ali Bloomberg Nevs je prošlog meseca izvestio da su vojna testiranja pokazala da je VH-92 spreman za rutinske operacije.

Čini se da je problem tajni komunikacioni paket koji bi predsednik možda morao da koristi u hitnim slučajevima.

Predsednik je jedini savezni zvaničnik sa ovlašćenjem da lansira nuklearno oružje i često mora da donosi kritične odluke brzo, ali to nisu tipovi poziva koje biste uputili na iPhone-u.

Kada je na brodu Marine One, baš kao i kada je u Air Force One, predsedniku je potrebna vrsta povezanosti koja će funkcionisati čak i usred nuklearne razmene.

Znamo da je to deo komunikacionog plana, jer su ključni sistemi u avionu zaštićeni od efekata elektromagnetnog impulsa - fenomena izazvan nuklearnim eksplozijama.

Čini se da inženjeri imaju više problema nego što se očekivalo u oblikovanju otpornog „komunikacionog sistema misije“ potrebnog za VH-92.

To nije greška Sikorskog, koji je sada deo Lockheed Martin LMT +0,1% (saradnik mog think tanka), jer se komunikacioni sistem snabdeva iz drugog izvora kao „oprema koju namešta vlada“.

Ali to zadržavanje odlaže rad novih helikoptera Marine One iako su ugovori o proizvodnji za sva 23 VH-92 dodeljeni.

Ironija je, naravno, u tome što postojeća flota takođe nema nivo povezanosti predviđen za VH-92 — ima nešto za prenos osetljive komunikacije, ali ne na povišenom nivou funkcionalnosti za koji vlada sada veruje da je potreban.

Dakle, evo gde stojimo: Bela kuća svake nedelje koristi dobro održavane, ali ostarele helikoptere za prevoz najvažnije ličnosti u saveznoj vladi plus bilo koji broj drugih visokih zvaničnika.

Sikorskijev S-92 okvir aviona na kojem se zasniva VH-92 je daleko najsigurniji i najpouzdaniji rotorkraft u svojoj klasi, sa stopom nezgoda koja je jedna šestina proseka za druge helikoptere srednjeg dizanja.

S-92 je dostupan za let u 95% vremena i može da se poleti za dva minuta - što bi moglo biti važnije u hitnim slučajevima od toga da li helikopter ima najbezbedniji sistem komunikacije na svetu.

Ali umesto da nastavi sa prelaskom na bezbednije, pouzdanije sredstvo transporta, predsednik nastavlja da se vozi na rotorkama koje su relikti ranije ere u dizajnu aviona.

Tu je, ukratko, razlog zašto 20 godina nakon što je odlučio da je predsedniku potreban novi helikopter, on ga još uvek nema.

Nije kao da je izbor aviona S-92 otvoren za debatu: desetak drugih zemalja je nabavilo verzije S-92 za prevoz svojih vođa.

I svi otvoreni problemi u vezi sa okvirom aviona su dobro shvaćeni, sa ispravkama u rukama (uključujući metod minimiziranja štete na travnjaku Bele kuće).

Korpus marinaca, koji je na kraju odgovoran za bezbedan transport predsednika u svojim helikopterima, vrši pritisak da VH-92 stavi u upotrebu.

Marinci kažu da su obučeni i spremni za upravljanje VH-92.

Čini se da preveliki oprez u pogledu jednog aspekta operacija sprečava niz prednosti da dođu do predsednika—uključujući veću bezbednost, pouzdanost, nosivost i pristupačnost izvršne flote.

Ako vlada nema spremno pravovremeno rešenje za rešavanje nedostatka komunikacija, možda bi trebalo da se zadovolji sa „dovoljno dobrom“ opremom koja se već koristi na starim helikopterima.

Kurir.rs/Forbs