U Ekvatorijalnoj Gvineji, maloj, naftom bogatoj zemlji na atlantskoj obali Afrike, globalni sukob strategije između SAD i Kine mogao bi se odigrati u narednih nekoliko godina.

Pentagon je uznemiren zbog izveštaja da bi Kina tamo mogla da izgradi višenamensku pomorsku bazu, koja bi Pekingu omogućila vojni pristup srednjem Atlantiku, prenosi Blumberg mišljenje bivšeg američkog admirala Džejmsa Stavridisa,

Ovo je usledilo nakon kineske izgradnje vojne instalacije unutar komercijalne luke na Crvenom moru u Džibutiju.


Da li će Kina militarizovati svoju geoekonomsku inicijativu Pojas i put, koja je do sada bila fokusirana na ekonomski razvoj i poslovne mogućnosti?


Jedna osoba koju treba pitati, da li bismo mogli da ga vratimo u život, bio bi admiral Alfred Tajer Mahan, intelektualni otac moderne američke mornarice. Pre više od jednog veka, zajedno sa svojim pokroviteljem, predsednikom Teodorom Ruzveltom, Mahan je razvio globalnu teoriju morske moći koja pokreće veći deo razmišljanja mornarice danas. U suštini, kaže se da za ostvarivanje međunarodnog uticaja, nacija mora imati globalno raspoređivu i moćnu mornaricu i mrežu prekookeanskih baza koje će je podržavati.


U Mahanovo vreme, pristup municiji i stanicama za ugalj je bio od vitalnog značaja, dok je danas potrebno gorivo na bazi nafte za ratne brodove i međunarodnu povezanost. U oba slučaja, ključna je fizička lokacija na neksusu važnih morskih puteva i pomorskih „tačaka zagušenja“. Imajte na umu da čak iu našem globalizovanom dobu, brodovi prevoze više od 80% svetske trgovine.


Decenijama, SAD su sledile Mahanov diktat i imaju odličan skup prekomorskih luka i aranžmana za baziranje: od Rote, Španija, na ulazu u Sredozemno more, do Singapura, čuvajući Malački moreuz koji povezuje Indijski okean i Južno kinesko more. Druge zemlje sa važnim američkim bazama ili lukama zagarantovanog pristupa uključuju Australiju, Džibuti, Japan, Južnu Koreju, Veliku Britaniju, pa čak i Kubu — baza u zalivu Gvantanamo je važno logističko središte, kao i lokacija zloglasnog pritvorskog centra.


Kineski predsednik Si Đinping bio je jasan u svojoj ambiciji da do sredine ovog veka svoju naciju učini dominantnom vojnom silom i najmoćnijim svetskim ekonomskim akterom. Ova težnja zahteva sposobniju i širu pomorsku snagu; globalna komandna i kontrolna mreža koja može da dosegne svemir i dole do okeanskog dna; i logističku i komunikacionu mrežu za podršku takvoj floti. Kina već ima više ratnih brodova od SAD (iako su daleko slabijeg kvaliteta) i podmorničkih snaga u nastajanju, i povećava aktivnosti u svemiru. Ono što mu nedostaje su globalne baze.


Da sam savetovao Ksija, rekao bih mu da sa objektima na Rogu Afrike i (potencijalno) afričkoj atlantskoj obali, postoje dodatni ključni čvorovi koje treba razmotriti. Jedan je u Americi: Karibi. Aranžman ili sa Kubom ili sa Venecuelom — kineski brodovi su uplovili u luke na oba — bio bi pametan potez za Peking.


Dani Monroove doktrine, koja je učvrstila američku dominaciju na zapadnoj hemisferi, davno su prošli. Kineska flotila koja deluje južno od SAD bila bi velika smetnja za Vašington, zahtevajući dodatne brodove za Četvrtu flotu mornarice, čija matična luka je na severu Floride. Takođe bi izvršio pritisak u blizini Panamskog kanala, koji je još uvek vitalna trgovačka ruta i sve više pod uticajem kineskih poslovnih interesa.

Još jedna pametna lokacija za kinesko vojno prisustvo bila bi u severnom Pacifiku, a očigledan partner bi bila Rusija. Moskva i Peking su se približavali, a njihove mornarice su delovale zajedno ne samo na Pacifiku već i na Baltičkom moru u srcu Evrope.


Aranžman baziranja u luci na severu Pacifika dao bi Pekingu stratešku dubinu i poziciju na drugoj strani matičnih ostrva Japana. Kina bi takođe mogla da razmotri južni pacifički atol, možda Fidži, sa kojim ima bliske trgovinske odnose. Istočni Mediteran takođe ima privlačnost, a očigledna lokacija je luka u Siriji pod ruskom kontrolom.


Konačno, Peking će verovatno gledati na sever ka Arktiku. Ima status posmatrača u Arktičkom savetu i veću flotu ledolomaca od SAD, i žudi za trgovinskim putevima, potencijalnim ugljovodonicima i mineralima dubokog morskog dna u regionu. Većina zemalja sa geografskim pristupom Arktiku su ili članice ili bliski partneri Organizacije Severnoatlantskog pakta. Ali skoro polovina arktičkog „prednjeg trema“ je ruska, a separatistički elementi na Grenlandu (danas deo Danske) mogli bi da pozdrave kinesku mornaricu.

SAD razumljivo vrše pritisak na Ekvatorijalnu Gvineju da odbije inicijative Pekinga. Ali u svakom slučaju, Kina će proširiti svoju već impresivnu flotu i proširiti svoju pomorsku moć na globalnom nivou kroz baze, prijateljske odnose i logističke aranžmane. Mahan bi prepoznao pristup Pekinga. On bi savetovao SAD da se usredsrede na povećanje naprednog raspoređivanja u Pacifiku i drugde, održavanje ključnih baza i logističkih čvorova, i prpripremajući se za pravo takm

Kurir.rs/Bloomberg