MISTERIJA EGIPATSKE MUMIJE: Telo žene u pogrešnom sarkofagu otkrilo neobičnu praksu mumificiranja
Britanski filantrop ser Čarls Nikolson kupio je mumificirano telo, kovčeg sa poklopcem i dasku za mumiju kao komplet tokom putovanja u Egipat 1850ih, pre nego što ga je poklonio Univerzitetu u Sidneju u Australiji 1860.
Natpis na kovčegu identifikuje vlasnika kao ženu po imenu Merua, a na osnovu ikonografije, sarkofag potiče iz oko 1000. godine pre nove ere. Međutim, nova analiza sarkofaga i mumuje, pokazala je da je telo žene koja je kada je umrla bila stara između 26 i 35 godina, zapravo mnogo starije od kovčega u kojem počiva.
Dr Karin Sovada, sa Univerziteta Makveri u Australiji, i njene kolege proučavali su retko viđenu opnu od blata koja "čuva" mumiju u sidnejskom muzeju Čau Čak Ving.
Iako je mumificirana osoba bila na CT skeniranju 1999. godine, dr Sovada i njen tim su ponovo skenirali telo koristeći noviju tehnologiju. Snimci zuba i skeleta potvrdili su da je reč o mumificiranim ostacima žene stare između 26 i 35 godina.
"Opna od blata koja pokriva telo mumificirane žene unutar tekstilnog omota je novi dodatak našem razumevanju staroegipatske mumifikacije“, objasnila je dr Sovada.
Istraživači kažu da na telu nije bilo znakova spoljašnjih genitalija, a reproduktivni organi su verovatno uklonjeni tokom mumificiranja. Umesto toga, analizom kosti kuka, vilice i lobanje je utvrđeno da je reč o ženi. Analiza platnenih zavoja koji su obmotani oko tela pokazala je da je žena živela u kasnom Novom kraljevstvu, oko 1200. pre nove ere do 1113. pre nove ere.
Kako je onda moguće da je telo starije od sarkofaga? Naučnici veruju da su trgovci iz 19. veka koji su prodavali drevni egipatski kovčeg stavili nepovezano telo unutra, tako da je izgledalo kao kompletan set.
"Novi snimci su takođe otkrili obim i prirodu blatnog omotača, pokazujući da blatna školjka u potpunosti oblaže telo i da je slojevita unutar platnenog omotača. Slike najdubljih slojeva ukazuju na to da je telo oštećeno relativno brzo nakon početne mumifikacije, a blatni omotač i dodatni omotači su primenjeni da bi se telo obnovilo“, objašnjava dr Sovada.
Pored svoje praktične "restauratorske" svrhe, istraživači sugerišu da je oklop od blata davao onima koji su se brinuli o pokojnicima priliku da oponašaju elitne pogrebne prakse tog vremena, uključujući premazivanje tela skupom, uvoznom smolom. Umesto toga, ovde su korišćeni jeftiniji, lako dostupni materijali.
S obzirom na to da ovaj tretman oklopa od blata nije prethodno dokumentovan, tim je primetio da nije moguće utvrditi koliko je često korišćen za pripadnike plebsa u Egiptu.
Kurir.rs
JAKA PORUKA PREDSEDNIKA VUČIĆA: Znate koja ptica se popne orlu, pa ga kljuca stalno?