NASA-in rover Perseverance sleteo je na Mars pre 10 meseci. Naučnici su objavili da je već otkrio nešto potpuno neočekivano.

Naime, otkrio je da je na mestu drevnog jezera na Marsu nekada tekla vulkanska lava.

Kako javlja CNN, najnovije otkriće rovera pokazuje da je korito jezera po kojem se vozi od sletanja formirala tekuća vulkanska lava.

NASA-ini naučnici kažu kako je to "potpuno neočekivano". Ranije se mislilo da je kamenje na dnu korita, koje je rover snimio, sedimentarnog porekla.

Pokazalo se da je kamenje koje je Perseverance dosad istraživao bilo u interakciji sa vodom više puta, a deo uzoraka sadržao je organske molekule.

Ta otkrića mogla bi naučnicima da pomognu da stvore sliku vremenskog toka onog što se događalo u Jezeru, kako je nazvan krater u koji je sleteo rover, ali bi moglo da ima i šire implikacije za razumevanje Marsa.

Novo otkriće rovera najavljeno je na konferenciji Američkog geološkog društva, koja je održana u Nju Orleansu.

Naime, naučnici su se godinama pitali da li je kamenje u krateru Jezero sedimentarno, odnosno stvoreno od slojeva materijala koje je nanela drevna reka, ili pak vulkanskog porekla, ono koje se stvara kad se ohladi tekuća lava.

"Kristali su bili ključni dokaz"

-Počeo sam da očajavam misleći da nikad nećemo saznati odgovor, rekao je Ken Ferli, naučnik sa instituta Kaleč koji radi na projektu ''Perseverance''.

Sve to se promenilo kad je Perseverance počeo da koristi bušilicu kako bi uzeo uzorke kamenja.

Kako je došlo do otkrića?

Naime, Perseverance je "naoružan" velikim brojem sofisticiranih instrumenata koji mogu sami da snime i da analiziraju uzorke kamenja, kao i da razotkriju njihov sastav, naročito onaj mineralni.

U novembru ove godine ''Perseverance'' je jednim od tih instrumenata proučavao kamen kom su istraživači dali nadimak "Brac".

Analiza je otkrila velike kristale okružene drugim kristalima, što upućuje na činjenicu da se radi o kamenu vulkanskog porekla.

-Dobar student geologije će vam odmah reći da nam takva tekstura govori da se kamen formirao stvaranjem kristala i sleganjem u magmi koja se polako hladi - na primer u debelom sloju tekuće lave ili jezeru lave, pojasnio je Farlej.

"Ovo je bilo potpuno neočekivano"

Takav kamen potom je u više navrata došao u kontakt sa vodom, što ga čini izuzetno korisnim za naučnike koji će iz njega moći da datiraju događaje u krateru Jezero i na taj način bolje da razumeju period u kome je voda bila normalna pojava na površini Marsa, kao i da otkriju ranu istoriju te planete.

-Ovo je bilo potpuno neočekivano. Sad moramo da razumemo što to znači. Može se spekulisati da ovo verovatno nije izvorno korito kratera. Sudeći po razmeri kratera, očekujemo da je izvorno korito kratera bilo značajno dublje od ovog što sad vidimo, rekao je Farlej.

Kurir.rs/Index.hr