NAUČNICI POD ZEMLJOM OTKRILI ČUDO EVOLUCIJE Ima 1.306 nogu

Među entomolozima je dobro poznata činjenica da je onaj ko je dao ime stonogi bio prilično dramatičan. Nijedna stonoga nema 1.000 nogu. Bar je to bilo tačno do sada.

Prvi put je saznao za stvorenje u septembru 2020. godine, kada mu je u prijemno sanduče stigla poruka.

Bruno Buzato, biolog iz kompanije ''Bennelongia Environmental Consultants'' u zapadnoj Australiji, priložio je slike bledog stvorenja bez očiju, ali sa mnogo nogu.

Bilo je nekoliko centimetara dugačko, ali manje od milimetra široko, slično komadu testenine.

Buzato je pronašao tu životinju koja živi duboko pod zemljom - čak 200 stopa ispod zemlje u uskim bušotinama u zapadnoj Australiji, piše Njujork tajms.

Rudarske kompanije kopaju ove rupe u potrazi za mineralima kao što su zlato i nikl, i angažuju konsultante za zaštitu životne sredine da prouče kako rudarenje može uticati na divlje životinje.

Stvorenje se zove Eumillipes persephone. Šačica otkrivenih jedinki živela je na dubini od gotovo 60 metara pod zemljom. Ženke su imale više nogu od mužjaka.

-Po mom mišljenju, ovo je zadivljujuća životinja, čudo evolucije, rekao je koautor studije Bruno Buzato, glavni biolog u Bennelongia Environmental Consultantsu u Pertu.

-Iskreno, kada sam prvi put video životinje, odmah sam bio uzbuđen, rekao je Buzato.

Mislio je da su oni u srodstvu sa veoma dugačkom stonogom iz Kalifornije. Ta vrsta takođe živi pod zemljom, krem boje je i bez očiju i bila je stalni rekorder po broju nogu, sa čak 750.

Pošto je Marek proučavao dugonoge kalifornijske stonoge, Buzato mu je poslao fotografije čudnih australijskih primeraka da vidi šta misli .

Preliminarno prebrojavanje otkrilo je jednu vrstu sa više od 800 nogu. Međutim, pošto neke vrste stonoga mogu da dodaju noge tokom svog odraslog života, tu nije stavljena tačka.

Posle nekoliko nedelja i komplikovane papirologije, ostaci australijskih stonoga stigli su poštom u Virdžiniju. Tamo je mukotrpnim brojanjem pod mikroskopom pronađena ženka sa 1.306 nogu.

-Bilo je zapanjujuće, jer je skoro duplo veći od prethodnog broja nogu kod stonoga. Sedamsto pedeset izgleda kao mnogo nogu za životinju. Hiljadu trista šest je prilično zapanjujuće, istakao je.

Istraživači veruju da je razvoj tolikog broja nogu pomogao ovoj vrsti.

-Verujemo da veliki broj nogu pruža prednost u smislu vuče/sile za guranje njihovih tela naprijed kroz male praznine i pukotine u tlu u kom žive, rekao je Buzato.

Vrsta živi u potpunoj tami u podzemnom staništu prepunom gvožđa i vulkanskih stena.

U nedostatku očiju, koristi se drugim čulima kao što su dodir i miris da percipira svoju okolinu.

Istraživači veruju da se hrane pečurkama.

Četiri jedinke Eumillipes opisane su u studiji, a još četiri su pronađene. Nijedna od njih nije posmatrana živa.

Kurir.rs/Njujork tajms/Jutarnji list