LEVIČAR HRVATSKIH KORENA NAJMLAĐI PREDSEDNIK ČILEA: Ko je Gabrijel Borić koji je pobedio desničarskog fana Pinočeove diktature

Levičarski političar hrvatskih korena Gabriel Borić postao je u nedelju najmlađi predsednik Čilea, pobedivši u do kraja neizvesnoj trci kandidata krajnje desnice Hozea Antonia Kasta.

U centru Santijaga, okupile su se Borićeve pristalice, ali i LGBT grupe koje su podržale njegovu socijalno inkluzivnu politiku i planove za reviziju čileanskog tržišno orijentisanog ekonomskog modela.

"Mi smo generacija koja se pojavila u javnom životu tražeći da se naša prava poštuju, a ne da se tretiraju kao roba široke potrošnje ili biznis", rekao je Borić pristalicama. "Vremena koja su pred nama neće biti laka… Samo uz društvenu koheziju, ponovno pronalaženje sebe i zajednički jezik moći ćemo da napredujemo ka istinski održivom razvoju – koji dopire do svakog Čileanca!"

Borić, 35-godišnjak čiji su koreni po ocu na Ugljanu, a s majčine strane u Kataloniji, je obećao da će njegova vlada proširiti socijalna prava stanovništva, ali na fiskalno odgovoran način, vodeći računa o "zdravlju" ekonomije najvećeg svetskog proizvođača bakra.

Gabrijelov pradeda i prababa Ive i Božica su se pre 124 godine u Čile odselili s Ugljana. U Čileu su dobili desetero dece. Njihovo sedmo dete Luis je Gabrijelov deda.

Borićeva majka potiče iz špansko-katalonske porodice.

Hrvati su se tokom kampanje rado prisećali da je Borić pre desetak godina prešao okean kako bi obišao kuću svojih predaka na Ugljanu, u kojoj odavno niko ne živi.

Nakon više od 99 posto prebrojanih glasačkih listića Borić (35), koji vodi levu koaliciju s Komunističkom strankom, imao je 55,86 posto glasova, a njegov protivkandidat - desničar i veliki ljubitelj Donalda Trampa i Augusta Pinočea - Kast, 44.14 posto.

"Upravo sam razgovarao s Borićem i čestitao mu na njegovom velikom uspehu", naveo je Kast, "Od danas, on je izabrani predsednik Čilea i zaslužuje naše poštovanje i konstruktivnu saradnju. Čile je uvek na prvom mestu", dodao je.

Predsednik svih Čileanaca

"Biću predsednik svih Čileanaca bez obzira na to da li su glasali za mene ili ne", obećao je Borić u telefonskom razgovoru sa predsednikom Sebastijanom Pinerom, koji u martu silazi sa dužnosti.

Protesti iz 2019. godine, najveći u modernoj istoriji Čilea, šokirali su svet, bacili su svetlo na ekonomske nejednakosti u zemlji i doveli do izmene Ustava iz vremena hunte.

Više od 1,2 miliona Čileanaca izašlo je u oktobru 2019. godine na ulice glavnog grada zemlje kako bi protestovali protiv nejednakosti u društvu. U protestima je poginulo 36 osoba, više od 11.000 ih je povređeno, 28.000 privedeno.

To se od "najuspešnije latinoameričke demokratije" nije očekivalo. Prema svim pokazateljima, Čile je trebalo da bude mirna i prosperitetna južnoamerička nacija pa je količina besa koja se izlila na ulice iznenadila mnoge, naročito kada se izračunalo da je pričinjena šteta od 3,5 milijarde dolara i 300.000 radnih mesta.

U najneizvesnijoj trci od povratka demokratije 1990. godine, dvojica kandidata ponudila su potpuno različite vizije budućnosti Čilea.

Dve vizije budućnosti Čilea

Gabriel Borić, poslanik od 2014. godine, lider široke leve koalicije, predstavljao se kao kandidat koji će sprovesti promene i koji je politički naslednik protesta iz 2019. kada se tražila socijalna pravda.

Sa druge strane, Kast - čija porodica ima nemačke korene- je za sebe rekao da je kandidat "reda, pravde i bezbednosti" koji žali za vremenom vojne diktature Augusta Pinočea.

On je obećavao poreske okalšice za kompanije, izgradnju barijera na severu zemlje kako bi sprečio priliv migranata i zalagao se za ukidanje prava na abortus.

Kako ni Kast ni Borić nisu deo političkog mejstrima koji je vladao Čileom od ukidanja Pinočeove diktature 1990. godine, obojica su morali biračima da ponude "modernije" stavove i vizije budućnosti.

Borić, koji je pažnju javnosti privukao kao vođa studentskih protesta 2011. godine za bolje i pristupačnije obrazovanje, napisao je u subotu u otvorenom pismu da će njegova vlada sprovesti promene koje Čileanci traže od 2019.

Ono što je počelo kao pobuna srednjoškolaca zbog dizanja cene karata u gradskom prevozu 2019. godine, pretvorilo se u široko prihvaćeni zahtev za konačnim donošenjem novog ustava te jednostavno - za društvenim promenama.

Progresivni levičar Borić se zauzima za veliku poresku reformu prema kojoj bi najbogatiji - jedan posto Čileanaca koji poseduju 26,5 posto nacionalnog bogatstva - više učestvovali u njegovom programu boljeg pristupa zdravstvu i školstvu, kao i u uspostavljanju novog penzionog sistema koji je do danas u potpunosti u privatnim rukama.

Šta Čileanci mogu da očekuju od Borića?

Što Čileanci mogu očekivati od Borića? Da li je on zaista radikal i "komunistička lutka" i politički neiskusna figura, kako ga je tokom kampanje predstavljao Kast, pita Jutarnji list.

Borić je za vreme studija bio je član Autonomne levice, udruženja zasnovanog na marksizmu i antiimperijalizmu. Grupu je napustio 2016. godine kad je osnovao koaliciju Frente Amplio (Široki front) sa mnogo pragmatičnijim političkim pristupom.

Borić se istakao kao jedan od vođa studentskih protesta 2011. godine kada su demonstranti tražili besplatno obrazovanje.

Godina studija u Čileu u to vreme iznosila je u proseku 5500 dolara, a postojale su i velike razlike u kvalitetu između privatnih i javnih univerziteta. Zbog toga su siromašniji studenti ili grcali pod teretom studentskih kredita ili nisu mogli dalje da se školuju.

S 29 godina Borić je ušao u Kongres, kao poslanik u Donjem domu retko naseljene najjužnije regije Magalanes čijih 80 posto stanovnika živi u gradu Punta Arenas, popularnoj bazi za ekskurzije na Antarktiku.

Najpre je jedva skupio 35.000 potpisa za kandidaturu, a onda je neočekivano pobedio Danijela Haduea iz Komunističke partije i tako postao prvo lice levičarske alijanse.

Kao predstavnik nove generacije levice u Čileu, Borić je često kritikovao stranke levog centra kao suviše pasivne i "neoliberalne".

Borića su javno podržala i mnoga poznata lica poput meksičkog glumca Gaela Garsije Bernala i američkog glumca čileanskih korena Pedra Paslala. Podršku mu je dala i bivša predsednica Mišel Bašele.

Ipak, pogled u njegov program pokazuje da tu nema ničeg preterano "prevratničkog" niti radikalnog.

Skraćivanje radne nedelje sa 44 na u Evropi standardnih 40 sati. Naglasak na ženskim pravima, zelenoj ekonomiji, priznavanju LGBT zajednice i podrška čileanskim Indijancima. Regulacija privrede, ali ne i nacionalizacija. Obećanje o nezavisnosti centralne banke.

Tu su i predlozi o širem državnom pokriću zdravstvenih usluga i reforme penzionog sistema, kao i rekonstrukcija nacionalnih železničkih pruga... Sve u svemu, Borićev program je više socijaldemokratski nego ekstremno levičarski.

Međutim, za razliku od Kasta, Borić je imao masovnu podršku birača kao kandidat koji će bolje odražavati socijalna kretanja zemlje.

Šta čeka Čile?

Čileance sada čekaju tri važna pitanja: Dolazak u zemlju više od milion migranata od 2014. godine, mahom sa Haitija i iz Veneczele; mobilizacija najveće autohtone grupe u zemlji, Mapuče Indijanaca, i njihov zahtev da im se vrati zemlja i resursi oduzeti tokom naseljavanja Čilea; i promene po pitanju ženskih prava i LGBT zajednice u Čileu što podrazumeva legalizaciju abortusa i nedavnu legalizaciju istopolnih brakova.

Borić obećava veću jednakost društva, što je i centralna tema u Čileu i glavni zahtev protesta iz 2019. koji su naterali vlasti da raspišu referendum o promeni ustava koji je sastavila Pinočeova hunta i za koji se smatra da pogoduje interesima desnog političkog spektra i kapitalistima.

Ostaje da se vidi šta će od obećanja Borić ispuniti do 2026.

Kurir.rs