KINESKI ŠPIJUNI U TAJVANSKOJ VOJNOJ VRHUŠKI: Peking decenijama uspešno regrutuje oficire, na udaru i obezbeđenje predsednice!

Više od 20 godina, Si Sidžang se predstavljao kao hongkonški biznismen tokom poseta Tajvanu. Sada je optužen za još jednu misiju: regrutovanje špijuna za Kinu.

Operacija koja je detaljno opisana u ovim dokumentima pokazuje kako je Peking navodno tražio komandante u tajvanskoj vojsci i naveo ih da postanu špijuni. To dolazi usred niza osuda za vojnu špijunažu na Tajvanu poslednjih godina.

Ti slučajevi otkrivaju da je Kina pokrenula širu kampanju da potkopa vojno i civilno rukovodstvo demokratskog ostrva, nagriza njegovu volju za borbom, izvuče detalje o visokotehnološkom oružju i stekne uvid u planiranje odbrane, prema visokim penzionisanim tajvanskim vojnim oficirima i trenutnim protivnicima. - špijunski agenti, kao i bivši američki vojni i obaveštajni oficiri sa iskustvom na Tajvanu.

Tajvanski špijuni se bore sa kampanjom koja je kompromitovala visoke oficire u srcu ostrvskih oružanih snaga i vladinih agencija, pokazuje stalan tok osuda izrečenih na sudovima.

Peking je čak prodro u bezbednosni detalj koji je dodeljen da zaštiti predsednika Tajvana Cai Ing-vena. Penzionisanom predsedničkom obezbeđenju i potpukovniku vojne policije u jedinici zaduženoj za zaštitu predsednika potvrđena je presuda ranije ove godine zbog odavanja osetljivih informacija o Caijevoj bezbednosti kineskoj obaveštajnoj agenciji.

Informacija je uključivala ručno nacrtanu organizacionu šemu Centra za posebne usluge, jedinice koja štiti predsednika, navodi se u presudi Višeg suda. Njih dvojica su takođe optuženi za objavljivanje imena, titula i radnih brojeva telefona viših službenika obezbeđenja koji čuvaju predsedničku kancelariju i Caijevu rezidenciju u srcu Tajpeja, prema sudskim dokumentima koje je pregledao Rojters i izveštajima lokalnih medija.

U protekloj deceniji, najmanje 21 tajvanski oficir ili penzionisani tajvanski oficir sa činom kapetana ili više osuđen je za špijuniranje u korist Kine, prema Rojtersovom pregledu sudskih zapisa i izveštaja zvaničnih tajvanskih novinskih agencija. Najmanje devet drugih službenih ili penzionisanih pripadnika oružanih snaga trenutno se sudi ili se vodi istraga zbog sumnje da su imali kontakte sa špijunima iz Kine, pokazuje pregled.

21 osuđeni oficir proglašen je krivim za regrutovanje špijuna za Kinu ili za prenošenje niza osetljivih informacija Kini, uključujući kontakt podatke visokih tajvanskih oficira i detalje tajvanskih agenata u Kini.

Kancelarija za poslove Tajvana u Pekingu nije odgovorila na pitanja Rojtersa o špijunskim aktivnostima Kine na Tajvanu.

U Tajpeju je Ministarstvo nacionalne odbrane reklo Rojtersu da su proaktivni kontraobaveštajni napori sprečili Kinu da prodre u vojsku. Ministarstvo je u saopštenju navelo da koristi obrazovne kampanje kako bi podstaklo i nagradilo oficire i vojnike da prijave prvi kontakt sa „kriminalcima“. Ovi kontakti se odmah istražuju, a kada postoji potencijal za gubitak poverljivih informacija, vojska deluje da blokira svako curenje, saopštilo je ministarstvo.

Ovaj napor, kaže ministarstvo, znači da „nije bilo infiltracije“.

Istražni biro Ministarstva pravde, vodeća tajvanska agencija za špijuniranje, saopštio je da nema komentara o pravnim pitanjima koja su u toku.

Drugi ogranci tajvanske vlade, međutim, sa uzbunom pozdravljaju špijuniranje. Tajvanski savet za kopnene poslove rekao je Rojtersu u saopštenju da je kineska „neprestana ekspanzija špijunaže“ jedna od „zlonamernih političkih operacija“ koje Peking sprovodi, podrivajući „normalan razvoj odnosa među moreuzima“.

Dobro pozicionirani špijuni u redovima tajvanske vojske mogli bi da ponude neprocenjivu prednost Kini ako dve strane uđu u otvoreni sukob, smatraju tajvanski i američki vojni analitičari. Tenzije su ove godine naglo porasle. Kineska vojska intenzivira svoj rat u sivoj zoni protiv ostrva, kampanju pretećih vazdušnih i morskih patrola koja zaostaje za otvorenim ratovanjem. Narodnooslobodilačka vojska je altako stalno akumulirajući vatrenu moć potrebnu da zauzme Tajvan i spreči intervenciju Sjedinjenih Država.

Predsednik Si Đinping kaže da bi Kina više volela mirno ujedinjenje, ali odbija da isključi silu. Predsednik Cai je rekao da je Tajvan nezavisna država koja se zove Republika Kina, njeno zvanično ime, i da je obećala da će braniti svoju demokratiju i slobodu.

„Kina sprovodi veoma ciljanu infiltraciju ka Tajvanu“, rekao je penzionisani komandant tajvanske mornarice Lu Li-ših. Slučajevi špijunaže, rekao je on, pokazuju da je Peking kompromitovao skoro sve činove, uključujući i generale najvišeg nivoa, uprkos intenzivnim internim obrazovnim kampanjama u vojnom upozorenju na opasnosti špijunskih napora Pekinga.

Lu, koji je proučavao kineske špijunske operacije, rekao je da pekinški agenti često počinju da ublažavaju svoje mete ponudama malih poklona, pića i obroka. Rukovaoci obično plaćaju bogato za prvu tajnu informaciju izvučenu od sadašnjih ili penzionisanih oficira, rekao je Lu. Ova uplata će kasnije biti iskorišćena da ih ucene da daju dalje obaveštajne podatke po mnogo nižoj ceni, rekao je on.

Samo ove godine, tajvanski sudovi potvrdili su presude dvojici muškaraca koji su otkrili tajne o bezbednosti predsednika Caija i proglasili penzionisanog potpukovnika iz Biroa za naoružanje krivim za izgradnju špijunskih mreža za Kinu. Penzionisanom general-majoru i trojici penzionisanih pukovnika iz Vojnoobaveštajnog biroa sudi se za navodno regrutovanje špijuna za Kinu. Rojters nije uspeo da dođe do optuženih i njihovih advokata u ovim slučajevima za komentar.

U julu je tajvanski Mirror Media izvestio da je bivši zamenik ministra odbrane ostrva, general Čang Če-ping, ispitan u istrazi o nacionalnoj bezbednosti.

Tri osobe upoznate sa ovim slučajem potvrdile su da je istraga u toku. Dvojica ljudi rekli su Rojtersu da je general Čang ispitivan jer je imao kontakte sa Si Sidžangom - navodnim kineskim agentom koji se predstavljao kao biznismen iz Hong Konga. Ministarstvo odbrane je saopštilo da je Čang intervjuisan kao svedok u ovom slučaju.

Kada ga je kontaktirao Rojters, Čang je odgovorio: „Nezgodno je komentarisati. Nadam se da razumete."

Prema zvaničnim dokumentima koje je pregledao Rojters, Si je navodno prijavio kancelariju koja je deo obaveštajnog aparata Komunističke partije Kine i služi kao paravan za Centralnu vojnu komisiju Kine. Predsednik Si predsedava komisijom, koja je najviše kinesko vojno telo za donošenje odluka.

General Čang, najviši general tajvanskog vazduhoplovstva, sada je šef Univerziteta nacionalne odbrane. Kada su se pojavili medijski izveštaji o istrazi, Čang je izdao saopštenje u kojem ih je nazvao „nategnutim“. Rekao je da „nije razgovarao o vojnim stvarima bez dozvole“.

Okružno tužilaštvo u Tajpeju saopštilo je da ne razgovara o istragama koje su u toku.

Špijunaža je dugo bila moćno oružje za Komunističku partiju Kine. U kineskom građanskom ratu, komunistički agenti i simpatizeri igrali su ključnu ulogu u pobedi nad snagama vladajuće Kuomintanga (KMT), ili nacionalističke partije, pod Čang Kaj Šekom, prisiljavajući da se povuku na Tajvan. U nekim slučajevima, čitave formacije KMT su bile ubeđene da promene stranu i pridružile se komunistima pod Mao Cedungom, prema višestrukim izveštajima o tom sukobu.

Serija presuda na tajvanskim sudovima pokazuje da je kultivisanje nelojalnosti u vojsci i dalje visoki prioritet za Peking. Uprkos znatno jačim kineskim snagama i ozbiljnim nedostacima u tajvanskoj vojsci, ostrvo ostaje teška meta za invaziju. Čak i bez spoljne pomoći, najbolje obučene trupe Tajvana mogle bi da nanesu velike gubitke iskorišćavanjem dobro pripremljenih položaja, neravnog terena i ranjivosti invazione flote koja prelazi Tajvanski moreuz, kažu tajvanski i američki vojni analitičari.

Za kineske osvajače, napredno poznavanje odbrambenih planova, komunikacionih kodova, lokacija oružja i lokacija trupa bi nadoknadilo neke od ovih poteškoća, smatraju ovi analitičari. Nelojalni oficiri takođe mogu odbiti da se bore, pogrešno usmeriti svoje trupe ili prebeći napadačima.

U izveštaju objavljenom u septembru o kineskoj vojsci, ministarstvo odbrane Tajvana je priznalo da bi kineski agentikoji „vrebaju“ na ostrvu mogli bi da napadnu komandne centre kako bi „odrubili glavu“ tajvanskom vojnom i političkom rukovodstvu i demoralisali njegove oružane snage.

Čak je i otkriće kineskih špijuna u mirnodopskim vremenima potencijalno demorališući udarac za Tajvan. „Ponovljeni slučajevi kada su oficiri tajvanskih oružanih snaga na najvišem nivou osuđeni za špijunažu moraju imati psihološki efekat na oficirski kor i u činove“, rekao je Grant Njušam, penzionisani pukovnik američkog marinskog korpusa koji je proučavao ostrvo odbrambene sposobnosti. „I, kada možete da stvorite sumnju u poštenje svojih vođa, trulež se pojavljuje i produbljuje.

Jedan penzionisani visoki oficir na Tajvanu se složio: Kolege gube poverenje jedni u druge, kaže ova osobad, i "činite da saveznici gube poverenje u vas."

Neki tajvanski vojni veterani zabrinuti su da će ponovljeni slučajevi špijunaže učiniti da Sjedinjene Države, glavni saveznik ostrva, neće da dele napredno oružje ili osetljive obaveštajne podatke iz straha da će ove tajne procuriti u Peking.

„Ne možemo kriviti druge ljude. Mi smo uzrok problema“, rekao je Lu, penzionisani poručnik mornarice.

Na pitanje o potencijalnom gubitku vere u Vašington, ministarstvo odbrane Tajvana je reklo da nije bilo prekida normalnih veza sa prijateljskim zemljama. Savet za nacionalnu bezbednost SAD odbio je da komentariše ovu priču.

Peking je uspeo da regrutuje špijune iz ostrvskih oružanih snaga uprkos napornim naporima Tajvanskog vojno odeljenje za kontraobaveštajno i bezbednosno odeljenje da upozori trupe na opasnost od kineskih agenata. Vojska čak proizvodi sapunice, u kojima ponekad glume pripadnici oružanih snaga, sa scenarijima koji odražavaju prethodne špijunske slučajeve. Sapunice su deo jednosatnog televizijskog programa koji se emituje svakog četvrtka popodne i koji je obavezan za sve oficire i vojnike.

U epizodi krajem prošle godine, štabni narednik koji radi na komunikacijama u borbenoj jedinici sreće ženu u baru koja je tvrdila da radi za investicionu firmu u odbrambenoj industriji.

Oni započinju vezu, a žena počinje da traži osetljive informacije. Da bi je impresionirao, štabni narednik joj daje podatke o projektilima u vazdušnim bazama na severu Tajvana. Kasnije postaje sumnjičav i odbija njene dalje zahteve, ali ona mu preti da će ga uceniti snimkom njegove ranije indiskrecije. Žena je kasnije uhapšena.

Scena se prebacuje na muškarca koji se čini da je ženin špijun. Na zidu ispred njega su isečci iz kineskih novina, uključujući i fotografiju kineskog predsednika Sija. „To je u redu“, kaže voditelj, cepajući fotografiju žene. „Imamo mnogo drugih mogućnosti.”

Da bi pojačali poruku, posteri i znakovi na bazama pozivaju tajvanske vojnike da ostanu na oprezu. Iznad nekih pisoara postavljene su nalepnice sa brojem telefonske linije za prijavu sumnjivih špijuna. Paketi maramica koji se dele vojnicima nose obaveštenje koje obećava nagradu od 5 miliona T$ (180.000 USD) za uspešno razotkrivanje špijuna.

Dok se Tajvan bori protiv kineske špijunaže, on takođe špijunira Kinu kao deo višedecenijskih napora da se razumeju namere Pekinga, prema sadašnjim i penzionisanim tajvanskim oficirima i zvaničnim dokumentima koje je pregledao Rojters. Zvanični mediji Kine povremeno objavljuju otkrivanje tajvanskih špijunskih mreža i hapšenje navodnih agenata.

U oktobru prošle godine, kineski državni televizijski emiter, CCTV, izvestio je da je tajvanski akademik uhapšen u Kini, Čeng Ju-čin, priznao da je špijunirao. Istog meseca, CCTV je izvestio o hapšenju Li Meng-čua, navodeći da je on bio aktivni član tajvanske separatističke grupe koja se predstavljala kao biznismen da bi prikrila svoju špijunsku ulogu. Li je uhapšen kada je ušao u Kinu i otkriveno je da ima fotografije i video snimke Kineskih vojne vežbe u gradu Šenžen, kao i materijali koji pokazuju da je podržavao proteste u Hong Kongu, navodi se u izveštaju.

Rojters nije mogao da dođe do Čenga i Lija. Upitan o njihovim hapšenjima, Tajvanski savet za kopnene poslove rekao je da kineske vlasti „arbitrarno hapse naše ljude koji učestvuju u razmeni preko moreuza“ i da koriste zvanične medije „da izmišljaju izmišljene zločine“.

U svojoj kampanji za podmetanje tajvanske vojske, Peking je takođe pokrenuo dugogodišnju operaciju da pridobije starijih oficira sa istorijskim vezama sa Kinom. Ovi napori iskorištavaju političke podjele koje su se proširile na Tajvanu u posljednje dvije decenije između Caijeve vladajuće Demokratske progresivne partije (DPP) i glavne opozicione KMT.

DPP se učvrstio uz podršku mlađe generacije koja se sve više identifikuje kao Tajvanka, a ne Kineza. KMT, rođen u Kini, drži se svog starog sna o konačnom ponovnom ujedinjenju slobodne i demokratske zemlje. Partija takođe podržava bliže odnose sa Pekingom, ali je osudila pretnje Komunističke partije Tajvanu.

Mnogi stariji, penzionisani vojni oficiri Tajvana podržavaju KMT, koji je vladao ostrvom pre nego što je postalo demokratija, a sada se bori sa DPP za vlast. Većina ovih veterana ne podržava Komunističku partiju, ali i KMT i Peking dele san o jedinstvenoj Kini, čak i ako imaju različite vizije o tome šta to znači. Neki su dobrodošli u Kinu da prisustvuju seminarima i prijemima sa penzionisanim kolegama iz kineske vojske.

Iako više nisu u uniformi, ovi oficiri i dalje imaju uticaj na vojsku koja je duboko hijerarhijska, sa dugogodišnje mreže pokroviteljstva i lične lojalnosti, prema sadašnjim i bivšim zvaničnicima SAD sa velikim iskustvom u tajvanskoj vojsci.

U novembru 2016. Peking je postigao dramatičnu propagandnu pobedu kada je više od 30 penzionisanih tajvanskih gen.erali su viđeni kako prisustvuju govoru predsednika Sija u Velikoj dvorani naroda u Pekingu. Posetioci su stajali uz kinesku himnu, javila je tajvanska zvanična Centralna novinska agencija. Događaj, emitovan na kineskoj državnoj televiziji, izazvao je negodovanje na Tajvanu.

Jedan od penzionisanih generala u publici bio je Vu Sz-huai, koji je sada poslanik KMT-a. On se izvinio 2019, rekavši da nije znao da je Si bio domaćin događaja i da bi odbio da prisustvuje da je znao. On je rekao da su članovi delegacije stajali za himnu, ali nisu pevali. Vu je odbio da komentariše ovaj izveštaj.

U svom saopštenju, Tajvanski savet za kopnene poslove pozvao je „penzionisane visoke generale da zadrže dostojanstvo zemlje i obrate pažnju na sopstvene reči, dela i percepcije društva“.

Posle posete, tajvanski parlament je pooštrio pravila o putovanjima penzionisanih oficira u Kinu. Nove kazne uključuju novčane kazne do 10 miliona T$ (360.000 USD) i ukidanje penzija za penzionisane visoke oficire i vladine zvaničnike koji prisustvuju kineskim političkim događajima ili „pozdravljaju“ zastave ili simbole Komunističke partije.

Neki viši penzionisani tajvanski oficiri rekli su Rojtersu da su ova putovanja u Kinu povredila imidž vojske. Ali oni su dodali da mlađa generacija oficira koja se sada diže kroz činove neće biti toliko podložna apelima za ujedinjenu Kinu koja uključuje Tajvan.

Jedan od glavnih izazova za tajvanske kontrašpijunažne snage su lake kazne za penzionisane oficire osuđene za špijunažu. Prema vojnom zakonu, službenici mogu biti osuđeni na smrt ili doživotni zatvor za teška krivična dela. Međutim, bivšim oficirima koji zločine počine jednom bez uniforme može se suditi samo po Zakonu o nacionalnoj bezbednosti, koji propisuje mnogo kraće zatvorske kazne.

Pod pritiskom javnosti da se suprotstavi kineskom špijuniranju, parlament je u junu 2019. povećao kazne u skladu sa zakonom o bezbednosti za najteže zločine, sa maSimalno pet godina zatvora na najmanje sedam godina i novčane kazne do 100 miliona T$ (oko 3,6 miliona dolara) .

O slučaju navodnog kineskog špijuna Si Sidžanga prvi put su izvestili lokalni mediji ranije ove godine, ali zvanični dokumenti koje je Rojters video daju nove detalje. Si je optužen da je pozivao sadašnje i penzionisane tajvanske vojne oficire na pića, bankete i sportske događaje u pokušaju da pridobije njihovo prijateljstvo i poverenje, navodi se u dokumentima.

Operacija se takođe, navodno, oslanjala na privlačenje potencijalnih tajvanskih špijuna da prihvate besplatna putovanja u inostranstvo gde bi se sastajali sa svojim kineskim rukovodiocima i drugim zvaničnicima Komunističke partije. U zvaničnim dokumentima se navodi da je šest službenih i penzionisanih oficira dobilo plaćena putovanja u Južnu Koreju, Indoneziju, Maleziju, Tajland i Singapur, kao i kineske gradove uključujući Šenžen, Hong Kong i Makao.

Ključni cilj navodne operacije bio je regrutovanje oficira u vodećim borbenim jedinicama, prema zvaničniku dokumenti. Godine 2008, Čanng Pei-ning, penzionisani mornarički oficir, navodno je upoznao Sia sa starijim oficirom tajvanske mornarice, kapetanom Ho Čung-chijem, i Hoovom ženom, Chuang Hsiu-iun. U godinama koje su usledile, Ho i njegova žena, radeći pod Sijevim vođstvom, navodno su regrutovali druge oficire.

Čang, Ho i Čuang su optuženi po Zakonu o nacionalnoj bezbednosti u novembru 2019. za regrutovanje špijunskog lanca za Kinu. Njoj trojici se trenutno sudi, rekao je portparol Okružnog suda Kaosjung.

Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je da su se Čang i Ho povukli pre nego što su se navodno uključili u slučaj. Međutim, zvanični dokumenti koji optužuju par za špijunažu navode da je Ho sreo Sia u više navrata pre njegovog penzionisanja u avgustu 2015.

Rojters je razgovarao sa Hoom u njegovoj kući u Kaosjungu. On je odbio da komentariše i rekao da njegova supruga nema komentar. Čang nije odgovorio na zahtev za komentar ostavljen u njegovoj kući u Kaosjungu.

U postu na svojoj Fejsbuk stranici kada je otišao u penziju, Ho se oprostio od svojih mornaričkih drugova: „Vreme je za oproštaj!“ Post je uključivao sliku presavijene mornaričke uniforme, oficirske kape, medalje i značke.

Poruka je izazvala stotine lajkova i komentara. „Kapetane“, napisao je jedan dobronamernik. „Hvala vam na godinama služenja zemlji i mornarici! – Rappler.com

Kurir.rs/Rappler