ZIMA U LOGORIMA U SIRIJI Šatori prokišnjavaju, deca nemaju garderobu, skupljaju đubre kako bi ga založili da se ogreju

Deca Sirijke Um Ragad nemaju toplu odeću ni peć kako bi se zagrejala tokom oštre zime u Siriji, pa spaljuju ostatke smeća kako se ne bi smrnuli.

Ulice postaju blatnjave, šatori prokišnjavaju...

Zima donosi tragediju severozapadu Sirije, domu više od 3 miliona ljudi, od kojih je gotovo polovina raseljena zbog rata koji traje čitavu deceniju i prouzrokovao je smrt nešto manje od pola miliona ljudi.

U improviziranim logorima u poslednjoj velikoj pobunjeničkoj enklavi u zemlji ulice postaju blatnjave, u šatore curi kiša, a stanovnici umiru od hipotermije ili u požarima prouzrokovanim nesigurnim metodama grejanja.

Ratna udovica Um Ragad preselila se u logor Kafr Arouk pre tri godine kako bi pobegla od borbe u drugim delovima pokrajine Idlib. Oštra zima neizdrživa je za njenu porodicu, koja nema dovoljno novca ni za najosnovnije potrepštine.

"Deci je hladno, nemaju zimsku odeću"

- Ne mogu da prijuštim da kupim peć ili d aprehranim decu. Mojoj deci je hladno. Nemaju prikladnu garderobu, rekla je Um.

Sneg i temperature ispod nule nisu neobični za severozapadnu Siriju. Humanitarne agencije često pomažu u toplotnoj izolaciji šatora i obezbeđuju ćebad i odeću, ali donatorska sredstva teško idu ukorak sa rastućom potražnjom.

Prema UN-ovoj agenciji za izbeglice UNHCR, ove godine potrebno je 182 miliona dolara za finansiranje rastućih potreba zimi širom Sirije, ali je samo polovina iznosa osigurana.

"Stvori se gužva kada se u jednom šatoru okupi 15 ljudi"

U logoru Kafr Arouk najjednostavnija peć postavljena u ceradnom šatoru Um Read privlači desetine ljudi koji se žele da se ugreju. Prošle godine je grupa ljudi donirala grejalicu za Um Read, čijih osmoro dece uključuje troje sa posebnim potrebama.

Ova 45-godišnjakinja ne može da plati ugljen ili drva, pa smora da se zadovolji ostacima koje skupljaju deca Um Ragad i druge komšije koji satima pretražuju blatnjavi teren kampa.

-Sve komšije se okupljaju u mom šatoru kako bi bili na toplom. Stvori se gužva kada se okupi 15 ljudi naguranih u jedan šator, gde jedu i piju i sede, rekla je za AFP.

Prošlog meseca su iz organizacije lekari bez granica, koja pruža podršku desetinama logora na severozapadu Sirije, upozorili da nesigurne metode griejanja dovode ljude u veći rizik od oboljevanja od respiratornih bolesti i komplikacija povezanih sa udisanjem dima.

-Bolesti respiratornih organa dosledno su jedno od tri najčešća oboljenja prijavljenih u našim ustanovama na severozapadu, navodi se u saopštenju organizacije.

"Miris je jak i ima puno dima"

Um Mohamad, izbegla pre devet godina iz severnog grada Alepa, među onima je koji ugrožavaju svoja pluća kako bi se ugriejali. U svom šatoru u logoru u Idlibu majka troje dece pali grančice i papir u maloj peći koja ispušta beli dim.

-Miris je jak i ima puno dima. Juče su počele da me bole grudi i htela sam da odem kod lekara, ali to nisam mogla da prijuštim, rekla je.

U blizini je Abu Husein gledao kako grupa dece okružuje vatru na otvorenom na koju su bacali najlonske kesice i komade drva.

-Kada zapalimo vatru unutra, gde je gužva i dim i ima puno dece, to dovodi do gušenja, rekao je 40-godišnji otac desetero dece za AFP.

Ljudi jedva imaju za drva

Abu Husein, koji je pre četiri godine pobegao sa sela u pokrajini Hama, rekao je da jedva može da kupi drva za ogrev, a kamoli lekove za respiratorne bolesti.

-Najjeftiniji lekovi na recept koštaju oko 50 do 60 turskih lira, ali nemam posao ni pristup pomoći, rekao je.

Povrh toga, njegov šator prokišnjava, zbog čega kiša kaplje na njegovu decu dok spavaju.

-Ponekad ostanemo budni celu noć... Stavljamo plastične kesice da im kiša ne pada na glavu, rekao je.

Kurir.rs/Index.hr