SEVERNI TOK 2: Kako je Putinov gasovod paralizovao Zapad i mogu li nemački Zeleni da ugase projekat vredan milijarde dolara?

Saga o Severnom toku 2, gasovodu koji ruski gas isporučuje Nemačkoj ispod Baltičkog mora, toliko dugo traje da deluje nemoguće da se odustane od 11 milijardi dolara vrednog projekta, a istovremeno nema nikakvih naznaka da sa njim može da se nastavi.

Gasovod nije, što je tvrdila i sama bivša kancelarka Merkel, samo komercijalni projekat. Reč je o projektu ogromne geostrateške važnosti a svaki centimetar njegove cevi bio je uronjen u žestoku politiku i pravnu biku, poetski navodi Gardijan.

Time što su Putinu ostavili mogućnost da odlučuje o energetskoj stabilnosti Evrope, Evropa se prepustila ruskom lideru na milost i nemilost. Ako Putin poželi novu Jaltu, novi granični sporazum sa Evropom, onda su gas i zavisnost Evrope od njega, načini da se to postigne.

Kritičari Severnog toka 2 kažu da nije stvar toliko u tome da se stvore dodatni kapaciteti, koliko da se zaobiđe postojeći gasovod koji ruski gas preko Ukrajine dovozi Evropi.

Ima i onih koji veruju da će se sada Evropa okrenuti alternativnim izvorima energije.

Izgradnja Severnog toga 2 završena je posle niza peripetija i odlaganja u septembru ali nemački regulatori još uvek nisu dali dozvolu za početak rada.

Upravo ta dozvola bila je jedna od prvih tačaka razdora nove vladajuće nemačke koalicije, a čitavu stvar su produbile navodne Putinove pretnje Ukrajini.

Kako se dozvola još čeka, ima onih koji misle da Nemačka možda nikada i neće izdati te dozvole, ali su takvi retki. Međutim, ako Putin, Gasprom i petoro evropskih investitora ostanu kratkih rukava, biće to velika pobeda za ukrajinsku nezavisnost. Kijev je žestoko lobirao protiv izgradnje Severnog toka 2, baš kao što sada diže uzbunu oko ruskih trupa duž svoje granice.

Ukrajina strahuje da će kada Severni tok 2 proradi, ostati bez preko potrebnih tranzitnih taksi koje iznose četiri posto godišnjeg BDP-a zemlje. Kijev takođe tvrdi da će gasovod pojačati Putinovu kontrolu i udeo na evropskim gasnim tržištem i omogućiti mu da pritisne Evropu. Gasovod ima godišnji kapacitet od 55 milijardi kubnih metara, što je dvostruko manje od onoga koliko su Nemci potrošili gasa 2019. godine.

Ukrajina je saveznike pronašla u Poljskoj, baltičkim državama, Italiji, Britaniji i, najvažnije, Evropskoj komisiji koji su svi ukazivali na probleme sa Rusijom 2006. i 2009. godine. Lobiranje Kijeva dovelo je do toga da SAD uvedu sankcije 2019. onima koji su povezani sa gasovodom i na godinu i po dana suspenduju izgradnju Severnog toka 2.

Američke sankcije su toliko zabrinule Nemačku da je tadašnji ministar finansija, a danas kancelar Šolc ponudio Vašingtonu da Nemačka finansira izgradnju dva terminala za tečni prirodni gas u Nemačkoj (što su SAD duže vreme tražile) u zamenu za popuštanje sankcija.

Međutim, tadašnji predsednik Donald Tramp je ponudu odbio poručivši Merkel da prestani da hrani zver. "Gotovo 70 posto Nemačke će kontrolisati Rusija sa svojim gasom. Da li je to prikladno. Mi treba da se čuvamo Rusije a Nemačka hoće da im uteruje milijarde i milijarde dolara u džepove", rekao je Tramp.

Administracija novog predsednika Džoa Bajdena nastavila je Trampovu politiku, samo da bi u maju popustili pred nemačkom diplomatijom i konačno ukinuli sankcije u julu, nedelju dana posle poslednje posete Merkel Beloj kući.

Kukajući kako su im zabili nož u leđa - što nije prvi put da saveznici optužuju Bajdena za to - ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da je Kijev bio isključen iz te odluke

Merkel je sa Bajdenom dogovorila da produži ugovor sa Ukrajinom o isporuci ruskog gasa narednih 10 godina kao i da uloži 175 miliona dolara u novi zeleni fond Ukrajine koji bi poboljšao njihovu energetsku nezavisnost.

Bajdena su zbog ovog dogovora žestoko kritikovali, kako u Evropi tako i kod kuće. "U decembru 2019. 95 posto gasovoda je bilo završeno kada smo doneli sankcije i zaustavili ga. A 95% kompletan gasovod je 0% završen. I videli smo da je godinu dana to bio samo komad metala na dnu okeana sve dok Bajden nije izabran", rekao je senator iz Teksasa, republikanac Ted Kruz koji se žestoko zalagao za sankcije.

Bajdenova pragmatičnost i računica su, navodi britanski list, jednostavni. Želeo je da izgladi odnose sa Nemačkoj kako bi dobio podršku Berlina u borbi protiv Kine. Znao je da će to uznemiriti Ukrajinu ali, kao što je pokazao i sa AUKUSom (bezbednosni sporazum Britanije, SAD i Australije koji je Francuskoj izbio iz džepa milione koje su očekivali za izgradnju podmornica za Kanberu), manje ga je bilo briga da li će izneveriti saveznike a više kako da se izbori sa strateški velikim takmacem, Kinom.

Nemački Zeleni, koji su sada u vladi, duboko su razočarani dogovorom što je rezultiralo i odlaganjem izdavanja potrebnih dozvola Gaspromu.

Međutim, dogovor koji je Merkel "izboksovala" poremetila su tri ključna događaja: gomilanje ruskih snaga duž ukrajinske granice, nova koaliciona vlada u Nemačkoj i skok cena nafte koji je posledica sve veće potražnje u Aziji.
Sada se postavlja pitanje, da li Zeleni mogu da "ubiju" ovaj projekat. Da bi im to pošlo za rukom, moraće da promene način na koji Nemačka gleda na Rusiju.

Stručnjak Džon Lou iz Četam hausa, proučavao je "emotivnu" vezanost Nemačke sa ruskim društvom i kulturom. On smatra da je Nemačkoj teško da prihvati da je Rusija duboko zagazila u autoritarne vode i da u Berlinu i dalje veruju da će sa smirivanjem tenzija, građevinskim ugovorima, boljom trgovinom, Rusija nekako na kraju biti "racionalna".

To je bio način razmišljanja Merkelove koja je uvek vodila računa o tome šta Rusija može da "proguta". Zato se i protivila NATO akcionom planu za Ukrajinu i tvrdila da Severni tok ne ugrožava energetsku bezbednost Evrope. Za Zelene, to pak znači da je Rusiji de fakto data moć veta.

Ralf Fiks, direktor Nemačkog centra za liberalnu modernost smatra da će sada sa Zelenima na vlasti, nova generacija moćnika stati na crtu decenijama duge dominancije "rusofilije".

Da bi isterali svoje, Zeleni će morati da se sukobe sa svojim koalicionim partnerom SPD budući da je Gerhard Šreder, bivši kancelar iz redova socijaldemorkata dobio mesto predsedavajućeg komiteta Severnog toka, a Šreder uporno ponavlja da je gasovod "evropski projekat". Sa njim se slaže i nemački predsednik Frank-Valter Štajnamejr kao i više istaknutih političara u Nemačko ali i nemačka javnost koja je skeptična po pitanju nuklearne energije koju Nemačka namerava da "angažuje" u budućnosti.

Zeleni i ministarke spoljnih poslova Analene Berbok imaju jednog moćnog saveznika - Evropsku komisiju. Godinama su Gasprom i EK u klinču. Ruska kompanija je pokušavala da izbegne EU regulative i poreze tvrdeći da se energetska direktiva iz 2019. ne odnosi na gasovod. Nisu uspeli i sada su nemački regulatori najavili da odluka o Severnom toku 2 neće biti doneta u prvih šest meseci 2022. godine.

A tu su i EU zakoni koji se tiču vlasništva i tarifne transparentnosti i monopola koji mogu da potkopaju gasovod.

Zima, međutim, dolazi i Moskva je toga svesna i vrlo koristi činjenicu da Evropa zavisi od njihovog gasa. Kako bi to i praktično pokazali Briselu, Gasprom gas isporučuje "na kašićicu" preko Belorusije, Poljske i Ukrajine.

U Berlinu kažu da ruska kompanija ima dovoljno kapaciteta da u potpunosti isporuči gas ali da to ne rade. Problem za EU je što Rusija (smanjenom) isporukom gasa ne krši odredbe svog ugovora ali istovremeno "hladi" Evropu i podseća.

Kurir.rs/K.P.