Ono što je ne­kad bi­lo fi­k­ci­ja i deo nau­č­no­fan­ta­sti­č­nih fi­l­mo­va, pos­ta­lo je stvar­nost - ro­bo­ti­zo­va­ne pla­t­fo­r­me sve vi­še me­nja­ju vo­j­ni­ke u bo­r­ba­ma, a nji­ho­vo nao­ru­ža­nje je mno­go pre­ciz­ni­je i smrtonosnije

Posle propasti pokušaja Ujedinjenih nacija da se zaustave proizvodnja borbenih sistema bez ljudske posade, poznatih i pod nazivom „roboti ubice“, ili da se bar reguliše način njihove upotrebe, otvorena su širom vrata za masovnu proizvodnju ovakvih borbenih sistema, u čemu prednjače posebno Sjedinjene Države, Rusija i Indija. Sa propašću pregovora, vrata su otvorena i drugim zemljama u proizvodnji ovakvih borbenih sistema, zbog čega neki futuristi već govore da bi nam se mogle dogoditi scene iz filma „ Terminator 2: Sudnji dan“, u kome mašine ratuju protiv ljudi.

UN se prve pobunile

UN smatraju da problem leži u tome što dronovi, besposadne kupole, spadaju u poluautonomno oružje, jer je upotreba nemoguća bez čoveka. S druge strane, potpuno autonomni borbeni sistemi ne mogu tek tako da se zaustave iako ih je napravio čovek. Odluku o nečijem životu ili smrti odlučuju senzor i simbioza hardvera i softvera, a ne čoveka.

Mnogi smatraju da je regulisanje ove industrije neophodno nakon što je u martovskom izveštaju Komiteta UN navedeno da je prvi takav napad dronom izvršen u Libiji. I tako je generalni sekretar UN Antonio Guteres pozvao 125 potpisnica Konvencije o konvencionalnom oružju da smisle ambiciozan plan za nova pravila upotrebe takvog naoružanja. Konferencija je propala brže nego što je i počela.

1401-profimedia0141770923.jpg
Profimedia 

Ulaže se sve više novca

Šta kažu zagovornici ove vrste oružja

Sjedinjene Države tvrde da je postojeće međunarodno zakonodavstvo dovoljno i da bi zabrana tehnologije autonomnog oružja bila preuranjena. Američki glavni delegat na konferenciji Džošua Dorosin predložio je neobavezujući kodeks ponašanja za upotrebu robota ubica. Protivnici su tu ideju nazvali taktikom odlaganja. Američka vojska ulaže velika sredstva u veštačku inteligenciju, radeći sa najvećim odbrambenim igračima, poput „Loklid Martina“, „Boinga“, „Rajteona“ i „Nortop Gramena“. Očekuje se da će projekti uključiti razvoj raketa dugog dometa, koje detektuju pokretne ciljeve na osnovu radio-frekvencije i bespilotne letelice, koje mogu da otkriju i napadnu mete, kao i automatizovane sisteme protivraketne odbrane.

Rusija i SAD na istoj strani

Zemlje proizvođači ovakvih borbenih sistema, koje ulažu mnogo u razvoj robotizovanog oružja, sprečile su ostale učesnike da se dogovore o obavezujućim pravilima upotrebe ovakvog oružja. Prvi put na zajedničkoj strani našli su se ljuti rivali SAD, Indija i Rusija.

Ričard Mojes, koordinator u organizaciji Stop robotima ubicama“, veruje da vlade treba da povuku moralnu i pravnu liniju protiv ubijanja ljudi mašinama. On je rekao da je to neophodno kako bi se sprečile katastrofalne humanitarne posledice koje će izazvati upotreba robota ubica.

Ono što je nekad bilo fikcija i deo naučnofantastičnih filmova, kao što su „Terminator“ ili „Robokap“, autonomni roboti su sada sposobni da ubijaju, što je stvarnost.

Vojni stratezi u njima vide priliku da ne šalju vojnike u bitku, roboti bi trebalo da donose odluke brže od ljudi - i samim tim da budu efikasniji i da preuzmu veću odgovornost za situaciju na bojnom polju, jer sami donose odluke. Kritičari su, međutim, jasni i smatraju da je odvratno odluku o smrti prepustiti mašinama, bez obzira na njihovu tehnološku sofisticiranost. Kako mašina da razlikuje odraslog od deteta, borca sa oružjem od civila s metlom ili neprijateljskog borca od ranjenog vojnika koji želi da se preda, pitaju se oni.

Kurir.rs