ONI SU NAJBOGATIJA PORODICA NA SVETU: Pratite razvojni put dinastije Rotšild od skromnih početaka do brda novca! VIDEO

Sredina je 1800-ih, a osećaj rata, straha i panike širi se širom Evrope. Francuska i Nemačka su u stalnom sukobu, Mađarska umire za nezavisnost, a Italija žudi za slobodom.

Majer Amšel Rotšild: Zlatno dete Nemačke

Majer Amšel Rotšild je rođen u Frankfurtu, Nemačka, 1744. godine, a odrastao je u Judengase, maloj jevrejskoj zajednici izvan Svetog rimskog carstva. Posle nekoliko godina obuke u bankarskoj firmi Simon Vorld Openheimer, Amšel je postao diler retkim kovanicama, što je privuklo pokroviteljstvo prestolonaslednika Vilhelma od Hesena, koji je postao Vilhelm IKS, landgrof od Hesen-Lasela. Ova veza bi profitirala Majeru Amšelu, koji će se kretati kroz Francusku revoluciju kao britanski posrednik za hesenske plaćenike.

Uz priznanje međunarodnih zasluga, Rotšild je proširio svoje poslovanje i počeo da izdaje zajmove preko pozajmljenog kapitala od Landgravea. Ali kako je Napoleon invazio Hesen zbog međunarodnih sukoba u Pruskoj, Landgrave je bio primoran da ode u izgnanstvo, dok je Rotšild delovao kao njegov tajni bankar, premeštajući sredstva iz Nemačke u London i profitirajući od krijumčarene robe kroz Napoleonove blokade širom Ujedinjenog Kraljevstva. Kako se posao širio u Evropi, Majer Amšel je poslao svog trećerođenog sina u Englesku da proširi carstvo.

Nejtan Majer Rotšild: Napoleonovi ratovi

Nejtan Majer Rotšild je postao najbogatiji član porodice Rotšild zbog svog međunarodnog ugleda i značaja. Sa 21 godinom, Nejtan se preselio u Englesku i uspostavio se u svetu trgovine tekstilom i finansija. Tokom ovog perioda Nejtan je postao i slobodni zidar Velike lože Engleske, preko koje je uspostavio veze među bogatima i elitom. Do 1809. delio im je zlatne poluge, što je dovelo do partnerstva sa Arturom Velslijem, prvim vojvodom od Velingtona. Rotšild se bavio plaćanjem Velingtonovih trupa u Portugalu i Španiji tokom Napoleonovih ratova. Nakon francuske invazije na Rusiju, Rotšild je takođe podržavao britanske saveznike, što je dovelo do ranih zavera oko porodice.

Prijavljeno je da je 1840-ih Nejtan Rotšild znao za rezultat bitke kod Vaterloa pre britanskog kabineta, strateške situacije koja je navodno dozvolila Nejtanu da investira na Londonskoj berzi, što je rezultiralo bogatstvom bez presedana. Njegovo nasleđe u Engleskoj nastavilo se kada je njegov sin Lionel de Rothschild postao član parlamenta.

Lajonel De Rotšild: Suecki kanal

Prateći stope svog oca, Lionel de Rothschild se prvo uspostavio kao baron Austrijskog carstva. Dokazao se kao prednost tokom Krimskog rata, gde je postao odgovoran za velike sume finansiranja francuskih saveznika u borbi protiv Rusije. Takođe je postao broj jedan privatni pružalac pomoći tokom Velike Irske gladi. Njegovi filantropski napori doveli su do njegovog izbora u britanski Donji dom, gde je služio kao jedan od četiri člana parlamenta za izbornu jedinicu londonskog Sitija. Njegov najpoznatiji doprinos u parlamentu bio je finansiranje vladine kupovine Sueckog kanala od Egipta, što je u to vreme bio ugovor vredan 4 miliona funti. Kupovina je zauvek promenila tok politike i kulture, omogućavajući brži pomorski transport do Indije, što je povećalo britanske strateške interese u istočnom Mediteranu. Veze sa Azijom i zemljama u tadašnjoj otomanskoj Palestini utrle su put Edmondu Adolfu de Rotšildu i njegovim budućim investicijama u Izrael.

Edmond Adolf De Rotšild: Ženevska veza

Baron Edmond Adolf de Rotšild je bio švajcarski član porodice Rotšild koji se rano uspostavio na međunarodnom planu.kroz obrazovanje u Ženevi. Osnovao je LCF Rothschild Group, koja se proširila na 15 odvojenih zemalja. Godine 1961. posetio je Club Med, francuskog turističkog i turističkog operatera poznatog po klijenteli i vezama visokog profila. Edmond je u to vreme bio veliki akcionar kompanije, posedujući 34% kompanije. Iskoristio je svoj status u Club Med-u da bi stekao udeo u Kalifornijskoj banci, Banca Tiburtina, i prvom hedž fondu, „Fond fondova“.

Krajem 1950-ih, Edmond je odlučio da pokloni zemlju svog dede u Otomanskoj Palestini novoj izraelskoj državi. On je obezbedio 7.500 hektara grada Cezareje Fondaciji Cezareja Rotšild kao i izraelskoj državi. Zemljište i prateća donacija poslužili su kao osnovno finansiranje obrazovanja širom Izraela. Tada je Edmond duboko investirao u Tel-Aviv i Izraelsku generalnu banku, a kasnije je bio predsednik te finansijske institucije. Nakon finansiranja Šestodnevnog rata, bitke koja je uspostavila Izrael kao nacionalnu silu i formirala osnovu za tekući izraelsko-palestinski sukob, Edmond je pomogao u osnivanju Investicionog fonda Izraelske korporacije. Njegov kontinuirani uspeh širom Izraela na kraju je doveo do toga da je Edmond osnovao zgradu Vrhovnog suda u Jerusalimu. Nakon njegove smrti, njegov sin Benjamin ga je nasledio na mestu šefa Compagnie Financiere Edmond de Rothschild.

Džejkob Rotšild: 4. Baron Rotšild

U Engleskoj, Džejkob Rotšild, 4. baron Rotšild, radio je na uspostavljanju svojih odnosa sa Sjedinjenim Državama. Pomogao je da se proširi Rotšild Investment Trast, koji se sastojao od velikih investicija na Londonskoj berzi, što je kulminiralo neto vrednošću od skoro 2 milijarde funti. Pored upuštanja u naftu i međunarodnu politiku, Džejkob Rotšild je uspostavio odnose sa nekoliko ključnih ličnosti u Sjedinjenim Državama, uključujući Henrija Kisindžera, Ronalda Regana, Bila Klintona i Džejmsa Volfensona, bivšeg predsednika Svetske banke. Njegove međunarodne veze dovele su do toga da Džejkob postane član Međunarodnog savetodavnog odbora The Blackstone Group. Džejkobova kompanija, RIT Capital Partners, iskoristila je ovo međunarodno priznanje za kupovinu udela u Rockefeller Financial Services. Odluka je spojila dve najbogatije porodice u istoriji čovečanstva, Rotšilde i Rokfelerove, po prvi put. Njegove međunarodne odluke i uticaj doneli su mu nekoliko odlikovanja širom nacija, uključujući člana Ordena za zasluge u Ujedinjenom Kraljevstvu, Medalju J. Paul Gettija iz SAD i Vajcmanovu nagradu iz Izraela. Sa 85 godina, on je najstariji živi član porodice Rotšild.

Nekoliko novih generacija Rotšilda počinje da se upušta u porodični posao. Aleksandar de Rotšild, član 7. generacije porodice, najavio je da će preuzeti mesto predsednika banke sa 37 godina, a Ema Džordžina Rotšild služi kao poverenik Rotšildovog arhiva. Ali drugi članovi porodice su se upustili u druge puteve i interesovanja. Dejvid Majer de Rotšild posvetio je svoj život brizi za životnu sredinu i objavio nekoliko knjiga o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, dok je Šarlot Henriet de Rotšild sopran pevačica koja je stekla popularnost širom Japana. Porodica nastavlja da održava svoje međunarodno priznanje kroz različite interese, ali niko se ne može porediti sa prvom generacijom Rotšilda, koja je počela iz sirotinjskih četvrti Frankfurta i završila u društvima, vladama i organizacijama najvišeg ranga širom sveta.

Kurir.rs/Ričest