ZORAN SPASIĆ Kineska privreda daje veliki zamah globalnoj trgovini

Kina će drugu godinu zaredom ostvariti pozitivan privredni rast, nakon što je bila jedina velika ekonomija na svetu koja je ostvarila pozitivan ekonomski rast u 2020. godini, u trenutku pandemije kovida 19.

U prva tri kvartala stopa ekonomskog rasta Kine iznosila je 9,8 odsto, što je znatno više od privrednog rasta velikih svetskih ekonomija kao što su Sjedinjene Države, Japan i Nemačka.

Kineski privredni rast ove godine je premašio očekivanja, a najnovija predviđanja ukazuju da će kineska privreda ove godine zabeležiti rast od oko 8,2 odsto, jer su uzlazni faktori poput snažnog izvoza i ubrzano ulaganje u proizvodnju ostvarili impresivna dostignuća.

Prema podacima Generalne uprave carina Kine od 7. decembra, ukupna vrednost uvoza i izvoza robe u prvih 11 meseci ove godine iznosila je 35,39 milijardi juana, što je povećanje od 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Istovremeno, u prvih 10 meseci Kina je stvorila 11,33 miliona novih radnih mesta u gradovima i naseljima, ispunjavajući godišnji ciljni zadatak pre roka. Kao rezultat toga, od juna prošle godine ukupna mesečna vrednost uvoza i izvoza spoljnotrgovinske razmene Kine odražava pozitivan rast 18 uzastopnih meseci.

Trenutno se epidemija još uvek globalno širi, a svetski ekonomski rast i globalna trgovina su ozbiljno pogođeni. U takvim teškim okolnostima spoljnotrgovinski uvoz i izvoz Kine postigao je brzu stabilizaciju i kontinuirano poboljšanje, demonstrirajući snažnu otpornost i sveobuhvatnu konkurentnost kineske privrede.

Razlog leži u sledećim argumentima.

Prvo, kineska izvozna roba sve više je prepoznata na međunarodnom tržištu, a kineski industrijski lanci i lanci snabdevanja postaju sve otporniji.

Drugo, supervelika tržišna baza Kine pokazala je veliku privlačnost. Sve više zemalja polaže nadu u ekonomski oporavak tokom epidemije na izvoz na kinesko tržište.

Treće, kineski novi razvojni obrazac "dvostrukog ciklusa" igra ključnu ulogu i pokazuje veliku vitalnost. Ta vitalnost se najpre ispoljava u spoljnotrgovinskom uvozu i izvozu, a zatim i u investicijama i potrošnji.

Trenutno postoji potreba da velike sile preuzmu vodeću ulogu u stvaranju novog impulsa globalnog ekonomskog razvoja i ponovo uspostave autoritet otvorenosti i multilateralizma. Kina je nastavila snažno da promoviše niz mera otvaranja i neprestano pušta pozitivne signale.

Na primer, u aprilu 2021. godine Tjencin, Šangaj, Hajnan i Čongking uključeni su u novu rundu sveobuhvatnih pilot-projekata za proširenje otvaranja uslužne industrije.

Ekonomska snaga Kine učvrstila je status "svetske fabrike" i dodatno proširila svoj udeo u globalnoj trgovini, postavši najveća investiciona destinacija za privlačenje stranih investicija.

Prema izveštaju "Ankete o poslovnom poverenju za 2021" koji je objavila Evropska privredna komora u Kini, u naredne dve godine preko 60 odsto kompanija planira da proširi svoje poslovno okruženje u Kini.

Privredni kurs Kine, prema zaključcima na nedavnoj Centralnoj ekonomskoj radnoj konferenciji za 2022. godinu, biće aktivna fiskalna politika i stabilna monetarna politika, optimizacija ekonomske strukture i razvoj zelene ekonomije. Kineska vlada je uspela da postigne impresivan, stabilan i održiv ekonomski rast nizom efikasnih alata za ekonomsko upravljanje, dajući snažan zamah globalnom trgovinskom opravku i razvoju.

Autor je direktor Centra za saradnju sa zemljama Azije, stručnjak za Kinu

Kurir.rs