AMERIČKI VOJNI ANALITIČAR Zabraniti ruske raketne bacače TOS-1A BURATINO i SOLNCEPEK! Njihovo termobarične rakete su OPASNE

Američki ekspert Brent M Istvud za sajt "19fortyfive" objavi je podužu analizu o tome zašto SAD trebaju da učine sve da se zabrane teški samohovni višecevni lanseri raketa TOS-1 Buratino.

On dodaje i da Amerikanci nisu nevini, kada su se borili protiv Talibana koji su se skrivali u podzemnim kompleksima u Avganistanu, kada su korištene rakete Helfajer sa zapaljivom bojnom glavom.

Istvud podseća da je TOS-1A zapravo termobarično oružje, napravljeno tako da stvara intentivnu toplotu i pritisak koristeći smrtonosni oblak pare. Tom prilikom posle eksplozije stvara se aerosolni oblak.

Istvud navodi neke uopštene generalije o TOS-1, pa tako on navodi da jeon postavljen na telo tenka T -72 i da je sastavni deo manevarskog rata. Da lanser ima 24 cevi u koje mogu da se smeste rakete kalibra 220 mm i da je maksimalni domet 5 kilometara.

Istvud navodi i da je Buratino prvi put upotrebljen 1988. u Avganistanu protiv mudžahedina koji su se skrivali po pećinama. Iz njega je nastala osavršena verzija TOS-1A koji je borebenu primenu našao u Siriji, a čak je bio kako tvrdi ovaj Amerikanac i na ukrajinsko-ruskoj granici 2015. godine

Istvud u svojoj analizi navodi da je cena ovog sistema oko 6,5 miliona dolara. Ovaj sistem po njemu izvezen je u Jermeniju, Azerbejdžan koji su ga koristili u prošlogodišnjem ratu na Nagorno Karabahu, zatim Irak, Sirija, Kazahstan.

Rusi su TOS-1A koristili u Drugom čečenskom ratu 1999-2005 i da je tokom rata delovanje ovog sistema stradalo 37 civila, a njih 200 ranjeno u pokušajima da se sa lice zbrišu stambeni objekti

Istvud se u svom autorskom tekstu pita i može li međunarodna zajednica da zaustavi njihovu upotrebu?

Godine 1980. razvijen je protokol pod nazivom Zabrane ili ograničenja upotrebe zapaljivog naoružanja (Protokol III). Human Rights Vatch, sarađujući sa Međunarodnom koalicijom za ljudska prava na Pravnom fakultetu Harvarda, ima za cilj da više zemalja uskladi sa zabranom zapaljive municije prema Protokolu III.

Međutim, izveštaj Human Rights Vatch-a i Harvarda ističe da je Protokol III star preko 40 godina i da je suviše usko napisan. Termobarično oružje nije posebno obuhvaćeno Protokolom III jer se smernice više odnose na opštu zapaljivu municiju, napalm i municiju sa belim fosforom.

Vreme je da grupe za ljudska prava bliže pogledaju termobarično oružje i obezbede sredstva za njihovo regulisanje. Međutim, njihova upotreba je verovatno previše rasprostranjena da bi napravila razliku kada se pokušava zabraniti.

Kurir.rs/A.Mlakar/19fortyfive