OTISNULI SE NA NAJUDALJENIJE MESTO NA PLANETI DA PRIKUPE IZMET KITOVA: Ovako čileanski naučnici proučavaju klimatske promene

Čileanski naučnici koji proučavaju organizme na jednom od najudaljenijih mesta na Zemlji pozvali su regionalne lidere da pojačaju napore u borbi protiv klimatskih promena.

Čileanski region Magalanes - na južnom kraju Južne Amerike gde se spajaju Atlantski i Tihi okean - proteže se od Punta Arenasa preko Magelanovog moreuza do kanala Bigl.

Naučnici su se brodom za okeanografska istraživanja Kabo de Hornos otisnuli na putovanje kroz tesnace okružene vrhovima, ledenjacima i pticama u letu, a fokusirali su se na istraživanje voda koje imaju manju količinu kiselosti, saliniteta i kalcijuma od drugih okeana i mora, pogotovo u svojim najplićim delovima.

Naučnici veruju da će se uslovi otkriveni u ovim vodama pojaviti i u drugim delovima sveta zbog sve većih efekata klimatskih promena u narednim decenijama.

"Regionalni planovi za smanjenje i prilagođavanje klimatskim promenama su zastareli s obzirom na ono što se dešava u životnoj sredini", rekao je za AFP vođa ekspedicije Hoze Luis Irijarte.

"Životna sredina se menja brže nego što mi kao društvo reagujemo na to".

Istražuju štetne "crvene plime"

Naučna misija posebno je posvećena istraživanju "crvenih plima" - štetnog cvetanja algi od kojih more poprima crvenu boju.

Crvene plime su prvi put zabeležene u regionu Magalanes pre pola veka i od tada su izazvale 23 smrti i otrovale više od 200 ljudi.

Ovo područje je takođe pogođeno otapanjem glečera izazvano globalnim zagrevanjem.

"Ne znamo kako će ti organizmi, a posebno mikroorganizmi, reagovati na to", rekao je Irijarte.

Tokom ekspedicije, naučnici su se zaustavili na 14 mesta, svaki put uzimajući uzorke vode na različitim dubinama do 200 metara za šta su koristili instrument nazvan rozeta.

Drugi deo opreme je korišćen za uzimanje uzoraka zemljišta, ponekad na dubini od 300 metara.

Prikupljali izmet kitova

Naučnici su takođe pročešljali obale u potrazi za algama i mekušcima.

Morski biolog Rodrigo Hake, jedan od 19 naučnika u ekspediciji, proveo je sate posmatrajući površinu vode sa najvišeg dela broda.

Kada bi u daljini uočio kita, dao bi znak i uskočio u mali gliser kako bi se što više približio ogromnom sisaru u pokušaju da sakupi njegov izmet kako bi posmatrao promene u ishrani.

Hake kaže da su vlade istorijski bile nezainteresovane za okeane, koji pokrivaju 70 odsto zemljine površine.

Poslednji bastion biodiverziteta

On se nada da će sledeća konferencija UN o klimatskim promenama – COP27 u Egiptu - preduzeti korake ka stvarnim globalnim promenama u upravljanju okeanima.

"U 2022. ovo treba da se promeni, potrebno je doneti konkretne odluke koje će dovesti do promena", rekao je Hak.

Brine ga da bi ovaj region jednog dana mogao postati "jedan od poslednjih bastiona biodiverziteta na Zemlji".

Nakon devetodnevne misije, naučnici su se vratili u laboratorije da analiziraju prikupljene informacije.

"Mislim da smo mi glas onoga što priroda ne može da kaže", rekao je Vilson Kastiljo, 24-godišnji student biohemije i najmlađi član ekspedicije.

Kurir.rs/Index.hr