Katolička crkva i grad u severnoj Italiji Ferara sklopili su danas mir sa kompozitorom Antonijem Vivaldijem, skoro 300 godina nakon što je tadašnji gradski biskup zabranio izvođenje jedne od njegovih opera, čime je gurnuo u veliki dug baroknog kompozitora.

Nadbiskup Ferare Đankarlo Perego prisustvovao je danas svečanom izvođenju Vivaldijeve opere "Farnas” u gradskom javnom pozorištu, što je umetnički direktor pozorišta Marčelo Korvino pozdravio kao “čudesan gest” koji pomaže da se izleči prošlost i prilika da se naglasi jedno od manje poznatih dela Vivaldija.

"Želimo da vratimo Vivaldiju ono što mu je oduzeto ovde u Ferari", rekao je Korvino za AP uoči premijere opere koja govori o tragičnoj dinastiji kralja Farnasa II.

Prema istoričarima, kardinal Ferara Tomazo Rufo zabranio je Vivaldiju da uđe u grad krajem tridesetih godina 18. veka, jer je proslavljeni kompozitor, zaređeni katolički sveštenik, prestao da služi misu i zato što se govorilo da je u vezi sa jednom od njegovih pevačica Anom Žiro.

Ta odluka je značila i otkazivanje planiranih izvođenja Vivaldijeve opere “Farnas” iz 1739. godine, koja je uveliko bila doživela uspeh u Italiji i van nje.

Korvino je rekao da je to bilo i finansijski katastrofalno za Vivaldija, koji je unapred platio produkciju i već je bio u dugovima zato što su njegova dela pala u nemilost, da misama nije prisustvovao zbog respiratornih problema, a da je sa Žiro imao odnos karakterističan za kompozitora i njegovog solistu.

Vivaldi je prezadužen preminuo 1741. godine u Beču, nakon čega su njegovi rukopisi ponovo otkriveni, da bi stekao posthumnu slavu sa "Četiri godišnja doba" i drugim delima.

Crkveni istoričar i teolog Masimo Fajoli iz Ferare rekao je da je Vivaldi, poput drugih umetnika njegove ere, uživao mnogo veću umetničku slobodu u rodnoj Veneciji nego na mestima kao što je Ferara, koja je bila deo papinskih država i pod papinom vlašću, pa nije mogao da izbegne "kulturu pod kontrolom Vatikana ili crkve".

Pre premijere, u pozorištu je danas kopija partiture za operu "Farnas" uručena nadbiskupu Peregu, koji je priznao da je kardinal Rufo odluku protiv Vivaldija zasnovao "više na glasinama, nego na činjenicama" i da je samo želeo da promoviše "javni moral".

Kurir.rs / Fonet, Foto: Profimedian / Wieslaw Jarek, Wikipedia