SVETLEĆA KUGLA DUGO OZNAČAVA POČETAK NOVE GODINE: Jedno od obeležja Njujorka je staro više od sto godina! Evo kako je počelo!

Poslednjeg dana svake godine postao je ritual okupljanja velikih gomila u jarko osvetljenom haosu njujorškog Tajms skvera da bi nazdravili novim počecima. U 23.59 časova blistava lopta se spušta niz stub, dok prisutni — i milioni ljudi koji gledaju od kuće — odbrojavaju od 60. U ponoć, publika se nađe u kakofoniji zvukova, a ljudi često privlače svoju voljenu osobu na ceremonijalni poljubac.

Tokom prošlog veka, simbol Nove godine — svetleća lopta — evoluirao je od kaveza od gvožđa i drveta ukrašenog sijalicama do blistavog kristalnog predmeta u tehnoboji.

Ali kako je počela ova proslava Nove godine i zašto obeležavamo tu priliku gledajući loptu kako se spušta niz stub?

Bal na Tajms skveru počeo je zahvaljujući ukrajinskom imigrantu i metalskom radniku, po imenu Džejkob Star, i bivšem izdavaču Njujork Tajmsa, Adolfu Oksu. Potonji je uspešno privukao publiku u novi neboder dom novina na Tajms skveru kroz pirotehniku i vatromet kako bi proslavili predstojeću godinu, ali su gradski zvaničnici zabranili upotrebu eksploziva nakon samo nekoliko godina.

Godine 1907. Oks je naručio od Stara, koji je radio za firmu za pravljenje znakova Štraus Signs (kasnije poznatu kao Artkraft Štraus, kojoj je Star bio predsednik), da napravi novi vizuelni prikaz.

Novi koncept zasnovan je na temperamentima, nautičkim spravama koje su stekle popularnost u 19. veku. Kako je merenje vremena postalo preciznije, brodskim navigatorima je bio potreban standardizovan način podešavanja svojih hronometara. Svakog dana, luke i opservatorije bi podizale i spuštale metalnu kuglu u isto vreme kako bi mornari mogli da sinhronizuju svoje instrumente.

I Oks i glavni električar Njujork Tajmsa, Volter Palmer, pripisani su za ideju, navodno inspirisanu zgradom Vestern Union u centru grada, koja je svakog dana u podne ispuštala vremensku loptu. Ali Starova unuka Tama, koja se pridružila Artkraft Štrausu 1982. godine i sada je vlasnik firme, rekla je u telefonskom intervjuu da veruje da je njen deda smislio koncept da se lopta spusti i osvetli brojevima nove godine u ponoć .

„Ideja je bila da se… osvetli potpuno novom strujom koja je upravo stigla u komšiluk“, rekla je Tama, koja je dugi niz godina služila kao predvodnik na spuštanju lopti na Tajms skveru. „I spušteno je ručno... počevši od jednog minuta do ponoći, i tako se to radilo mnogo godina.”

„To je bila adaptacija stare, korisne stvari“, dodala je ona. „Odmah je postalo popularno. Ljudi su to jednostavno voleli.”

Iako je Menhetn bio delimično osvetljen električnom energijom od ranih 1880-ih, Služba nacionalnih parkova SAD (NPS) primećuje da je polovina američkih domova još uvek bila osvetljena gasnim svetlima i svećama sve do 1920-ih. Prizor svetlucave lopte koja se spušta sa tamnog neba izgledao bi kao onostrano.

Kada bi lopta stigla do parapeta sa znakom koji je prikazivao brojeve godine, „električar bi bacio prekidač, gaseći loptu i uključujući brojeve u isto vreme“, rekla je Tama. „Tako je izgledalo kao da je lopta koja se spuštala transformisana u skup brojeva.

Ceo Tajms Skver je ušao u pozorište. Prve godine su konobari u obližnjim restoranima i hotelima nosili cilindre na baterije „1908“ koje su osvetljavali u ponoć.

„Ljudima je to izgledalo kao magija“, rekla je Tama.

Bilo je sedam različitih lopti Tajms skvera od njegovog prvog spuštanja, od gvozdene konstrukcije od 700 funti opremljene sijalicama od 25 vati, preko lakšeg aluminijumskog okvira posle Drugog svetskog rata, do „Velike jabuke“ tokom gradske uprave. bivši gradonačelnik Ed Koh.

Godine 1995, kada je lopta dobila blistavo ažuriranje sa rhinestones, stroboskopom i kompjuterskim kontrolama, tradicionalni proizvođači znakova više nisu bili potrebni — što je značilo da ni Artkraft Strauss, kompanija koja je loptu donela na Tajms Skver, više nije bila potrebna. Današnja lopta je saradnja između Vaterford Cristal i Philips Lighting, koristeći 32.256 LED dioda koje se mogu programirati da prikazuju milione boja i šara na svojoj površini.

Ipak, Tama se rado seća svojih godina na krovu One Times Skuarea. Smenjivala se sa bratom koji je nadgledao i igrao merioca vremena. Kada je stigao poslednji minut u godini, radnici su spustili loptu koristeći složen sistem remenica.

Koristeći seriju markera trake na stubu, Tama je bio odgovoran da im kaže da ubrzaju ili uspore. Sa svakim uncem njihove pažnje usmerene na zadatak, čak bi se i disanje tima sinhronizovalo tokom 60 sekundi, rekla je ona.

U izvođenju ovog rituala iz godine u godinu, Tama vidi suštinsku vezu između odbrojavanja, koje ona naziva „minut van vremena“, i donošenja novogodišnjih odluka.

„Kada se jako teško koncentrišete, vreme izgleda da se usporava“, rekla je. „Osećao se kao najduži minut na svetu. Osećao se kao da imaš vremena da opereš kosu, pozoveš majku, promeniš svoj život. Zaista možete promeniti svoj život za jedan minut — možete odlučiti da budete drugačiji. Možete odlučiti da budete ljubazniji i bolji.

Kurir.rs/whdh.com