KAZAHSTAN U VIZIJI ZBIGNJEVA BŽEŽINSKOG Ova zemlja je ŠTIT Rusije! Primarni interes Amerike je da tamo niko nema uticaj

Četvrtog dana 2022. godine u najvećoj centralnoazijskog državi Kazahstan (u prevodu zemlja Kazaha) izbili su neredi prouzrkovani porastom cena tečnog naftnog gasa popularno zvanog TNG koji se najviše koristi u vožnji automobila. Počelo je prvo u utorak 4. januara pesničenjem policije i građana,da bi u večernjim časovima došlo do okršaja, pendrečenja, suzavca i šok bombi. Dan posle uvedeno je i vanredno stanje, a zabog snimkaka dešavanja isključen i internet.

Interesantno je da je o Kazahstanu pisao i sad već pokojni geostrateg i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski, čije ideje je u život, pa i knjigu "Velika Šahovska tabla" vratio i aktuelni američki predsednik Džo Bajden, prvo sa Ukrajinom. Doduše ne i sa Kazahstanom, ali je veoma zanimljivo videti o čemu je Bžežinski pisao kada je gledao na Kazahstan odnosno "Evroazijski Balkan".

Kako je pisao Bžežinski "Evroazijski balkan" čini devet zemalja kazahstan, kirgistan, Tadžikistan, Uzbenisatan, Turkmenistan, Azerbejdžan, Jermenija i Gruzija, koje su nekad činile deo Sovjetskog Saveza.

"Granice njihovih država su povučene arbitrarno od strane sovjetskih kartografa tokom dvadesetih i tridesetih kad su sovjetske republike bile formalno uspostavljene.. Njihove granice su utvrđene u velikoj meri na osnovu etničkog principa... Od pet novih nezavisnih centralnoazijskih država Kazahstan i Uzbekistan su najvažniji. Regionalno Kazahstan je štit, a Uzbekistan je duša buđenja različitih nacija u regionu. Geografska veličina i lokacija Kazahstana štiti druge zemlje od neposrednog ruskog fizičkog pritiska, pošto se kazahstan sam graniči sa Rusijom. Međutim, od oko 18 miliona njegovih stanovnika približno su 35 odsto Rusi, dok 20 odsto predstavljaju ostali ne-Kazahstanci, što je činjenica koja zadaje velike teškoće kazahstanskim liderima... U isto vreme nekoliko stotina hiljada Kazaha nastanjuje rusku stranu državne granice i severoistočni Uzbekistan, koji Kazahe smatraju kao glavne rivale u borbi za vođstvo u Centralnoj aziji", piše Bžežinski.

Što se tiče Kazahstana, Bžežinski je daleke 1996. naveo da je primarni interes Amerike da pomogne u obezbeđivanju situacije u kojoj nijedna pojedinačna sila neće moći da kontroliše ovaj geopolitički prostor (Centralne azije).

"U isto vreme Kazahstan, zahvaljujući svojoj veličini, ekonomskom potencijalu i geografski važnoj lokaciji-takođe zalsužuje mudru međunarodnu pozadinsku podrđku i naročito ekonomsku pomoć", piše ovaj sad već pokojni geostrateg.

Ko je bio Zbignjev Bžežinski

Zbignjev Bžežinski, uticajni američki politikolog poljskog porekla i najpoznatiji politički savetnik tokom Hladnog rođen je u Varšavi 1928. godine. Neki ruski izvori spekulišu da je on zapravo rođen u poljskom konzulatu u ukrajinskom gradu Harkovu, koji je u to vreme bio deo SSSR, ali da su njegovi roditelji prijavili da je rođen u Poljskoj, a ne u Sovjetskom Savezu.

Pohađao je katoličku školu u vreme kada je njegov otac službovao kao diplomata u Francuskoj i Nemačkoj, a familija se preselila u Montreal 1938. kada je stariji Bžežinski imenovan za poljskog generalnog konzula, koji je, kada su šest godina kasnije komunisti preuzeli vlast u Poljskoj, porodicu je preselio na jednu farmu u kanadskoj unutrašnjosti. Po Los Anđeles tajmsu, mladi Bžežinski je tu počeo da uči ruski od jednog emigranta.

Obrazovao se u Kanadi (McGill University, gde je stekao diplomu iz oblasti ekonomije i političkih nauka) i u SAD, gde je na Harvardu doktorirao u oblasti političkih nauka sa tezom o totalitarnom sistemu SSSR. Česta putovanja i Istočnu Evropu i nekoliko knjiga i članaka u 1950-ih doprineli su da se Bžežinski pročuje kao ekspert za komunizam i postao jedan od najuticajnijih autora strategije borbe protiv komunizma i koncepta novog oblika američke hegemonije. Od 1960. godine Bžežinski je 17 godina bio šef Instituta za probleme komunizma ka Kolumbija univerzitetu.

Godine 1966. Bžežinski je pozvan da radi u političkom savetu za planiranje Stejt departmenta u bio uključen u definisanje spoljno političke doktrine Vašingtona. Zajedno sa Dejvidom Rokfelerom bio je jedan od osnivača, a od 1973 do 1976. i izvršni direktor Trilateralne komisije - međunarodne organizacije u koju su uključeni uticajni ljudi iz Severne Amerike, Zapadne Evrope i Azije. Tokom svoje karijere, bio bi povezan sa raznim uticajnim umereno-liberalnim grupama i asocijacijama, uključujući korporaciju Rand, Savet za spoljne odnose, Amnesti International i Nacionalna asocijacija za unapređenje prava obojenih ljudi.

Bio je savetnik u Kenedijevoj administraciji, savetnik predsednika Lindona Džonsona od 1966. do 1968. Bžežinski je bio protiv širenja američkog učešća u ratu u Indokini, čak je zbog toga i napustio svoju poziciju predsedničkog savetnika i postao savetnik američkog potpredsednika Hjuberta H. Hamfrija. Kasnije, od 1977. do 1981. godine, bio je savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji američkog predsednika Džimija Kartera. Bžežinski je bio jedan od ideologa američke borbe protiv Sovjetske ekspanzije u Evropi, u Vijetnamu, u Africi, na Kubi i u Avganistanu. Snažno je podržavao naoružavanje avganistanskih pobunjenika u Avganistanu i njihovog angažovanja protiv sovjetskih trupa, što je, kako je pisao predsedniku Karteru, smatrao osvetom za američki neuspeh u Vijetnamskom ratu.

Naoružavanje mudžahedina je dovelo do povlačenja Sovjeta iz Avganistana, ali je imalo uticaj i na pretvaranje Irana u anti-zapadnu islamsku šiitsku državu, a kasnije i na formiranje Alkaide i dominaciju talibana u Avganistanu, gde su SAD petnaest godina zaglavljene u najdužem ratu u svojoj istoriji. Neki analitičari smatraju da je Bžežinski nenamerno pomogao da se stvori Alkaida, kada je ubedio predsednika Kartera da aktivira tajni program CIA za podsticanje pobunjenika kako bi to izazvalo sovjetsku vojnu intervenciju. Po toj verziji, CIA je počela da naoružava pobunjenike šest meseci pre sovjetske

U vreme dok je bio Karterov savetnik za nacionalnu bezbednost smatra se da je pomogao rušenju ekonomskih barijera između Zapada i Sovjetskog Saveza i Kine, a za njegovog mandata potpisan je Sporazum o ograničavanju strateškog naoružanja (SALT dva). Zalagao se za normalizovanje američko-kineskih odnosa. Pomagao je Karteru da prevaziđe velike razlike između egipatskih i izraelskih lidera Anvara el Sadata i Menahema Begina što je dovelo do potpisivanja sporazuma iz Kamp Dejvida u septembru 1978.

Kada je Iranska kriza talaca 1979. godine zapretila da ugrozi sliku o globalnoj moći i uticaju SAD i postala izvor frustracije Karterove administracije. Bžežinski je tokom prvih meseci 1980. godine, podržan od strane Pentagona, počeo je da se zalaže za vojnu akciju. Misija, pod nazivom Pustinja Jedan, rezultirala je kompletnim vojnim i političkim poniženjem i Vens, koji se zalagao za pregovore je podneo ostavku, a Karter je izgubio izbore protiv Ronalda Regana.

Bio je autor brojnih predloga da se sruši Sovjetski Savez. "Poraz i raspad Sovjetskog Saveza je bio poslednji korak u brzom usponu SAD na zapadnoj hemisferi, kao jedine i zaista, prve istinski globalne sile," napisao je Bžežinski 1998. u svojoj knjizi Grand Chessboard.

Nakon što je Vladimir Putin došao na čelo Rusije, bio je zagovornik proširenja NATO-a i privlačenja bivših sovjetskih republika u NATO. Pozdravio je rat u Libiji u 2011, "narandžastu revoluciju" u Ukrajini i "ružičastu revoluciju" u Gruziji. Bžežinski je smatrao da je imperijalni status Rusiji neraskidivo povezana s njenim jedinstvom s Ukrajinom, pa se 2000-ih zalagao da se spreči novo ujedinjenje Rusije i Ukrajine.

Kurir.rs/A.Mlakar