SIROMAŠNE ZEMLJE DOBIJAJU SVOJU VAKCINU PROTIV KORONE: Pravljena na klasičan način, nije skupa i nije zaštićena patentom! VIDEO

Vakcina odobrena u decembru za upotrebu u Indiji može pomoći u rešavanju jednog od najzahtevnijih problema u globalnom javnom zdravlju: Kako obezbediti zemljama sa nižim prihodima vakcinu protiv korone koja je bezbedna, efikasna i pristupačna.

Priča o CORBEVAKS-u počinje pre dve decenije. Piter Hotez i Marija Elena Botaci bili su medicinski istraživači na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu, gde su radili na vakcinama i tretmanima za ono što se naziva zanemarenim tropskim bolestima kao što su šistosomijaza i ankilostomoza.

Kada je 2003. izbio soj koronavirusa poznat kao SARS, odlučili su da se pozabave tom bolešću. Nakon što su se preselili u Hjuston da bi se pridružili Medicinskom koledžu Bejlor i Teksaškim dečijim centrom za razvoj vakcina, kreirali su kandidata za vakcinu koristeći tehnologiju proteinske podjedinice. Ovo uključuje korišćenje proteina iz virusa ili bakterije koji mogu da izazovu imuni odgovor, ali ne i da izazovu bolest.

"To je ista tehnologija kao vakcina protiv hepatitisa B koja postoji decenijama", kaže Hotez.

Njihov kandidat za vakcinu protiv SARS-a izgledao je obećavajuće, ali je tada izbijanje SARS-a nestalo. Nema dokaza o bolesti, nema potrebe za vakcinom.

Kada je novi soj koronavirusa pokrenuo pandemiju korone, Hotez i Botaci su zaključili da mogu da skinu prašinu sa svoje stare tehnologije i modifikuju je za upotrebu protiv korone. Na kraju krajeva, virus koji izaziva koronu i virus koji izaziva SARS su prilično slični.

Hotez kaže da su pokušali da zainteresuju vladine zvaničnike za vakcinu, ali nisu bili impresionirani.

„Ljudi su bili toliko fiksirani na inovacije da niko nije pomislio: 'Hej, možda bismo mogli da koristimo jeftinu i izdržljivu vakcinu koja može da vakciniše ceo svet'“, kaže Hotez.

„Zaista iskreno nismo mogli da dobijemo nikakvu pomoć u SAD, ali naša misija je uvek da omogućimo proizvodnju i upotrebu tehnologija za zemlje sa niskim i srednjim prihodima“, priseća se Botaci.

Zato su se okrenuli privatnim filantropijama. Glavni donator na početku bila je JPB fondacija u Njujorku.

„Ostalo su sve bile teksaške filantropije: fondacija Kleberg, fondacija [John S.] Dan, Titova vodka“, kaže Hotez. Fondacija MD Anderson se takođe uključila.

„Kada ljudi kažu, „zašto smo se preselili [iz Vašingtona, D.C.] u Teksas?“ Pa, znali smo da je ovo sjajna filantropska sredina. Dakle, ovo je zaista teksaška vakcina“, iako je bilo i drugih, manjih donatora iz cele zemlje.

Hotez kaže da za razliku od mRNA vakcina iz Fajzera i Moderne, i virusne vektorske vakcine iz Džonson i Džonsona, vakcine proteinskih podjedinica kao što je CORBEVAKS imaju rezultate. Dakle, on i Botaci su bili relativno sigurni da će CORBEVAKS biti bezbedan i efikasan.

„I jeftino je, dolar, pedeset dolara po dozi“, kaže Hotez. "Nećete biti jeftiniji od toga."

Klinička ispitivanja su pokazala da su bili u pravu što su bili uvereni da će CORBEVAKS funkcionisati. Još neobjavljena studija sprovedena u Indiji koja je uključivala 3.000 dobrovoljaca pokazala je da je vakcina 90% efikasna u prevenciji bolesti uzrokovane originalnim sojem virusa korone i 80% protiv delta varijante. Još uvek se testira protiv omikrona.

Ali CORBEVAKS već ulazi u stvarni svet. Prošlog meseca je vakcina dobila dozvolu za hitnu upotrebu od regulatora u Indiji. Indijski proizvođač vakcina pod nazivom Biological E Ltd sada pravi vakcinu. Kompanija kaže da proizvodi 100 miliona doza mesečno i da je već prodala 300 miliona doza indijskoj vladi.

„Prava ljepota vakcine CORBEVAKS koju su stvorili dr Hotez i Botaci je u tome što će intelektualna svojina ove vakcine biti dostupna svima“, kaže Keith Martin. „Dakle, možete dobiti proizvođače u Senegalu, Južnoj Africi i Latinskoj Americi da mogu da proizvedu ovu konkretnu vakcinu. Nasuprot tome, proizvođači Pfizera i Moderne, na primer, ne dele svoj recept.

Jedan nedostatak tehnologije CORBEVAKS: ne može se modifikovati tako brzo kao mRNA vakcine da bi se prilagodila novim varijantama koje bi se mogle pojaviti.

To primorava službenike javnog zdravlja da donesu teške izbore.

„Nešto što se najbrže može prilagoditi u odnosu na nešto što se može prilagoditi relativno brzo, ali još važnije može biti proizvedeno u velikom globalnom kapacitetu i po ceni proizvodnje koja je mnogo niža“, kaže Prašant Iadav, viši saradnik u Centru za globalni razvoj u Vašingtonu, D.C. Smatra se da je neka zaštita možda bolja nego nikakva.

Naravno, idealna vakcina bi imala oba kvaliteta, a Piter Hotez radi pokušavajući da razvije tehnologije koje to mogu da urade.

„Nema problema sa guranjem inovacija“, kaže on. „Mislim da je to jedna od zaista pozitivnih karakteristika američkog programa vakcinacije protiv korone. Problem je bio što nije bio balansiran sa portfeljem ili starim stvarima, već sa dobrotama.“

Kurir.rs/NPR