KAKO JE PANDEMIJA UTICALA NA GRAĐANSKE SLOBODE? Od zatvaranja do kovid potvrda i Makronove želje da iznervira nevakcinisane

"Mogli bismo da stvorimo društvo sa dve klase, u kojem bi neki uživali širok spektar sloboda i prava, a drugi bi bili isključeni".

Francuski predsednik Emanuel Makron izazvao je ove sedmice negodovanje svojim komentarom da želi da "iznervira" nevakcinisane tako što će im "ograničavati društveni život što je više moguće".

Ta izjava lidera zemlje koja se smatra globalnim svetionikom slobode ilustruje u kojoj je meri pandemija promenila nacionalne prioritete, prenosi Hina pisanje francuske agencije.

SAD su takođe preduzele agresivne korake, uključujući zatvaranje granica za većinu sveta na 20 meseci i uvođenje obavezne vakcinacije za sve zaposlene u saveznim institucijama i zaposlene velikih firmi.

Unija građanskih sloboda za Evropu, berlinska organizacija za ljudska prava upozorila je u izveštaju prošle godine da bi mere protiv nevakcinisanih mogle da "pogoršaju već postojeće nejednakosti".

"Mogli bismo da stvorimo društvo sa dve klase, u kojem bi neki uživali širok spektar sloboda i prava, a drugi bi bili isključeni", navodi se u izveštaju.

Progon ili zaštita?

Na početku pandemije, vlade su uvodile opšta zaključavanja i policiji čas u pokušaju da suzbiju širenje koronavirusa.

Međutim, proteklih godinu dana većina zemalja, mahom u Evropi, promenila je strategiju uvođenjem digitalne kovid potvrde, dokaza da je osoba koja je poseduje vakcinisana.

Suočene sa vrlo zaraznom omikron varijantom virusa, neke vlade, pre svih Austrija i Holandija, vratile su se na staro i zatvorile se za praznike.

Mnoge zemlje u svetu sada jačaju pritisak na građane koji odbijaju da se vakcinišu, navodi AFP.

Austrija je prošlog meseca, nakon što je ukinula delimični "lokdaun", naredila nevakcinisanima da ostanu kod kuće. U februaru, Austrija će biti prva zemlja u Evropi koja će uvesti obaveznu vakcinaciju.

Britanski premijer Boris Džonson ocenio je nedavno da bi njegova zemlja trebalo da sprovede "nacionalnu raspravu" o obaveznoj vakcinaciji, a slični pozivi se čuju i iz Berlina.

Francuska vlada predložila je da Francuska sledi primer Nemačke i zabrani nevakcinisanima ulazak u restorane, bioskope i sportske centre.

I dok je javnost na početku pandemije podržavala restriktivne mere, posle dve godine, otpor novim ograničenjima je sve veći.

Nevakcinisani se žale na diskriminaciju, a neki idu toliko daleko da vuku paralele sa progonom Jevreja u Drugom svetskom ratu.

Hiljade ljudi u Holandiji, Austriji, Nemačkoj, Belgiji i Francuskoj protestovalo je protiv mera i kovid potvrda a bilo je i sukoba sa policijom.

"Libertarijanski zeloti"

To nezadovoljstvo iskorišćavaju stranke krajnje desnice, krajnje levice i one koje se protive intervencionističkim politikama.

U Nemačkoj su preduzetnički orijentisane Slobodne demokrate postigle jako dobar rezultat na izborima u septembru nakon što su se u predizbornoj kampanji protivili strogom zaključavanju.

U Francuskoj, koju u aprilu očekuju predsednički izbori, krajnje desni kandidati Marine Le Pen i Erik Zemur žestoko su se obrušili na potvrde o vakcinaciji koje predlaže Makron.

"Restrikcije zbog koronavirusa su potrebne; ali zabrinutost zbog toga kakve su i kako su nametnute nije i ne sme biti isključivo pravo libertarijanskih zelota i onih koji demantuju postojanje kovida", napisao je u martu 2021. britanski Gardijan.

Evropa je mahom izbegla masovne pobune sačuvavši ravnotežu između potrebe zaštite javnog zdravlja i očuvanja građanskih sloboda, piše Frans pres.

Francuski politolog Raul Manji-Berton, koji je proučio kovid restrikcije uvedene u 40ak evropskih zemalja, smatra da Francuska i istočnoevropske zemlje imaju najstroža ograničenja.

Njegovo istraživanje pokazalo je da građanske slobode najviše poštuju najstarije demokratije kao što su Britanija i Švajcarska, kao i da su restrikcije blaže u zemljama sa koalicionim vladama poput Holandije ili Nemačke.

Kurir.rs/Agencije