IZ PAKLA GVANTANAMA DO BESPUĆA ZAKONA TREĆIH ZEMALJA: Trećina preseljenih zatvorenika i dalje bez pravnog statusa!
Oko 30 odsto bivših zatvorenika Gvantanama koji su preseljeni u treće zemlje nije dobilo pravni status, navodi se u novoj analizi koju je ekskluzivno objavio "Gardijan".
To ih, prema pisanju britanskog lista, čini ranjivim na deportaciju i ograničava sposobnost da ponovo izgrade živote, prenosi RTS.
Od stotina muškaraca puštenih iz Gvantanama otkako je zatvor otvoren pre 20 godina, oko 150 je poslato u treće zemlje na osnovu bilateralnih sporazuma uz posredovanje SAD, jer se smatralo da je opasan njihov povratak u matične zemlje.
SAD su se javno obavezale da će ih prebaciti na human način koji bi obezbedio rehabilitaciju nakon godina zatvora i, u mnogim slučajevima, mučenja bez optužbi. Ali, mnogi su i dalje u pravnom limbu, nemoguće je da rade ili da se spoje sa porodicama, i bili su podvrgnuti godinama pritvora. Drugi su prisilno vraćeni u opasne uslove, navodi Gardijan.
Nove podatke objavila je organizacija za ljudska prava Repriv, koja pomaže bivšim pritvorenicima, i u njima se ilustruje kako bezakonje koje je obeležilo zatvor od samog starta može pratiti muškarce godinama nakon puštanja na slobodu. Analiza pokazuje da oko 45 muškaraca nije dobilo boravišnu dokumentaciju nakon preseljenja.
Ravil Mingazov je držan u Gvantanamu više od 14 godina pre nego što je prebačen u Ujedinjene Arapske Emirate poslednjeg dana Obamine administracije. Tatar iz Rusije plašio se povratka kući, gde su stručnjaci UN za ljudska prava upozorili da bi mogao da se suoči sa mučenjem.
Uveravali su ga da će slobodno živeti u UAE nakon kratkog boravka u ustanovi za rehabilitaciju. Umesto toga, držan je u samici i maltretiran, navela je njegova porodica i advokati.
Njegov 23-godišnji sin Jusuf koji živi u Londonu rekao je za Gardijan da je Gvantanamo jedno od najgorih mesta na svetu, jedan od najgorih zatvora.
"Ali u poređenju sa UAE trenutno, to je lepo mesto", kazao je Jusuf Mingazov.
Martina Burčer, saradnica Repriv organizacije, rekla je da je rešavanje potreba bivših pritvorenika postalo mnogo teže otkada je Trampova administracija ugasila kancelariju Stejt departmenta posvećenu zatvaranju Gvantanama. Tu kancelariju je vodio specijalni izaslanik zadužen za pronalaženje rešenja za zatvorenike koji su ostali i praćenje uslova života preseljenih.
Bez kancelarije nije bilo načina da se izvrši pritisak na vlade domaćina, koje su sada dobile "odrešene ruke" da rade šta žele sa bivšim zatvorenicima, rekla je Burčerova.
"Koga zovete u Stejt departmentu da pokušate da osigurate nastavak? Možete otići u ambasadu SAD u zemlji domaćinu, što sam pokušala da uradim na nekoliko lokacija. Odgovori su uglavnom bili isti: ‘To više nije naš problem. Muškarci su sada u (milosti) zemalja domaćina, a mi smo sigurni da se njihova ljudska prava poštuju‘", kazale je Burčerova.
Za mnoge bivše zatočenike to nije bio slučaj. Ujedinjeni Arapski Emirati su deportovali 22 muškarca u matične zemlje, Jemen i Avganistan. Kako tvrdi Gardijan, jednog Jemenca drži milicija; jedan Avganistanac je umro od "mučenja, maltretiranja i medicinskog zanemarivanja u Gvantanamu i UAE", navodi se u izveštaju UN.
Senegal je 2018. godine prisilno vratio dvojicu Libijaca u njihovu zemlju, gde ih je pritvorila milicija. Oni su od tada pušteni, ali i dalje postoji mogućnost da "budu ponovo pritvoreni", navodi Repriv.
Drugi bivši pritvorenici mogu biti nominalno slobodni u zemljama domaćinima, ali bez dokumentacije često ne mogu da rade, putuju ili viđaju svoje porodice. Mansur Adajfi, Jemenac poslat u Srbiju 2016. godine, požalio se na čest nadzor i druga ograničenja, nazivajući život posle zatvora "Gvantanamo 2.0".
Bajdenova administracija nije ponovo uspostavila ulogu specijalnog izaslanika za zatvaranje Gvantanama. Samo jedna osoba je do sada puštena za vreme Bajdenovog mandata, u rodni Maroko, a 13 pritvorenika ima pravo na transfer.
Ambasador Danijel Frid, specijalni izaslanik tokom Obaminog prvog mandata, rekao je da je praćenje napretka preseljenih pritvorenika ključni deo posla. "Znali smo status svakog transfera iz treće zemlje. Znao sam onog ko se oženio, gde je radio i ko mu je žena", rekao je Frid.
"Postoje neki problemi Gvantanama koji nikada neće nestati. Način na koji se nosite sa tim je da pojačate i osigurate da ljudi koji su bili tamo, ako smatrate da ispunjavaju uslove za transfer, dobiju podršku koja im je potrebna", nastavio je Frid.
Kurir.rs / RTS, The Guardian, Foto: EPA / MIKE BROWN
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore