KATASTROFA ZVANA KOSTA KONKORDIJA: Deset godina od jedne od najgorih pomorskih nesreća na svetu

Brod Kosta Konkordija potonuo je u blizini italijanske obale 13. januara 2012. godine. U nesreći koja je mogla da bude izbegnuta poginule su 32 osobe a više njih je povređeno.

Dest godina kasnije, istražitelji se i dalje pitaju: Zašto je luksuzni krizer uopšte prišao toliko blizu obali?

Na suđenju, tužilaštvo je ponudilo tabloidno objašnjenje: Oženjeni kapetan je želeo da impresionira svoju ljubavnicu, mladu moldavsku plesačicu.

Da li je kapetan Frančesko Sketino zaista pokušavao da impresionira švalerku nikada nije utvrđeno. Sam kapetan je tvrdio da je plovio blizu obale kako bi pozdravo druge mornare i pružio putnicima lep pogled na ostrvo Đijo.

Uprkos svemu, sud je proglasio kapetana, četiri člana posade i jednog zvaničnika kompanije Kosta Krosijere, u čijem je vlasništvu bio kruzer, krivim za izazivanje brodoloma i sprečavanje bezbedne evakuacije.

Brod, naveli su oni, nije bio žrtva neočekivanih vremenskih nepogoda ili kvara već je katastrofu izazvao čitav niz ljudskih greški.

"Svaki put kada imate incident sličan Konkordiji nikada ne postoji samo jedan uzrok. Uglavnom je reč o čitavom nizu događaja koji se poređaju tako da dođe do incidenta", rekao je Historiju Bred Šoenvald, pomorski inspektor američke Obalske straže.

Brodolom blizu obale

Konkordija je tek počela sedmodnevno krstarenje od od Čivitavekije do Savone ali je, ploveći blizu ostrva Đijo, udarila u greben koji je oštetio trup broda. Voda je počela da nadire i životi 4229 osoba na brodu su bili ugroženi. Nije neuobičajeno da kapetani krizera plove blizu obale kako bi pozdravili druge mornare i putnicima pružili lep pogled na obalu, ali mnogi ove manevre smatraju opasnim skretanjem sa ustaljene rute.

Italijansko Ministarstvo infrastrukture i transporta je u svom istraživačkom izveštaju procenilo da je Konkordija "plovila previše blizu obale, u slabo osvetljenoj oblasti... i na nebezbednoj distanci imajući u vidu uslove - noč i veliku brzinu".

Na suđenju, kapetan je za brodolom okrivio kormilara Jakoba Ruslija Bina, tvrdeći da nije tačno sproveo njegovu naredbu, odnosno da do brodoloma ne bi došlo da je krmanoš brzo i precizno izvršio naređenje. Međutim, jedan italijanski admiral je na suđenju rekao da bi do nesreće došlo sve i da je kormilar brzo reagovao. Bin je jedan od četvorice članova posade koji je osuđen zbog svog doprinosa katastrofi.

Problematična evakuacija

Na suđenju se čulo i da bezbednost putnika i posade nije bila prioritet kapetana dok je procenjivao štetu na Konkordiji. Telefonski razgovor sa kriznim menadžerom kompanije Kosta Krosijere, Robertom Ferarinijem, pokazao je da je kapetan pokušao da smanji štetu koju su udarac i voda koja je prodrla naneli brodu, kao i da je pokušao da zaštiti sebe tvrdeći da je nestanak struje (koji je izazvala voda) zapravo doveo do nesreće.

"Napravo sam haos i ceo brod pluta", rekao je Sketino Ferariniju dok je brod tonuo. "Šta da kažem medijima?... Lučkim vlastima sam rekao da smo ostali bez struje". Ferarini je kasnije osuđen zbog svog doprinosa odlaganju spasilačkih operacija.

Sketino takođe nije odmah obavestio italijanske spasilačke službe da je doživeo nesreću. Brod je udario u greben oko 22 časa a prvi ko je kontaktirao vlasti bio je neko sa obale. Spasilačka služba je potom kontaktirala brod ali im je tek 20 minuta kasnije Sketino rekao šta se dogodilo.

Sat vremena posle udara, posada je počela evakuaciju. Kasnije se čulo da pojedini putnici nisu čuli poziv za evakuaciju. Situacija je dodatno zakomplikovana jer je brod bio nagnut/potonuo na desno pa je prolazak kroz njega bio otežan. Uz to, posada je pogrešno bacila sidro zbog čega se kruzer još više nagnuo.

U čitavoj toj konfuziji, kapetan je nekako uspeo prvi da se dokopa čamca za spasavanje pre svih drugih. Pripadnik obalske straže mu je besno preko telefona poručio da se "vrati na prokleti brod", što je kasnije iskorišćeno kao popularni slogan za majice u Italiji.

Sketino je tvrdio da je slučajno "upao" u brod jer je kruzer bio nagnut, ali mu u to niko nije poverovao. Sud je 2015. proglasio Sketina krivim za ubistvo, izazivanje brodoloma, napuštanje broda pre putnika i posade i laganja vlasti. Osuđen je na 16 godina zatvora.

Kurir.rs