KANCELAROV KREDIBILITET POD ZNAKOM PITANJA: Cum-ex afera koja bi mogla da ugrozi Olafa Šolca

Nemački kancelar Olaf Šolc je na meti napada opozicionih stranaka zbog mogućeg ilegalnog spasavanja jedne hamburške banke umešane u cum-ex aferu – u vreme dok je bio nemački ministar finansija.

Prijave protiv Šolca su podnete zbog sumnji da se umešao u poreski postupak protiv Varburg-banke. Ta banka je učestvovala u cum-ex-aferi nakon koje je grad-pokrajina Hamburg od nje zatražio isplatu od 47 miliona evra utajenog poreza.

Ne seća se

Šolc se 2016. godine, u vreme kada je bio prvi gradonačelnik – odnosno, premijer grada-pokrajine Hamburga, dva puta sastajao s vlasnicima banke i imao bar jedan telefonski razgovor sa jednim od Varburg-bankara, prenelo je više nemačkih medija. Ubrzo zatim, Hamburg je odustao od svog potraživanja.

Zbog čitavog slučaja je u hamburškom parlamentu formiran istražni odbor pred kojim u proleće 2021. godine ispitan i Olaf Šolc. On je tada rekao da se ne seća da je razgovarao s predstavnicima Varburg-banke.

Zanimljivo je da istražni odbor nije bio obavešten da hamburški javni tužilac vodi predistražni postupak, to jest, da razmatra mogućnost podizanja optužnice protiv Šolca koji je u vreme svog iskaza pred istražnim odborom bio nemački ministar finansija.

Potkraj decembra 2021, poslanička grupa CDU je u hamburškom parlamentu gde je u opoziciji, od vladajuće koalicije SPD i Zelenih zatražila i dobila informacije iz kojih je jasno da je jedan Šolcov advokat tokom prošle godine više puta tražio od vlasti da ne pokreće postupak protiv sadašnjeg kancelara. Zbog toga je sada situacija postala dosta opasna po njega i njegov kredibilitet kao kancelara.

Nezavisno pravosuđe?

To što je javni tužilac u Hamburgu tri nedelje pred izbore u Nemačkoj obustavio dalju istragu protiv Šolca, u Nemačkoj može da znači i da mu to, sasvim legalno, nije dozvolila – vlada. Jer, prema nemačkim zakonima, sudije su nezavisne, ali javni tužioci, koji uopšte odlučuju o tome ko će se naći pred sudom, prema Zakona o organizaciji i nadležnosti sudova – nisu.

To je formulisano u članu 146 tog nemačkog zakona: Službenici javnog tužilaštva imaju da se povinuju službenim instrukcijama svojih pretpostavljenih.

Postoje tzv. interni i eksterni pretpostavljeni. Eksterni pretpostavljeni, koji ima poslednju reč je – nadležni ministar pravde.

Taj zakon potiče još iz paketa Zakona pravosuđa Nemačkog rajha iz 1879. godine. Zahvaljujući njemu, vlada najbolje može da zaštiti samu sebe od krivičnog gonjenja.

To je 2009. upalo u oči Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope koja je zatražila od Nemačke da ukine pomenutu zakonsku odredbu. Deset godina kasnije, Evropski sud pravde nije hteo da prizna jedan nemački međunarodni nalog za hapšenje osumnjičenih kriminalaca, jer, kako je konstatovao, nema dovoljno garantija da je nemačko pravosuđe nezavisno.

Kurir.rs/Dojče vele