OVAKO BLIZU RATA NISMO BILI OD RASPADA SFRJ: Tenzije na istoku rastu, EU u strahu od najgore bezbednosne krize poslednjih decenija

Atmosfera u Briselu je vrlo napeta i postoji realan strah da Evropa srlja u najgoru bezbednosnu krizu poslednjih decenija

Veruje se da Rusija ipak nema vojnu, ali ni finansijsku moć da započne novi rat, kao i da nema potrebnu podršku javnosti. Naime, EU upozorava Kremlj da bi moglo doći do "ekstremnih posledica" ako se Rusija odluči na vojnu akciju u Ukrajini. Baš taj termin je upotrebila nova nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok koja je u ponedeljak posetila Kijev, a zatim otputovala za Moskvu.

Švedska je, pak, razmestila stotine svojih vojnika na strateški važno ostrvo Gotland na Baltičkom moru, a Danska je već ojačala svoje prisustvo na tom području. Rastuće tenzije ponovo su pokrenule debatu u Finskoj i Švedskoj da li da se pridruže NATO.

Najveća zabrinutost zapadnih saveznika više nije hoće li Rusija udariti konvencionalnim ratnim pristupom na Ukrajinu, već pokušava li Moskva ovako da destabilizuje Evropu i prebaci političku ravnotežu na kontinentu u svoju korist, piše BBC.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki britanskom servisu je još prošle godine rekao da Zapad mora da se probudi iz svog geopolitičkog dremeža, kada su namere Moskve u pitanju.

Čini se da su se EU zemlje sada definitivno probudile ali, navodi BBC, kao što je to često slučaj kada je reč o spoljnoj politici, evropski lideri nisu u stanju da se ujedine kada treba doneti jasnu odluku šta učiniti po pitanju rusko-ukrajinskog sukoba.

Iako se na granici gomilaju vojne snage, Moskva demantuje da planira invaziju. Severnoatlantskoj alijansi su poslali niz zahteva u kojima ih optužuju za kršenje pravila međunarodne bezbednosti.

Između ostalog, ruski predsednik Vladimir Putin traži da se Ukrajini, ali i bilo kojoj drugoj članici bivšeg Sovjetskog Saveza, zabrani pristup NATO-u. NATO je to glat odbio da uradi tokom tri samita održana proteklih desetak dana.

Šta će Putin sada da učini krajnje je nejasno. Zapad veruje da je Kremlj uložio previše, kako finansijskih tako i drugih resursa, da bi se sada povukao, bez pobede ili nečega nalik tome.

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena nestrpljivo čeka ujedinjeni stav EU o mogućim sankcijama, zavisno od poteza Moskve. EU optimisti veruju da će dogovor o sankcijama protiv Rusije biti postignut do 24. januara i zasedanja saveta ministara, ali za sada nema garancija za to.

Širom Evrope raste zabrinutost da bi eventualne sankcije mogle da utiču na ekonomije zemalja članica i snabdevanje kontinenta gasom, naročito u situaciji kada su cene ovog energenta skočile nebu pod oblake.

Vašington je pak naglasio da preduzimaju korake kako bi se ublažio uticaj ove energetske krize. To rade kako bi ubrali EU u donošenju odluke o sankcijama, svesni da bilo kakvu odluku moraju jednoglasno da odobre sve članice.

Da su odnosi EU i Velike Britanije trenutno bolji, bilo bi mnogo lakše, navodi BBC. Briselske diplomate, međutim, smatraju da je britanska vlada sada preokupirana domaćim političkim skandalima i da nema vremena da se bavi geopolitikom,ali ističu da je Velika Britanija ipak kroz NATO potpuno uključena u ove operacije.

Britanski ministar obrane Ben Volas je proteklog vikenda upozorio Moksvu da će biti "konkretnih posledica" u slučaju bilo kakve ruske akcije u Ukrajini, a Kijevu obećao antitenkovske projektile kratkod dometa i jedinicu britanskih vojnika koji će obučavati ukrajinske.

Vašington insistira na tome da vreme ističe i traži preventivnu akciju kako bi se sprečila Rusija da "izmisli izgovor za invaziju", što Moskva odacuje kao preteranu i neutemeljenu reakciju.

Američki zvaničnici veruju da Moskva planira da ponovi incident iz 2014. godine kada je optužila ukrajinske vlasti za zloupotrebe a onda pripojila Krim.

Zapad se sada priprema za sledeću epizodu ovog najnovijeg konflikta, zaključuje BBC.

Kurir.rs