BREJVIK TRAŽI USLOVNO PUŠTANJE NA SLOBODU: Pre 10 godina ubio 77 ljudi u najsmrtonosnijem napadu u Norveškoj od II svetskog rata

Samo deset godina nakon što je izveo najsmrtonosniji napad u Norveškoj, desničarski ekstremista Anders Behring Brejvik u utorak će zatražiti od suda uslovno puštanje na slobodu, a očekuje se da će sud odbiti taj zahtev.

Iz bezbednosnih razloga opštinski sud u južnoj regiji Telemarku održaće ročište o Brejvikovom zahtevu u teretani zatvora Skien, gde Brejvik služi kaznu.

Brejvik, koji je ubio 77 ljudi, osuđen je na 21 godinu zatvora 2012., pri čemu postoji mogućnost beskonačnog produženja kazne dok Brejvik predstavlja pretnju društvu.

U to vreme to je bila najveća moguća kazna u Norveškoj, iako je zakon u međuvremenu promenjen kako bi se omogućilo izricanje dužih zatvorskih kazni.

Ekstremista je morao da odleži najmanje 10 godina u zatvoru pre podnošenja zahteva za uslovnim puštanjem na slobodu.

Brejvik, danas četrdesetdvogodišnjak, ubio je osmoro ljudi u Oslu detonacijom kamiona punog eksploziva ispred vladinih kancelarija u Oslu 22. jula 2011. Potom je ustrelio 69 ljudi, većinom tinejdžera, na letnjem kampu omladine Laburističke stranke na ostrvu Utoji.

Reč je o najsmrtonosnijem napadu u Norveškoj nakon Drugog svetskog rata, a očekuje se da će sud odbiti njegov zahtev.

"Kao i u svakoj drugoj državi sa vladavinom prava, osuđenik ima pravo da podnese zahtev za uslovnim puštanjem na slobodu. Brejvik je odlučio da iskoristi to pravo", kazao je za AFP njegov advokat Ojstein Storvik.

Na sudu i u raznoj komunikaciji, uključujući sa AFP-om, Brejvik je u prošlosti tvrdio da se distancirao od nasilja.

Međutim, Tore Bjorko, čelnik Centra za istraživanje ekstremizma (C-REX) na Univerzitetu u Oslu kaže da Brejvik nije "postao manji ekstremista u ideološkom smislu".

"Sada se on predstavlja kao nacionalsocijalista. Iako kaže da je, što se njega tiče, oružana borba stvar prošlosti, ni na jedan način se nije distancirao od masovnog ubistva koje je počinio i koje smatra potpuno legitimnim", kazao je.

Pre nekoliko godina tužio državu, uporedio sebe sa Mandelom

U tužbi protiv norveške države koju je podneo 2016. zbog izolacije u zatvoru, Brejvik je uporedio sebe sa Nelsonom Mandelom, istakavši da je prešao iz oružane u političku borbu.

Ipak, ekstremista koji je ubio većinu svojih žrtava hicem u glavu, nijednom nije izrazio verodostojno kajanje.

Saslušanja na sudu koristio je za širenje propagande čiji je nacrt dao u svom manifestu objavljenom neposredno pre smrtonosnih napada.

Na sudu je salutirao nacističkim pozdravom te je iskoristio priliku za ideološke monologe.

Za porodice njegovih žrtava svako novo ročište na sudu i njegove vratolomije koje su usledile bile su iskušenje.

Uoči poslednjeg trodnevnog saslušanja koje će biti emitovano uživo, grupa onih koji podržavaju porodice žrtava ističe da želi da "što je manji mogući fokus bude na teroristi i njegovoj poruci".

"Svako pominjanje ovog slučaja generalno, a posebno teroriste, veliki je teret za preživele, roditelje i one koji su pogođeni terorističkim napadima u Norveškoj", poručili su.

U zatvoru ima na raspolaganju tri sobe, televiziju, DVD, konzole za igrice i pisaću mašinu

Brejvikov napad bio je inspiracija za druge, primera radi za napadača na džamije u novozelandskom Krajstčerču 2019., kao i za druge sprečene napade širom sveta.

Malobrojni u Norveškoj dovode u pitanje Brejvikovo pravo da traži uslovno puštanje nakon 10 godina, naročito zato što se očekuje odbijenica.

Veću zabrinutost izaziva to što će dobiti pažnju na saslušanju.

"Osećam da je prilično apsurdno što dobija toliko pažnje traženjem puštanja na slobodu samo nakon 10 godina", kazala je za norvešku televiziju NRP Lizbet Kristine Rajneland, čelnica grupe koja podržava žrtve, koja je sama izgubila 18-godišnju ćerku u Utoji.

Uprkos izuzetnoj prirodi njegovih zločina, Norveška teži da postupa prema Brejviku kao prema svakom drugom zatvoreniku.

Nakon Brejvikove tužbe norveška država je bila proglašena krivom 2016. za "nehuman" i "degradirajući" tretman Brejvika zbog njegove izolacije od drugih zatvorenika. Presuda je srušena nakon žalbe.

Brejvik u zatvoru ima na raspolaganju tri sobe, televiziju, DVD, konzole za igrice i pisaću mašinu.

Kurir.rs/Jutarnji list