U martu 1947. službenici nemačkog ministarstva spoljnih poslova odgovaraju pred tribunalom za ratne zločine u Nirnbergu. Tada Robert Kempner dolazi do značajnog otkrića. U masi pisanog nasleđa nacističke ere jedan spis izazva radoznalost zamenika glavnog tužioca: Crveni pečat, jasan i čitljiv - "Državna tajna".

Sledi 15 stranica teksta pod bezazlenim nazivom Zapisnik sa sastanka. To je dokaz sistmatskog uništenja evropskih jevreja. Zapisnik sa takozvane Vanzejske konferencije 20. januara 1942. godine. To je 16. kopija zapisnika, jedina sačuvana od ukupno 30, prenosi Dojče vele.

Mladi, obrazovani, ambiciozni

U vreme ručka, na poziv Rajnhard Hajdrih, šefa zloglasnog Glavne kancelarije za bezbednost Rajha (RSHA) 15 muškaraca dolazi u raskošno zdanje u otmenu četvrt Berlina Vanze, uz istoimeno jezero.

profimedia0277194489.jpg
Foto: Dieter E. Hoppe / AKG / Profimedia

Napolju je 12 stepeni ispod nule. Došli su oficiri SS-a, državni sekretari i vodeći ljudi nacističke uprave. Nisu to neka poznata imena, ali skoro svi su mladi i obrazovani. Svaki drugi je doktor nauka. Iznad svega, oni su ambiciozni.

Oni manje zainteresirani za istoriju takozvanu Vanzejsku-konferenciju povezuju sa odlukom o Holokaustu. Međutim, to je pogrešno iz dva razloga. Prvo: tog dana nije doneta nikakva odluka. To je bio "informativni" sastanak.

Drugo: masovno ubijanje Jevreja već je počelo.

profimedia0277269956.jpg
Foto: Herbert Kraft / AKG / Profimedia

Hajdrih je za stolom imao predstavnike svih relevantnih institucija uključujući i ministarstvo spoljnih poslova i ministarstvo saobraćaja. Radilo se o koordinaciji planiranih deportacija i masovnih ubistava, i o tome da se sve stavi pod odgovornost Hajdriha.

To se vidi i po prvoj rečenici zapisnika: "Imenovanje za komesara za pripremu konačnog rešenja jevrejskog pitanja u Evropi" za Hajdriha je velik skok u karijeri.

Pola miliona jevrejskih žrtava pre Konferencije

Premda mnogi to tvrde, 20. januar 1942. ne označava početak organizovanog masovnog ubijanja Jevreja. U mesecima pre konferencije već je ubijeno - najčešće streljano - pola miliona jevreja, među njima i žene i deca, posebno na područjima Sovjetskog Saveza koja je nemački Vermaht okupirao od leta 1941. godine.

Odavno je bilo naznaka namere da se uništi Jevreji. Još 30. januara 1939. godine Hitler je nedvosmisleno rekao da će u slučaju rata "međunarodno jevrejstvo" biti uništeno.

Kada je 22. juna1941. počeo rat protiv Sovjetskog Saveza u kojem je osvojen veliki deo te zemlje, nakon samo par meseci, pod vlašću nacističke Nemačke našli su se milioni ne-nemačkih Jevreja.

Stručnjak za Holokaust i istoričar Mihael Vildt to smatra prekretnicom u politici progona Jevreja. Naime, više od 11 miliona Jevreja više nije bilo moguće prisiljavali na emigraciju.

-U skladu s tim planovi za 'oslobađanje' Rajha od Jevreja postajali su monstruozniji, gigantskiji, rekao je on.

Hajdrih, koji je ubijen u jednom atentatu nekoliko meseci nakon konferencije, pored direktnog istrebljenja evropskih Jevreja imao je još jedan plan. U slučaju pobede nad Sovjetskim Savezom planirao je Jevreje da masovno koristi za izgradnju ulica na istoku.

Na sedmoj stranici zapisnika piše: "…pri čemu bi nesumnjivo veliki deo otpao prirodnim putem". A "ostatak" se mora "tretirati na odgovarajući način".

Kurir.rs/Index.hr