Na istočnom "frontu" ništa novo. Šefovi diplomatija SAD i Rusije održali su sastanak u Ženevi bez konkretnih rešenja. Ruska Duma razmatra priznavanje Donjecka i Luganska, a američki obaveštajci upozoravaju da se Moskva ubrzano priprema za invaziju.

"Bio je ovo prelazni sastanak", rekao je Sergej Lavrov posle sa Entonijem Blinkenom u Ženevi. Susret u hotelu President, gde nijedna strana nije donela ništa novo, bio je šesti sastanak ruskih i američkih zvaničnika vezano za situaciju u Ukrajini.

Iz Vašingtona tvrde, pozivajući se na obaveštajne podatke, da će Rusi uskoro upasti u Ukrajinu. Iz Moskve poručuju da je NATO taj koji priprema "okupaciju Ukrajine", koju oni zbog vlastite nacionalne bezbednosti neće dopustiti.

Rusi traže pismene garancije a se NATO neće širiti na Istok, kao ni da Amerikanci neće ugrožavati rusku bezbednost. Amerikanci poručuju da Rusija ne može da nameće svoju volju ni NATO, niti suverenim državama.

Dok pregovori i dalje "traju" u Moskvi ruski parlament Duma počinje razmatranje predloga Komunističke partije da Rusija prizna nezavisnost odmetnutih ukrajinskih paradržavnih tvorevina Donjecka i Luganska.

Američki obaveštajni izvori navode da je Rusija prešla liniju sa koje praktički više nema povratka. Upad u Ukrajinu gotovo je neizbežan. Obaveštajni izvori navode da se u Ukrajini, odnosno na području separatističkih fantomskih tvorevina nalaze ruski specijalci koji pripremaju provokaciju pod "tuđom zastavom" koja bi poslužila kao izgovor za rusku intervenciju, ali i da, sa druge strane, u samom Kijevu pripremaju, uz pomoć proruskih snaga i svojih "spavača“, nasilnu smenu vlasti, odnosno prorusku vladu koja bi promenila sadašnju ukrajinsku politiku.

Neki analitičari smatraju da bi se Moskva zadovoljila "okupacijom“ ili "povratkom“ većeg dela pod kapu Moskve. Prioritet je, tvrde neki ruski i ukrajinski analitičari (to otvoreno govori prorežimski ultranacionalistički političar Vladimir Žirinovski), u prvom redu Kijev, iz razloga što je tamo u ranom srednjem veku osnovana prva istočnoslovenska država i sprovedeno njihovo pokrštavanje, na čemu Rusija gradi svoj državnopravni kontinuitet, ali i luka Odesa, čime bi zavladali celom crnomorskom obalom i napravili "spoj“ sa sada "izdvojenom“ proruskom paradržavnom tvorevinom u Moldaviji – Pridnjestrovljem. Zapadna Ukrajina oko Lavova nešto je što bi Rusija mogla da toleriše kao posebnu ukrajinsku državu, prenosi Jutarnji list.

Predsednik SAD Džo Bajden nedavno je predvideo da će Rusija "upasti" u Ukrajinu, ali je i priznao da NATO nije ujedinjen oko odgovora na "manji upad". Ta njegova primedva izazvala je šok u Kijevu koji velike nade polažu u zaštitu koju može da im pruži SAD i NATO.

Istovremeno, SAD su dale zeleno svetlo baltičkim zemljama da požure sa dostavljanjem američkog oružja Ukrajini, a Litvanija je u četvrtak rekla da se nada da će ovaj potez odvratiti "agresora" Rusiju, preneo je Moskov tajms.

Stiglo američko "smrtonosno oružje"

Prva pošiljka paketa bezbednosne podrške Ukrajini u vrednosti od 200 miliona dolara stigla je u Kijev.

U saopštenju američke ambasade u Kijevu se navodi da pošiljka sadrži "smrtonosnu bezbednosnu pomoć i municiju namenjenu ukrajinskim braniocima".

Sa druge strane, NATO je u petak odbacio ruske zahteve da povuku snage iz Rumunije i Bugarske.

"NATO se neće odreći svoje sposobnosti da štitimo i branimo jedni druge, uključujući prisutnost vojnika u istočnom delu Saveza", saopšteno je iz NATO na zahtev Rusije da povuče vojsku i opremu iz ovih istočnoevropskih zemalja.

Uz američko oružje, ukrajinskoj vojsci stiglo je početkom sedmice i britansko protivtenskovsko oružje kao i jedinica 30ak elitnih vojnika. Iako je britanski ministar odbrane Ben Volas rekao da je reč o "odbrambenom" oružju, iz Rusije na to gledaju kao na prolongiranje krize na istoku.

Kurir.rs

NE PROPUSTITE