ŠTA NAS ČEKA POSLE OMIKRONA: Stručnjaci dali svoja predviđanja! Postoji dobar i loš scenario! VIDEO

Zamislite ne tako daleku budućnost u kojoj možete rezervisati odmor u Italiji ili ne razmišljati o tome da skinete masku za diplomiranje. Posle 25 meseci pandemije, to može zvučati kao fantazija, piše CNN. Ali stručnjaci za zarazne bolesti ne maštaju, već zaista tvrde da pandemija covida-19 ove godine može doći do kraja.

"Zaista ne možemo sa sigurnošću znati. Niko od nas nije očekivao omikron. Bilo je nagoveštaja, ali nismo očekivali da će se to dogoditi baš kao što se dogodilo", kaže dr. Maldonado.

Naime, postoje modeli bolesti i pouke iz prethodnih pandemija, ali način na koji se pojavila veoma zarazna varijanta omikrona prilično je zamaglio kristalnu kuglu naučnika. A Omikron je uradio mnogo. Prema Univerzitetu Džons Hopkins, više od četvrtine svih slučajeva korone u SAD prijavljeno je u poslednjih mesec dana, upravo zbog širenja omikrona. Od četvrtka, broj slučajeva u 14 američkih država opao je za najmanje 10 odsto u odnosu na prošlu nedelju, ali je u isto vreme 26 država zabeležilo povećanje od najmanje 10 odsto.

Čini se da je talas dostigao vrhunac u onim oblastima gde se omikron prvi put pojavio, kao što su Boston i Njujork. U drugim delovima Sjedinjenih Država nastavlja da se nekontrolisano širi. U Atlanti, na primer, bolnice su i dalje pretrpane, a Nacionalna garda Minesote popunjava praznine u sistemu zdravstvene zaštite jer je mnogo bolničkog osoblja bolesno.

Guverner Luizijane Džon Bel Edvards izveštava o ogromnom, još nezabeleženom broju hospitalizacija i smrti od covida u toj državi. Stručnjaci za zarazne bolesti, međutim, vide nadu u onome što se dogodilo u Južnoj Africi, gde se omikron prvi put pojavio prošle godine. Tamo je infekcija brzo dostigla vrhunac, ali je i brzo opala. Slično je bilo i u Velikoj Britaniji, pa stručnjaci veruju da će se isti scenario dogoditi svuda.

„Očekujem da će kratkoročno – narednih četiri do šest nedelja – situacija i dalje biti veoma teška“, rekao je za Si-En-En dr. Džon Svartzberg, stručnjak za infektivne bolesti i imunologiju sa Univerziteta Kalifornija, Berkli Skup ov Pablik Helt.

On smatra da će od marta do proleća ili leta situacija biti ista kao i prošle godine, uz kontinuirani pad broja slučajeva. "Optimizam će prevladati i moći ćemo da uradimo više stvari u životu. Mislim da ćemo zaista moći da podignemo glavu u maju ili junu. Prilično sam optimista", kaže dr. Svartzberg.

Deo njegovog optimizma proizilazi iz činjenice da će mnogo veća populacija biti imuna, kako zbog vakcinacije, tako i zbog toga što su preživeli kovid zaraženi omikronom.

„Uopšteno govoreći, nivo imuniteta u našoj populaciji biće mnogo veći nego što je bio tokom talasa pandemija izazvanih omikronom i deltom, koji još uvek kruže, i biće od pomoći kod mogućih novih varijanti. U kojoj meri, zavisiće od dostupnost lekova." , prema dr. Svartzberg.

Ali korona virus verovatno nikada neće potpuno nestati.

"U potpunosti očekujem da se pojavi još jedna varijanta virusa. Ovo su scenariji koji zaista unose neizvesnost u ono što sledi", kaže dr. Maldonado.

Sledeća varijanta bi mogla biti jednako zarazna ili čak zaraznija od omikrona. Naučnici ne znaju šta će to doneti, da li će simptomi biti ozbiljniji ili gotovo da ih uopšte neće biti.

„Uopšte nije jasno šta je sledeće“, kaže dr. Džordž Raderford, epidemiolog sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku.

On veruje da bi virus mogao postepeno da mutira, kao što se desilo sa alfa i beta varijantama, ili bi mogao da napravi veliki skok, kao što je učinio sa delta i omikronom. Na primer, virus gripa H1N1 bio je potpuno novi virus kada je 1918. započeo jednu od najgorih pandemija u istoriji (španski grip) koja je zarazila čak trećinu svetske populacije i ubila 50 miliona ljudi. Ta pandemija je gotova, ali taj virus je i danas sa nama.

"To je bio predak svih virusa H1N1 koje viđamo svake godine. Od tada je bilo mnogo mutacija, ali iz istog soja. Stoga je moguće da će se slično desiti i sa ovim virusom", kaže dr. Maldonado je dodao da je to "najbolji scenario".

U ovom scenariju, svet bi trebalo da se fokusira na zaštitu onih koji su podložni ozbiljnim bolestima, omogućavajući im da budu vakcinisani i pristup monoklonskim antitelima i antivirusnim lekovima. Kompanije za razvoj vakcina trebalo bi da naprave vakcine specifične za određene varijante koronavirusa kako bi ljudi mogli da se vakcinišu protiv covid-19 svake godine ine. Države takođe treba da poboljšaju testiranje. Najgori scenario bi bio da neka nova varijanta virusa uspe da zaobiđe zaštitu koju pružaju vakcine i lekovi. dr. Maldonado, s druge strane, smatra da je tako nešto malo verovatno.

I drugi. Entoni Fauči, direktor američkog Nacionalnog instituta za infektivne bolesti, nada se da se scenario neće ostvariti.

"Ne mogu da kažem kakve su šanse da se to desi, ali moramo da budemo spremni. Moramo da se nadamo najboljem i da se pripremimo za najgore", rekao je Fauči za Si-En-En.

„SAD već imaju alate da ograniče nove varijante i brzo okončaju pandemiju. Mislim da nam ne treba više naučnih otkrića, znamo kako da zaustavimo teški oblik kovida – vakcinu“, kaže dr. Panagis Galijacatos, stručnjak za plućne bolesti na Univerzitetu Džon Hopkins.

Maske za lice i testiranje takođe pomažu, dodaje Galiatsatos.

„Imamo oružje da pretvorimo kovid u malo jaču prehladu. Imamo nauku. Sve što će ljudima trebati je pristup tom oružju. Moramo da povratimo poverenje“, rekao je on.

On napominje da što je više nevakcinisanih, što više završi u bolnici, a što je više novozaraženih, to je veća mogućnost za pojavu novih opasnih varijanti virusa.

"Zbog toga je kao 'Izaberi svoju avanturu'. Ja biram onu koja nas dovodi u bolju poziciju da dođemo do ljudi, da ih vakcinišemo što je više moguće kako bismo okončali ovu pandemiju", rekao je dr. Galiatsatos.

Kurir.rs/Net.hr