AMERIČKA PROFESORKA TVRDI: Nauka je razbila koronu, vreme je da se vratimo normalnom životu VIDEO

Devi Sridhar, američka naučnica, profesorka i šef Odeljenja za globalno javno zdravlje na Univerzitetu u Edinburgu, napisala je esej za Gardijan o tendencijama i smeru u kome bi evropske zemlje trebalo da se kreću u pandemiji nakon pojave omikrona.

Cena zatvaranja je bila visoka, ali se trud oko kupovine vremena isplatio. Za to vreme, nauka je transformisala kovid iz smrtonosnog virusa u mnogo manje ozbiljnu i gadnu bolest – onu koju velika većina vakcinisanih može lečiti kod kuće. To je u velikoj meri devalviralo virus.

Ali dok smo imali uspeha u lečenju i prevenciji ozbiljnih infekcija, SARS-CoV-2 postaje sve zarazniji. Podaci Nacionalnog biroa za statistiku pokazuju da je jedna od 15 osoba u Engleskoj pozitivna, a slične brojke su i u ostale tri zemlje Ujedinjenog Kraljevstva.

Dok je dobra vest da omikron dovodi do manje teške bolesti i manjeg procenta hospitalizacija, toliko ljudi je zaraženo i izolovano, da se vitalne službe bore sa osobljem. To je ono što tjera nacionalne vlade da preispitaju politiku izolacije i zapitaju se da li one postaju veća smetnja od samog virusa.

U Engleskoj je premijer u sredu najavio da će ograničenja, uključujući i obavezu nošenja maske, biti ukinuta od sledeće nedelje, a da će uslovi samoizolacije biti revidirani u martu. Mislim da je to uglavnom razumno – sve vlade su suočene sa pitanjem kako da pristupe ovom novom okruženju.

Za političare je to nešto poput sletanja aviona na klizalište. Gorivo javnog strpljenja je na izmaku, potrošnja u vidu ekonomske i socijalne štete nagomilala se za dve godine represije, zatvaranja i ceđenja. Potreba za sletanjem je očigledna i imamo alate za to, ali to je i dalje nezgodan podvig u sadašnjim uslovima.

Sada očigledno postoje tri tabora naučnika koji izražavaju mišljenja o tome šta se dešava i šta da rade u narednim nedeljama. Ovo može biti zbunjujuće za javnost.

Čini se da prva grupa i dalje vidi virus kao isti smrtonosni patogen iz marta 2020, uprkos velikom naučnom napretku, i predlaže izuzetno oprezne mere. Drugi kažu da su sve vreme bili u pravu u pogledu činjenice da je masovna infekcija neizbežna. Ova grupa ignoriše dramatičnu razliku koju su napravile masovne vakcinacije i medicinski tretmani – izbegavanje ozbiljne korone je sada potpuno drugačije nego 2020.

Treća grupa, u kojoj sam i ja, promenila je mišljenje jer su podaci i alati, odnosno vakcine i terapije, takođe evoluirali i transformisali koronu u nešto sličnije drugim zaraznim bolestima koje kontrolišemo i kojima upravljamo. Moja analiza je dosledno odgovarala najnovijim dokazima.

Prvo, sada imamo sigurne i efikasne vakcine koje štite ogromnu većinu ljudi od hospitalizacije i smrti. Nedavni podaci Britanske agencije za zdravstvenu bezbednost pokazuju da je verovatnoća da nevakcinisani ljudi budu hospitalizovani zbog korone između tri i osam puta veća.

Na početku Omikronskog talasa, Njujorčani koji nisu vakcinisani imali su više od osam puta veću verovatnoću da budu hospitalizovani nego njihovi sugrađani koji su bili potpuno vakcinisani. Kada bi svi kojima je ponuđena vakcina i doza doza to prihvatili, pandemija bi u bogatijim zemljama bila gotova.

Iako nas sadašnje vakcine ne štite od infekcije, velika ulaganja se ulažu u vakcine sledeće generacije koje nude sterilizujući imunitet, što znači da potpuno zaustavljaju infekciju u dve doze.

Štaviše, imamo na umu zanimljive kućne tretmane za koronu, od kojih se dva izdvajaju. Prvi je Pfizerov Paklovid, a drugi Merckov molnupivir. Naučnici oboje smatraju revolucionarnim jer su rani podaci istraživanja pokazali da značajno smanjuju šanse za hospitalizaciju i smrt kod pacijenata sa visokim rizikom.

Na ove tablete ne utiču nove varijante kao što je omikron, jer ne ciljaju na protein šiljaka gde se dogodila većina mutacija. I za razliku od vakcina, koje se moraju uzimati nedeljama pre infekcije da bi bile efikasne, ovi tretmani mogu pomoći u borbi protiv aktivnih infekcija.

Antivirusni lekovi moraju biti povezani sa dobrim dijagnostičkim sistemom jer tablete treba uzeti što je pre moguće nakon potvrde dijagnoze i pojave simptomi korone. To znači da nam je potreban efikasan sistem za testiranje, dobijanje recepta od lekara i početak lečenja oralnim tabletama.

Zbog trenutnih problema sa snabdevanjem, umesto na opštu populaciju, oni će biti usmereni na starije osobe i one koji su ranjiviji zbog zdravstvenih stanja kao što su bolesti srca, rak ili dijabetes.

Šta sve ovo znači u smislu života sa koronom? Još uvek moramo da testiramo. Još treba da se vakcinišemo i borimo protiv dezinformacija. Moramo da podstaknemo ljude da nose medicinske maske, kao što je N95, u prepunim i zatvorenim prostorima. Poslodavci moraju prepoznati i podržati zaposlene koji su članovi zaštićenih grupa. Takođe treba da preispitamo izolaciju i druge mere da ih očuvamo, ali i da manje narušimo funkcionisanje društva.

I dalje ćemo morati da pratimo koronu u javnom zdravstvu, kao i druge bolesti. Kada ljudi kažu da će to biti „endemski virus“, to ne znači da je bezopasan. Endemsko znači da prihvatamo cirkulaciju bolesti jer se eliminacija ili iskorenjivanje doživljava kao preteška.

Malarija, denga groznica i boginje su endemične u određenim delovima sveta, iako su sve ozbiljne bolesti. Malarija je bila endemska u Sjedinjenim Državama sve dok vlada nije odlučila da je eliminiše.

Ovo je deo šireg pitanja o tome koliko nastavljamo da menjamo „normalne“ društvene odnose u vezi sa cirkulacijom virusa SARS-CoV-2. Ljudi su društveni, treba da se grlimo, plešemo, pevamo i prepoznajemo lica i osmehe jedni drugima. Osećaj zajedništva i povezanosti je takođe od vitalnog značaja za zdravo društvo.

Javno zdravlje nije samo pitanje jedne bolesti, već opšteg blagostanja, koje uključuje mentalno zdravlje i mogućnost plaćanja stanarine, prehranjivanja porodice, grejanja tokom zime i značajne uloge u društvu.

Usporavanje širenja virusa SARS-CoV-2, čak i potpuno zaustavljanje u određenim zemljama, pomoglo je u spašavanju života. Ovo je omogućilo dve transformativne antivirusne tablete. To je omogućilo lekarima da razviju bolje načine lečenja pacijenata i bolje razumeju sa čime se suočavamo. Ovo je omogućilo bolje razumevanje prenosa i rizika.

Ali sada, nakon dve godine ove pandemije, moramo da pronađemo bolji način da živimo sa SARS-CoV-2 koristeći alate koje imamo. Stvorili smo načine da smanjimo uticaj covid-19. A sada je vreme da počnemo da se oporavljamo i lečimo kao društvo i da idemo napred, lečeći ovaj virus kao i druge pretnje zaraznih bolesti, zaključila je Devi Sridhar.

Kurir.rs/Index.hr