KAKO JE PUTINOV MILIONSKI PODUHVAT PODELIO NATO I EU U JEKU KRIZE: Severni tok 2 postao geopolitičko oružje

Podvodni gasovod koji je trebalo da prevozi ruski gas u Nemačku postao je upravo ono što nijedna strana nije želela - oružje u geopolitičkoj krizi.

Eksperti smatraju i da je sam po sebi, gasovod velika pobeda ruskog predsednika Vladimira Putin.

Kristin Berzina, saradnica nemačkog Maršalovog fonda za Sjedinjene Države, smatra da je Moskva imala koristi od drame oko gasovoda. "Sve vezano za Severni tok 2 je pobeda za Rusiju", rekla je ona CNN.

"Budući da je cilj Rusije da unese podele, ako pričamo o raskolu unutar EU i NATO, ovaj gasovod je odličan način da se to izvede", dodala je.

Godinama su i Rusija i Nemačka tvrdile da je gasovod čisto poslovni poduhvat i da nema nikakve veze sa politikom.

Ali u centralnoj i istočnoj Evropi, gde isporuke gasa iz Rusije igraju ključnu ulogu u proizvodnji električne energije i grejanju kuća, malo je tema više političkih od energetske bezbednosti. Pošto su cene prirodnog gasa već blizu rekordno visokih, mnogi strahuju da bi dalje tenzije mogle da izazovu još više problema evropskim potrošačima.

Iako je Rusija poricala da koristi gasovod za vršenje pritiska na Evropu, Međunarodna agencija za energetiku je okrivila Moskvu da je smanjivanjem snabdevanja doprinela krizi cena gasa u Evropi.

SAD i Evropa se pripremaju na mogućnost da bi Rusija mogla da svoj izvoz gasa u Evropu iskoristi kao oružje i osvetu za eventualno uvedene sankcije. Bajdenova administracija redovno razgovara sa brojnim zemljama Evrope, Bliskog istoka i Azije o povećanju proizvodnje tečnog prirodnog gasa u Evropu u slučaju da ruska invazija na Ukrajinu dovede do nestašice gasa, potvrdilo je je CNN više američkih zvaničnika.

Kao najveći potrošač ruskog gasa, Nemačka je pre dve nedelje oklevala da koristi gasovod da izvrši pritisak na Moskvu. Ministarka odbrane Kristin Lambert upozorila je da se Severni tok 2 ne uvlači u sukob.

No, kako rastutenzije između Rusije i Zapada oko Ukrajine, Nemci su tiho odbacili tu tvrdnju. Pod pritiskom SAD, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok priznala je prošle nedelje da bi gasovod Severni tok 2 mogao biti uključen u paket sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

U isto vreme, SAD su donekle smanjile svoje glasno protivljenje gasovodu. Ranije ovog meseca, američki Senat je izglasao zakon republikanskog senatora Teda Kruza iz Teksasa o sankcionisanju entiteta povezanih sa Severnim tokom 2. Glavni argument Bajdenove administracije bio je da bi sankcije na gasovodu potkopale napore SAD da odvrate rusku pretnju dajući Zapadu manje poluge.

"Putin želi da vidi Severni tok 2. Ako bude nekako ubijen pre bilo kakve potencijalne invazije, on ima jedan razlog manje da ne izvrši upad na Ukrajinu“, rekao je predsednik američkog Senata za spoljne odnose Bob Menendez.

Ukrajina i druge zemlje istočne Evrope upozorile su da bi novi gasovod mogao da učini region ranjivijim na ruske hirove.

Sporovi oko cena energenata muče odnose između Rusije i Ukrajine još od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, pri čemu je Rusija u više navrata prekidala svoje isporuke gasa Ukrajini. Rusiji je trenutno potrebna Ukrajina, jer velika količina gasa koji prodaje Evropi i dalje teče ka ostatku kontinenta preko teritorije Ukrajine. Zaobilazeći Ukrajinu, Severni tok 2 bi olakšao Rusiji da izoluje Ukrajinu.

Situaciju čini još složenijom odluka Nemačke da ne isporučuje oružje Ukrajini. Dok je nekoliko drugih zemalja NATO-a, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Češku, reklo da će isporučiti oružje u tu zemlju, Nemačka je to do sada odbijala, što je izazvalo kritike ukrajinskih zvaničnika.

Kontroverzne opaske šefa nemačke mornarice viceadmirala Kaja-Ahima Šenbaha o Putinu koji "verovatno” zaslužuje poštovanje i sugestije da je Ukrajina trajno izgubila crnomorsko poluostrvo Krim od Rusije samo su pojačale tenzije. Dok je Šenbah podneo ostavku zbog komentara, ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrij Melnik rekao je u nedelju da nemačka vlada „mora da promeni kurs prema Kijevu“ kako bi „povratila puno poverenje u nemačku politiku“.

Naftovod je posebno vredan za Rusiju, koja se oslanja na izvoz nafte i gasa za preko 40% svojih državnih prihoda. Ako bude operativan, isporučivao bi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje direktno iz Rusije u Evropu. Gasprom, ruska državna kompanija koja je vlasnik gasovoda, saopštila je da je njegova prosečna izvozna cena bila 280 dolara za 1.000 kubnih metara gasa 2021. godine, što znači da bi novi gasovod mogao da vredi više od 15 milijardi dolara godišnje.

Gazprom je već uložio oko 11 milijardi dolara u projekat.

"Zapadu je potreban svaki mogući oblik uticaja koji može da dobije da odvrati Rusiju od invazije na Ukrajinu“, rekao je Berzina, dodajući da ne sankcionisanje gasovoda sada znači da bi se mogao koristiti kao poluga u budućnosti.

„Ambicije Rusije su sada ogromne i eksplicitni zahtevi koje je postavila Zapadu da vrati trupe tamo gde su bili ranih 1990ih i da zatvori vrata širenju NATO-a, to nije u skladu sa vrednostima Zapada, tako da Zapad zaista ne može dati Rusiji ono što ona tamo želi“.

Andrej Kortunov, generalni direktor ruskog saveta za međunarodne poslove, rekao je da Moskva na projekat Severni tok gleda kao na test strateške autonomije EU od Sjedinjenih Država.

„Ako projekat Severni tok 2 propadne, što je moguće, to bi poslužilo kao potvrda ove percepcije da Evropa nije pouzdan partner i da ne možete da radite sa Evropskom unijom jer oni ne mogu ništa da se dogovore i ne mogu da donesu bilo kakvu odluku. Dakle, ako želite da se nešto postigne, trebalo bi da odete u Vašington", rekao je on.

Rusija je više puta upozoravala Zapad da ne uvlači Severni tok 2 u političku krizu. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da su pokušaji politizacije pitanja Severnog toka 2 "kontraproduktivni“.

Ali dok je naftovod izuzetno dragocen za Putina, ne zna se da li bi mogao da igra odlučujuću ulogu u njegovom ubeđivanju da smanji sve planove za prelazak ukrajinske granice.

„Ako ne uspe, to će biti veliki gubitak za Gasprom i rusku ekonomiju, ali nije da će Rusi reći u redu, možete da nastavite sa proširenjem NATO-a, ali dokle god je Severni tok 2 operativan, to je u redu. “, rekao je Kortunov.

„Pitanje je šta je [Putinov] krajnji cilj? On ima novac, devizne rezerve koje je Rusija sačuvala, može sebi priuštiti da izgubi novac upravo sada... da li je ekonomski odnos, gasovod, trošak koji je spreman da plati?" dodao je Berzina.

Kurir.rs