OKLOP I PROTIVOKLOP I PONEKA RAKETA RUSA I UKRAJINCA Šta je sve nagomilano na granicama dve zemlje! Čeka se samo povod

Neki kažu da je sukob Rusije i Ukrajine sve izvesniji i da je zapravo sve spremno za njega, ali se čeka samo pravi povod da krene kako već sad neki opisuju najveći posleratni sukob na Istoku Evrope.

Ovde valja ukratko spomenuti trenutne zvezde od vojne tehnike koju obe strane smatraju svojim adutomza odbranu ili napad.

Protivoklopna raketa "Javelin"

Ovaj američki protivoklopni sistem funkcioniše na principu "ispali i zaboravi" i razvijen je kao zamena za protivoklopni sistem "Dragon". Sastoji se od lansirne cevi sa raketom i ručnog lansera. Operater pomoću termovizijske nišanske sprave uočava cilj, bira način napada (raketa napada automatski cilj sa gornje strane, a moguće je dejstvo na maskirne ciljeve i ciljeve koji se nalaze u bunkerima), tako što se termovizijski samonavođenu glavu rakete "prilepi" za cilj i lansira raketu. Moguće je lansiranje rakete iz zatvorenog prostora. Osim operativne upotrebe SAD, Baltičkih država i još nekih članica NATO nalazi se i u ukrajinskoj armiji

TT Podaci:

Proizviđač: SAD

Kalibar: 127 mm

Masa sistema u kg: 22,3,

masa rakete u kg: 11, 8,

dužina rakete u mm: 1081,

daljina gađanja: 2.000 m

Probojnost u mm: više od 300

NLAW – Ukrajinski adut u zaustavljanju tenkova

NLAW švedska kompanija SAAB je lako protivtenkovsko oružje za borbu protiv tenkova i oklopnih vozila. Nazivaju ga i oružjem za sva okruženja, pa čak i za sukob u naseljneim područjima, jer ima opciju delovanja bez povratnog mlaza. Šveđani ga u svom prosepktu zovu ubicom tenkova. kako navodi SAAB protivoklopni raketni sistem NLAW prekoreće situaciju u korist onog ko upotrebljava ovaj sistem, i anulila prednost tenkova na ratištu.

Kako navodi SAAB ovaj prenosivi sistem može da se postavi za oko pet sekundi od strane jednog vojnika, danju ili noću. Sa borbenim dometom od 20–800 m i jednim punjenjem u obliku, NLAW je najbolje protivtenkovsko oružje za pešadiju dometa od 20 do 800 metara. Izuzetno fleksibilan, NLAW može da napadne sa skoro bilo koje pozicije, od visokig u zgrada do skrivanja iza drveta ili delovanja iz jarka. Sistem može da se lanisra pod uglom od 45 stepeni, može biti lansiran iz unutrašnjosti zgrada, podruma. To je posebna pogodnost jer projektil nema povratnog mlaza, jer se motor rakete aktivira posle izlaska iz cevi. Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava protivtenkovsko oružje je gađanje mete kada je ometaju protivmere i prepreke, kao što su druga vozila, izvori toplote i dalekovodi. Za lanisranje nije potrebno obeležavanje za zaključavanje. Operater jednostavno prati metu nekoliko sekundi pre lasniranja, a NLAW radi ostalo. Sa izborom Overfli Top Attack (OTA) protiv oklopnih ciljeva i direktnim napadom (DA) za neoklopljene protivnike i trupe unutar zgrada, NLAW se može da se lansira iz skučenih prostora.

NLAW -ova OTA funkcija je efikasna na samo 20 m, što ga čini idealnim za borbu na kratkom dometu, čak i kada je tenk iza zaklona. Njegova oklopna bojeva glava može uništiti teško zaštićene tenkove jednim pogotkom. Sistem je takođe izuzetno efikasan kada operater može da vidi samo mali deo mete. Operater može jednostavno da cilja na vidljivi deo i lansira. Projektil će leteti jedan metar iznad linije osmatranja pre nego što pogodi tenk odozgo.

U DA režimu, NLAV se može koristiti protiv slabijih ciljeva kao što su kamioni, autobusi, automobili i helikopteri. Kada se ispaljuju direktno kroz prozor u zgradi, fragmenti će izazvati značajnu štetu. Idealna mešavina PLOS navođenja i OTA pruža lako rukovanje, veliku preciznost i veliku verovatnoću uništenja.

Tehnički podaci

Težina 12,5 kg

Domet 20 – 800 m

Vreme pripreme 5 sekundi

Princip upotrebe: Ispali i zaboravi

Rok upotrebe 20 godina

Ukrajinski T 64 Bulat

Modernizacijom tenka T 64 B posle raspada SSSR-a Ukrajinci su krajem 1999 stvorili modernizovani tenk pod oznakom T 64 BM Bulat. Prvi primeci tenka u jednice su počeli stizati oktobra 2010 godine i to 47 primeraka koji su imali postavljen reaktivni oklop Kontakt V. Iste godine modernizovano je još 10 komada, 19 je isporučeno 2011 godine. Cena modernizacije za ovih 29 tenkova je bila 25 miliona usa dolara. Inače svi tenkovi koji su modernizovani proizvedeni su u Harkovu 1980 godine. Unapređena verzija bulata dobila je novi reaktivni oklop domaće proizvodnje " nož", aktivni sistem odbrane tenka " Varta". Težina tenka je 45 tona. U tenk je ugrađen višegorivni dizel motor.

BTR-4 Bukefal

Želja da se veliki broj BTR-80 koje su ukrajinci posedovali pored verzija 60 i 70 modifikuje i približi zapadnim zemljama nateralo je Ukrajince i čuveni konstrukcioni brio Morozov iz Harkova da započne modifikaciju BTR-80. Inženjeri u Harkovu modifikacijom BTR-80 uspeli su da uklone sve nedostatke i transporterima dodaju daleko veću vatrenu moć. Prilikom procesa modifikacije uzeta su u obzir kako istočna tako i zapadna rešenja pa se time dobilo novo vozilo sa oznakom BTR-4 Bukefal. Ukrajinci za modifikaciju uzeli vozilo BTR-80 na čiju konstrukciju su ugradili novo oklopno telo koje je jasno podeljeno na tri dela: upravljački sa vozačevim sedištem levo i komandirovim desno spreda, borbeni deo sa kupolom u sredini i transportnim delom sa vojnicma pozadi. Smeštaj pogonskog dela napred omogućio je ugradnju dvoje vrata pozadi za laki ulazak i izlazak posade. Desantni odeljak je dobio bolju pregradu kao i dodatnu zaštitu pred minama i minskoeksplozivnim sredstvima. Nad sedištem vozača i komandira su poklopci, a komandir ima turelu sa osmatrčkim periskopom.. Desantni odeljak broji zavisno od konfiguracije vozila od 7 do 9 članova ima ulazno izlazne otvore na kupoli na gornjoj strani vozila, a na stranama vozila su po tri streljačke linije sa svake strane. Najveće promene su ostvarene u pogledu naoružanja. Postoji nekoliko kombinacija standardna kupola sa topom 30 mm varijanta BAU-23x2 sa dva topa kalibra 23 mm. Kupolni modul « grom» upotrebljava jedan član posade koji upravlja jednocevnim topom ZTM-2 30 mm sa 360 granata. Naime radi se o ukrajinskoj verziji ruskog topa 2A42 brzine paljbe 550 metaka u minuta u kombinaciji sa mitraljezom kalibra 7,62 mm. Pored topova vozilo ima ugrađena četiri lansera protivoklopnih raketa At-5 konkurs do 5.000 m. Naoružani modul škval (BM-7 parus) ima nekoliko slabije naoružanje top kalibra 30 mm, mitraljez 7,62 mm i automatski bacač granata kalibra 30 mm, plus dva lansera protivoklopnih raketa konkurs. Osim borbenih u ponudi kupcima su i izviđačko, tehničko-vučno i medicinsko MEDEVAC. Jedini kupac ovih točkaša je Irak 420 vozila u raznim kombinacijama 270 BTR-4 sa kupolom BM-7 parus, 80 konadnih, 30 štabnih BTR-5KŠ ( bez kupole), 30 ambulantnih i 10 inženjerskih za izvlačenje. Na većini ovih vozila je ugrađen dodatni rešetkasti oklop popularni « ptičiji kavez». Sa ovim vozilima izbila je i afera gde je utvrđeno prilikom prijema da su u vozila ugrađivani dotrajali i zarđali delovi, a kompletno preuzimanje nikada nije završeno. U vozilo ukrajinci su ugradili domaći motor ZTD-3 500 KS ili BTD-4 600 KS. Radi se o ruskim motorima ugrađenim na BMP 2 i 3. U opciji je i zapadni motor Deutz euro 3 jačine 489 KS ili 598 KS. Maksimalna brzina BTR -4 na putu je 110 km/h, kretnaje po vodi 10 km/h. Sa punim rezevoarom vozilo može preći 690 km/h. BTR-4 ima težino 17 tona, tj 21 tonu

T 55 AGM

Ukrajina je takođe posdevola veliki broj tenkova T 55.. Biro Morozov odlučio je da za potrebe ukrajinske armije modernizuje 125 tenkova T 55 na verziju AGM.. Deo komponetni je nabavljen iz uvoza a deo od domaćih proizvođača.

U tenk je ugrađen novi motor 5TDFM koji je na tenku zahtevao manji niz modfiikacija na poklopcu motora. Na tenk je dodata pasivna zaštita, eksplozivno reaktivni oklop, sistem upozoravanja i bacači dimnih kutija, nov sistem za gašenje požara. Novi top kalibra 120 mm ili 125 mm umesto 100 mm zavisno od želje kupca, autmatski punjač topa , proširena kupola sa skladištem municije, protivavionski mitraljez KT ili NSVT za komandira optika PNK-4S, PZU-7, indikatro IC zračenja, meteo senzor, nišandžijina sprava za merenje 1K14 upravljanje protivavioncem iz unutrašnjosti kupole.

Ruski oklopni klin

T-80BVM

O modernizovanom tenku T -80 za koji se govorilo da će biti potpuno povučeni iz jedinica ruske vojske čulo se ponovo septembra 2017. godine kada je saopšteno da je čuvena Tamanska tenkovska divizija koja je stacionirana u okolini Moskve dobila prve modernizovane tenkove T-80BVM. Otukda se odlučilo tenkove T-80 ponovo aktivirati i modernizovati nije sasvim ostalo razjašenjeno i zašto se odustalo od zamene sa armatom i tenkovima T-90 i T-72B3.

O tenku T-80 je skoro sve rečeno, ukratko ćemo spomenuti da je generacijski u istoj ravni kao američki abrams. Postao je poznat po tome što postoji verzija sa gasnom turbinom, ali i dizel motorom. Tenkovi su smatrani kad su se pojavili da trebaju biti prvi koji će se sukobiti sa oklopnim jednicama NATO pakta zato su sovjetske jednice na zapadu i u Istočnoj Nemačkoj primile prve ove tenkove. Raspad SSSR-a bila je neslavna za ovaj tenk više se proslavio u neuspelom puču u Moskvi 1991, gađao je Beli Dom u puču protiv Jeljcina oktobra 1993. i Prvom čečnskom ratu gde se pokazao katastrofalno i gde su stotine ovih tenkova bile uništene. Ispostaviće se ne zbog njegovog lošeg kvalitea, već više zbog demotivisane i loše obučene posade, i pogrešne taktike upotrebe. Pojavom armate smatralo se da je odzvonilo i T-80, ali odluka je promenjena a kad se pojavio isto na vežbi Zapad 2017 NATO planeri su digli halabuku zbog ovog tenka.

Projekat PRORIV 3 za modernizaciju tenka T-80BVM sadrži savremeni nišanski sistem "sosna-u", višekanalni sistem za osmatranje sa laserskim daljinomerom, termovizijsku nišansku spravu i sistem za automatsko praćenje cilja. Sistem "Sosna-U" ima domet od 50 do 7.500 metara.

Tenk je dobio modifikovanu gasnu turbinu jačine 1.250 Konjskih snaga koju proizvodi Zavod Klimov. Moto ima znatno smanjenu potrošnju goriva i mogućnos normalnog starta na ekstremno niskim temperaturama poput onih koje vladaju u Sibiru i na Arktiku. Zato neki smatraju i da ovi tenkovi će biti poslati upravo na Arktik s čime če Rusija potvrditi svoju vojnu moć na ovom strateški važnom području.

Tenk T-80BVM dobio je novu zaštitu. Dodatni pasivni oklop relikt. Sa bočne strane tenk je zaštićen gumenim zavesama sa ugrađenim oklopnim pločama, a sazdnji deo tenka i motor kao i kod T-90M zaštićen je metalnim kavezom za zaštitu od delovanja protioklopnih ručnih bacača.

Tenk ima top kalibra 125 mm iz koga se može ispaljivati laserski vođena raketa 9M119M refleks dometa 5.000 m. U tenku je obezbeđen smeštaj 45 granata, od kojih se 28 nalazi u obrtnom transporteru ispod automatskog punjača topa. Od pomoćnog naoružanja ostao je spregnuti mitraljez PKT kalibra 7,62 mm sa 1.250 metaka i protivavionski mitraljez na kupli NSVT kalibra 12,7 mm sa 300 metaka.. Tenk se modernizuje u Omsku gde se nekada i proizvodila ova vrsta tenka. Od 2018 otpočeo proces preoružavanja arktičkih tenkovskih formacija koje se nalaze u sastavu Severne flote.

U ruskoj vojsci ostalo je oko 5.500 tenkova u verzijama BV i U sa dizel motorom, a da li će sve biti modernizovane tek ostaje da se vidi, Tenk je javnu premijeru imao prošle godine na paradi 2. avgusta 2020, koja je bila pomerena zbog pandemije koronavirusa.

T-72B3M

Na ovogodišnjoj paradi prikazan je i čuveni T-72 u verziji B3M, koji se negde označava i kao B4. Ova poslednja modifikacija je jedna od najboljih koja je takođe nastala na osnovu upotrebe ovog tenka u Siriji, gde su starije verzije tenka b3 poslate snagama Bašara al Asada u ratu protiv džihadista. Modifikaciju ovog tenka u verziju B3M ivršio je proizvošač Uralvagonzavod u Nižnjem Tagilu u Sibiru.

Javnosti je tenk prikazan 2014 za vreme Tenkovskog biatlona na poligonu Alabino u Podmoskovlju 2014. godine. Prve modernizovane tenkove T-72 u verziji B3M dobio je Zapadni vojni okrug. Kada se gleda spolja sve je identično kao kod starijih verzija tenka T-72 sa vozačem napred, borbenim odljenjem u sredini pogonskim iza. Posada je ostala nepromenjena tročlana, vozač, komandiri nišandžija.

Od modifikacija tenk ima novu cev 2A46M5 kalibra 125 mm sposoba da se iz nje ispaljuje čitav niz granata od potaklibarnih do kumulativnih kao i lasesrski vođene protivtenkovske rakete "Refleks". Tenk je opremljen novim sistemom za upravljanje vatrom, radio stanicom za šifrovani digitalni prenos glasa i podataka. Opremom za šnorkel vožnju za savlađivanje manjih dubina.

Tenk je dobio isto dodatni oklop tipa relikt, kao i sistema aktivne zaštite "Arena E". Tenkovski motor je dobio novi sistem hlađenja i prečišćivač vazduha ugradnom novh filtera što mu omogućava korištenje i u ekstremno visokim ili na niskim temperaturama. Transmisija je automatska .

T-80

Je prvi ruski tenk koji pogoni gasna turnivna GTD-000T. U naoružanju se nalazi od 1976. godine. Kuliminacija u proizvodnji postignuta je 1988, kad je proizvedeno 3.500 komada. Osnovno naoružanje tenka je tiop kalibra 125 mm 2E28M2 glatke cevi stabilisan u obe ravni i sa automatom za punjenje. Iz tenka se isplajuju terenutno-fugasni projektil OF-19, kumulativni projektil ZBK-14M i potkalibarni projektil BM-9 i BM-12 kao i POVR ZUBK-14. Poboljšana verzija baznog modela nosi oznaku T-80B i T-80BU.

TOS-1/ TOS-1A

Kompletan sistem projektovan je u konstruktorskom birou „Omsk“. Sam sistem bio je postavljen prvo na podvožje tenka T-72, sa koga je uklonjena kupola sa topom, a kasnije i na telo tenka T-90. TOS-1 je trebalo da bude otporan na dejstvo municije do kalibra 20 mm, što ukazuje da je njegova osnovna namena borba protiv manjih gerilskih grupa.

Na šasiju tenka postavljen je lanser sa 30 cevi kalibra 220 mm (dometa do 40 km sa razornom bojnom glavom), koji je pri tom još dodatno oklopljen tako da štiti lanser čak od municije kalibra 12,7 mm. Iako lanser skinut sa višecevnog bacača raketa „Uragan“, ovaj sistem ima relativno mali domet do 3,5 kilometara (odnosi se na prvu seriju), dok njegova modernizovana verzija BM ima domet do 5 kilometara punjenja bez aerosola, dok punjenje sa aerosolom ima domet od 2,7 km, a minimalni domet rakete se kreće oko 400 metara.

Buratino može ispaliti jednu ili dve rakete istovremeno u vremenu od 0,5 sekundi, a da bi ispalio čitav lanser raketa bilo 30 ili 24 cevi (na modernizovanoj verziji) u salvama potrebno je oko 30 sekundi. Pri takvom lansiranju, rakete padaju na područije veličine 200 x 400 metara.

Posledica dejstva raketa punjenih aerosolnim eksplozivom jeste snažan natpritisak, koji je praćen visokim temperaturama koje dostižu i do 3.000 stepeni celzijusa. Inače, borbeni komplet oružja pokriva površinu od jednog hektara.

Punjenje lansera se obavlja uz pomoć vozila TM2 koje je takođe napravljeno na podvozju tenka T-72, gde umesto lansera stoje postolje za rakete i kran za pretovar raketa. Na vozilo može da se stave dve grupe sa po 12 raketa između kojih je postavljen kran, a osim raketa vozilo nosi i 400 litara benzina za popunjavanje gorivom vozila lansera.

Zvanično se vodi da je sistem u operativnoj upotrebi Vojske Rusije od 2001. godine.

TOS-1A je modernija verzija TOS-1 sistema, koji je montiran na tenku T-90. Cilj modernizacije bio je pokušaj konstruktora da isprave neke manjkavosti sa verzije TOS-1, pre svega mali domet rakete, nedovoljna oklopna zaštita lansera. Tokom modernizacije na TOS-1A ugrađeni su optički senzor vidljivosti, 1D14 periskop, laserski daljinomer i balistički računar. Nišanjenje vrši posada iz samog vozila pomoću sistema sastavljenog od optike, senzora i računara koji obrađuje prikupljene informacije o cilju napada.

Osim Rusije ovim sistemom raspolažu, pored Azerbejdžana, i Jermenija i Alžir, a borbeno je upotrebljen u Siriji u ratu protiv Islamske države i proturske sirijske slobodne vojske.

9M723K1 „ Iskander“

"Iskander" je proizveden u konstruktorskom birou KBM "Kolomona", a prvobitna namena mu je bila zamena ostarelih balističkih raketa tipa „ Skad“ i "Točka U". Prvi put se u javnosti pojavio daleke 1996. godine kada se mogla videti prva verzija ovog novog balističkog oružja.

"Iskander" je dostupan u nekoliko verzija: u tri verzije za rusku vojsku - "Iskander" dometa 280 km, "iskander M" dometa 400 km i "Iskander K" sa 500 km dometa, kao i "Iskander E" - izvozna verzija dometa 280 km, koja je uvedena u operativnu upotrebu 1999. godine. Razlog ovakvo malog dometa izvozne verzije "iskandera" nalazi se u tome što Rusija poštuje zabranu izvoza raketa dometa većeg od 300 kilometara.

Sistem se sastoji od osmotočkaškog lansirnog vozila VAZ6909, koje nosi ne jednu već dve rakete sa kojima sistem teži 40 tona, a vozilo za transport i pretovar nosi takođe po dve rakete. Stanica za pripremu lansiranja ima sisteme za obradu obaveštajnih podataka koje zatim pretvara u podatke za gađanje i prosleđuje raketnom sistemu za navigaciju.

Komandna stanica i stanica za održavanje su takođe integrisane unutar lansirnog vozila, što omogućava lakše maskiranje i skirvenost sistema do trenutka dejstva. "Inskander" veoma brzo napušta lansirni položaj i odlazi na drugi vatreni položaj ili se prikriva da bi se dopunio novim raketama.

Osnovna taktička jedinica raketnog sistema "Iskander" je baterija od četiri lansirna vozila, četiri vozila za pretovar, četiri vozila za planiranje misija, održavanje i odmor posade.

Raketni sistem se sastoji od jednostepene rakete na čvrsto gorivo mase 3,8 tona koja nosi bojevu glavu od 480 kilograma. Bojna glava može biti kasetna (za napad na površinske ciljeve i živu silu, te komandna mesta), standardna bojeva glava za napad na slabije utvrđene ciljeve i probojna namenjena za uništavanje neprijateljskih podzemnih objekata.

Nova verzija "iskander M" sa raketom R-500 dobila je još bolje ocene. Reč je o poboljšanom sistemu koji za sada nije namenjen izvozu. Usavršavanje se odnosi na novu raketu povećane preciznosti od neverovatnih jedan metar na poligonskim ispitivanjima. Iako raketa R-500 ima 30 odsto kraći domet nudi visoku preciznost i nezaustavljivost.

Usavršena varijanta "iskander M" biće oslonac u borbi protiv najavljenog američkog antiraketnog štita. Pretpostavka je da bi sistem "iskander" dejstovovao po radarskim postorojenjima antiraketnog štita i onesposobio ih za pružanje informacija o lansiranju i putanji leta balističkih raketa «Topolj». "Iskander M" predstavlja novo oružje koje će, kako Rusi tvrde, služiti za odvraćanje u lokalnim konfilktima jer je njegov domet dovoljan da pogodi bilo koji neprijateljski vitalni cilj u okruženju.

Prve isporuke ovog sistema krenule su 2007. godine. Prvi operativni bataljon proglašen je 21. jula 2010. godine u enklavi Kalinjingrad na samoj granici sa Poljskom.

Fakti o raketnom sistemu Iskander

ISKANDER M i ISKANDER E

Težina rakete: oko 4 t Domet: 280 km Težina bojeve glave: 480-700 kg Dužina rakete: 7,3 m Prečnik: 0,92 m Broj raketa: 2

ISKANDER K

Tip: krstareći projektil R-500, jednostepena raketa Trajektorija leta: 30 km po visini Vreme između lansiranja dve rakete: kraće od jednog minuta Domet: 500 km Broj raketa: 2

ZAJEDNIČKO ZA SVE ISKANDERE

- stanica za pripremu lansiranja ima sistem za obradu obaveštajnih podataka

- brzo napušta lansirni položaj i odlazi na drugi, ili se prikriva da bi se dopunio novim raketama.

Kurir.rs/A.Mlakar