MOŽE LI EVROPA BEZ RUSKOG GASA? Ovo su mogući scenariji, a posledice će biti teške i skupe

Evropska unija mogla bi da se suoči sa kratkoročnim prekidom isporuka ruskog gasa, ali bi to izazvalo "teške ekonomske posledice" i hitne mere smanjenja potražnje, pokazalo je istraživanje instituta Brojgel.

Ratni scenario podrazumevao bi teške i skupe odluke za Evropu kako bi držala situaciju koliko-toliko pod kontrolom i imao bi teške posledice po ekonomiju, upozorio je Simone Taljiapijetra, viši saradnik u Brojgelu.

Dotok gasa iz Rusije poslednjih meseci je manji od očekivanog zbog čega su cene skočile i dovela do toga da evropska domaćinstva skuplje plaćaju struju i grejanje, a sektori privrede koji zavise od gasa sada su primorani da smanje proizvodnju. Rusija pokriva oko 40 posto potrošnje gasa u EU, uz velike razlike među zemljama članicama u zavisnosti od dogovora o uvozu.

Na Iberijskom poluostrvu koncentrisani su terminali za uvoz LNG, pa ta oblast može da uvede 40 teravatsati gasa mesečno, a može da potroši samo 30 teravatsati. Problem je transport viška gasa u ostatak Evrope, budući da postojeći gasovodi omogućuju transport maksimalno pet teravatsati mesečno.

Gas koji stiže u Francusku već je obrađen za komercijalnu upotrebu i obično se ne može tek tako uputiti u susedne sisteme. Na severozapadu Evrope gas pak ima drugačije kalorijske vrednosti koje zahtevaju i drugačiju infrastrukturu.

Sistem gasovoda u srednjoj i istočnoj Evropi projektovan je za transport gasa sa istoka i uprkos kapacitetima za promenu toka, prevelika količina gasa sa zapada mogla bi da izazove zastoje i sprečiti isporuku potrebne količine gasa. To znači da i državama u toj oblasti preti nestašica ako Moskva sreže isporuke, zaključuju u institutu.

Postojeća infrastruktura načelno omogućuje veći uvoz gasa iz Norveške i severne Afrike i veće isporuke LNG, od ukupno 17 teravatsati nedeljno, što bi moglo da zameniti postojeći niski nivo uvoza iz Rusije od 18 teravatsati nedeljno.

No, ako imate infrastrukturu, ne znači da imate i gas, upozorava institut, podsetivši na izjavu norveškog premijera da njegova zemlja u EU već isporučuje maksimalne količine istog i da je ponuda LNG-a na tržištima tesna. Te zemlje možda neće moći da povećaju isporuke gasa, pa će biti nužno istovremeno smanjiti potražnju, ističe se u studiji.

Ako Rusija u februaru obustavi isporuke gasa, koje su 2021. iznosile oko 1700 teravatsati, zalihe gasa u skladištima u EU mogle bi u aprilu da padnu na samo 140 teravatsati. Ako temperature budu jako niske, skladišta će do kraja marta biti prazna, upozoravaju iz Brojgela.

Ako se obustava isporuke protegne do iduće zime i duže, EU će imati još više problema i biće prisiljena dodatno da ograniči potrošnju. Alternative su veća potrošnja uglja, a time i veće emisije CO2, i politički osetljivo nemačko odlaganje gašenja nuklearnih elektrana.

Skok potražnje za LNG mogao bi pak još više da podigne cene, što bi pogodilo ekonomiju EU i siromašnije zemlje koje LNG kupuju na aukcijama.

Evropski terminali za gasifikaciju i neiskorišteni kapaciteti gasovoda tehnički bi mogli da pokriju zamenu za 1700 TWh ruskog gasa, ali u praksi će možda ostati neiskorišćeni zbog ograničenih globalnih kapaciteta za likvifikaciju i obaveza dobavljača LNG-a prema Aziji, smatraju u institutu.

Kurir.rs