PUTIN SADA VLADA IZ BUNKERA: Bivši britanski ambasador otkriva ko sme da kontrira ruskom predsedniku oko Ukrajine! VIDEO

Bivši britanski ambasador u Rusiji kaže da Vladimir Putin deluje iz bunkera i da bi se nekoliko savetnika Kremlja usudilo da protivreči ruskom predsedniku ako je izvršio invaziju na Ukrajinu – odluka koja bi izazvala sukob sa Sjedinjenim Državama i Zapadom.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je održao podužu konferenciju za novinare sa lokalnim medijima koja je trajala 90 minuta, rekao je da vlada ne želi da započne rat.

Ali ser Endrju Vud, penzionisani diplomata koji je u Moskvi služio kao ambasador Ujedinjenog Kraljevstva između 1995. i 2000. i koji je sada saradnik prestižnog londonskog istraživačkog centra za spoljnu politiku Chatham House, rekao je da su Putinove namere još uvek nepredvidive zbog ruskog predsednika Proces donošenja odluka.

Govoreći u petak, on je rekao da su Putinove akcije vođene strahom od „revolucije u boji“ i željom da se stvore tiranskiji režimi poput njegovog i onog koji je podržavao u Siriji.

„Rusija... je prošla kroz kontinuirano klizanje ka autoritarnoj vlasti koja je u poslednje tri godine postala tiranija“, rekao je Vud.

„Sila je doktrina koja vodi njegovu vladavinu.”

On je rekao da je Putin u „neobičnoj“ situaciji da deluje na daljinu iz „bunkera“ u kojoj bi se retko – ako ikada – suočio sa kritikom svojih odluka, uprkos tome što je efektivno bio na čelu organizacije za sprovođenje zakona koja održava njegovu vladavinu svakog dana. -dnevna osnova.

„Većina razgovora sa Putinom je virtuelna, a ne lična, ali u svakom slučaju malo ljudi je sklono da dovede u bilo kakvu sumnju bilo šta što Putin kaže“, rekao je Vud.

„Ne postoji način da se vodi diskusija za okruglim stolom o tome kakve su implikacije bilo čega – previše se oslanja na njegov stav i njegove ideje, koje se retko dovode u pitanje.

„On nikome ne odgovara i stoga u izvesnoj meri ne možete da kažete kakva će biti njegova politika.

Rusija je okupila više od 120.000 vojnika na granici sa Ukrajinom, a američki predsednik Džo Bajden rekao je Zelenskom da postoji „izrazita mogućnost“ da bi Rusija mogla da preduzme vojnu akciju protiv bivše sovjetske države u februaru.

Matje Buleg, istraživač u programu Evroazija Chatham House, rekao je da je Rusija podigla ulog previsoko da bi mogla da se povuče.

„Ne šaljete blizu 100.000 vojnika i isto toliko ljudi u rezervi da biste dokazali svoj stav“, rekao je on.

„Mislim, shvatamo, zar ne? To je preterano prikazivanje toksične muškosti za postizanje strateških ciljeva.

„Rusija je toliko podigla ulog za mene u ovoj fazi da se čini malo verovatnim da će jednostavno odustati osim ako ne dobije nešto zauzvrat.

„I ne vidim kako bi veoma mali, ograničeni, fokusirani napadi ili upadi malih razmera omogućili Rusiji da postigne strateške, političke efekte i krajnje ciljeve koje nameravaju za Ukrajinu.

„Za mene je to više na sve ili ništa i davanje dovoljno prostora Rusiji da sačuva obraz – a to će od nas zahtevati mnogo prostora u smislu upuštanja u zahteve Rusije.

Vud je rekao da Putin želi da obuzda NATO i da smanji njegove kapacitete da brani evropske nacije kako bi uspostavio i održao više režima poput njegovog.

„Suočavamo se sa stepenom rastućeg haosa u samoj Rusiji i kraj Putinove vladavine bi mogao postati opasno haotičan“, rekao je on.

Ali signali iz Kremlja su bili mirniji pred vikend.

Na konferenciji za novinare sa ruskim novinarima, koju je na Jutjubu uživo prenosio ruski glasnogovornik RT, Lavrov je insistirao da Rusija neće započeti sukob.

„Neće biti rata koliko to zavisi od Ruske Federacije – mi ne želimo rat“, rekao je Lavrov. „Ali nećemo dozvoliti da se naši interesi grubo gaze i ignorišu.

Lavrov je takođe rekao da je nedavni pismeni odgovor Sjedinjenih Država na njihove bezbednosne zahteve sadržao „jezgro racionalnosti“ za mogući kompromis po pitanjima kao što su raspoređivanje raketa i vojne vežbe, što otvara mogućnost diplomatskog ishoda.

Putin je u petak takođe imao dug razgovor sa Emanuelom Makronom. Posle toga, iz kabineta francuskog predsednika saopšteno je da je ruski lider naglasio da ne želi eskalaciju situacije.

„Predsednik Putin je rekao da želi da se nastavi dijalog i da je važno raditi na primeni sporazuma iz Minska“, rekao je francuski zvaničnik, govoreći o sporazumu iz 2014. o okončanju sukoba u regionu Donbas u Ukrajini.

Kurir.rs/WAtoday