ONI STIŽU PRVI NA ISTOK EVROPE Ako Rusija napadne Ukrajinu stižu 82. padobranska i 101. vazdušno jurišna divizija

Pentagon je nedavno saopštio da će u pojačanu pripravnost staviti 8.500 pripadnika zbog mogućeg hitnog raspoređivanja u Istočnoj Evropi, ako dođe do eskalacije krize u Ukrajini i otvorenog oružanog sukoba sa Rusijom. U nameri da se Moskva odvrati od potencijalne invazije na Ukrajinu Pentagon je doneo odluku da u stanje pripravnosti stavi sledeće jedinice: 82. padobranska divizija iz Fort Brega, 18. padobranski korpus iz Fort Brega i Fort Kebela u Kentakiju, zatim 101, vazdušnodesantna divizija iz Fort Kebela -Kentaki i 4. Pešadijska divizija iz Fort Karsona u Koloradu, saopštio je portparol Pentagona Džon Kirbi.

Ono što je navedeno jeste da ove jedinice osim borbenog dela imaju i jednice za podršku sastavljene od medicinskih timova, logistike i transportne avijacije.

Sekretar za odbranu i bivši general Lojd Ostin naredio je da se jednice pripreme za eventualno raspoređivanje u roku od pet dana od dana objave naređenja za pokret prema Evropi, ukoliko NATO pakt donese odluku o aktiviranju Snaga za brzo reagovanje kojima pripadaju nevedene jednice.

Portparol Pentagona Džon Kiribi na konferenciji za novinare naveo je u ponedeljak 24. januara 2022. da će sve jednice biti obaveštene i da će im se ostaviti vremena da obaveste članove svojih porodica pre nego što se donese odluka o spremnosti za polazak u Evropu.

82. padobranska divizija

je najelitinija jednica američke vojske i predstavlja jezgor Snaga za brzo reagovanje američke vojske, ali i NATO. To je jednica, koja prva kreće u ratni sukob ili intervenciju koju pokrenu SAD. Učestvovali su u svim operacijama od invazije Grenade, Hondurasa, Paname, Pustinjske oluje, došli su bili u misiju IFOR 1995, ali i deo snaga KFOR-a 1999 kad su dolazili na Kosovo i Metohiju juna 1999. posle povlačenja Vojske Jugoslavije. Ova jednica učestvovala je u vojnoj intervenciji u Avganistanu 2001. i Iraku 2003.

82. padobranska divizija osnovana je 25. avgusta 1917 u Kamp Gorodonu, kao pešadijska formacija u koju su ušli vojnici iz svih saveznih država SAD. Zbog toga ova jednica ima i iznaku AA (All American) ili sveamerička. Oba slova koja su simbol jednice su plava i crvena. Ova jednica se kalila i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, učestvovala je u invaziji na Siciliju i prilikom iskrcavanja u Normandiji 6. juna 1944.

Osnovna obuka padobranaca izvodi se u Fort Bregu, ali pripadnici vežbaju širom Amerike od Arizone, do Aljaske, Floride, Paname, Teksasa, Kolorada, Južne Koreje, ali i u savezničkim zemljama širom sveta. Ono što je poznato jeste da jednica tokom godinu dana obuke izvede 10.000 padobranskih skokova, između 100-120 taktičkih padobranskih skokova.

Vežba se izvodi kako manevarskom, tako i bojevom municijom. Svi pripadnici ove jedinice su dobrovoljci, od kojih se očekuje mnogo i da izdrže ono što pripadnici drugih jednica američke vojske ne bi mogli.

Moto ove jednice je: "Nema predaje". U punom sastavu brojno stanje ove jednice u slučaju rata iznosi 16.000 pripadnika, dok je mirnodopski sastav znatno manji. Pojednice jednice ove divizije imaju popunjenost od 100 odsto u svakom trenutku i spremni su odmah da po dobijanju naređenja krenu ka transportnim avionima i budu prebačeni na bilo koji deo zemljine kugle.

Jednu padobransku četu obično čine: atriljerijska grupa, izviđački vod, inžinjerijska grupa i vod PVO. Padobranski bataljon čine tri pešadijske čete, četa za borbenu podršku i štabna četa. Jezgro jednice je brigada, koju čine tri padobranska bataljona i protivoklopna četa. Po potrebi ove brigade se pojačavaju artiljerijskim bataljonom vodom borebnih helikoptera AH-64 Apač, vodom vojne policije, vodom obaveštajaca, sanitetskom i logističkom četom.

Sastav 82. padobranske divizije čine: tri brigade, divizion artiljerije, četa za podršku i sedam bataljona ( avijacijski, helikopterski, veza, inženjerija, oklopni, PVO i vojnaobaveštajna služba.

Od opreme pripadnici ove jednice pušaka Ar-15 i M-16, puškomitraljeza M-60 imaju i lake haubice kalibra 105 mm, protivoklopne rakete TOW i Dragon, helikoptere Blek Hok i teške transprtne CH-47 Činuk.

101. vazdušno-jurišna divizija

Nastala je 15. avgusta 1942. kao padobranska divizija. Učestovovala je u desantu na Normandiju, operaciji Merket Garden, a bila je prva jednica koja se spustila na teritoriju Japana posle poptisivanja kapitulacije. Učestvovala je u operaciji Pustinjska oluja, rat u Avganistanu, a ponvo je 2003. angažovana u invaziji na Irak. Mesto baziranja ove jednice je Fort Kembel.

Ovu diviziju čine tri brigade, artiljerijski divizion, komanda, dve avio brigade, logistička grupa i nekoliko samostalnih bataljona.

Prvu brigadu čine tri bataljona 327. pešadijskog puka. Drugu tri bataljona 502. pešadijskog puka. Treću broigadu čini 187. pešadijski puk RAKKASANS. Svaku brigadu čine komanda i tri pešadijska bataljona. Svaki bataljon čini: komanda, minobacačka četa, izviđačka četa, tri pešadijske čete sa komandom i tri pešadijska voda.

I sastav ove jednice je profesionalan. Oni koji se odluče da postanu pripadnici ove jednice najpre počinju tromesečnu obuku u Fort Kembelu, a ako uspešno završe čeka ih šestomesečna dodatna obuka. Svi koji postanu pripadnici ostaju deo ove jednice minimum dve godine. Statistike kažu da 30 odsto oficira ove jednice završilo je Vest Point. Inače civili i regruti ne dolaze direktno u ovu jednicu, da bi se postao njen pripadnik, novi polaznik mora vež biti deo oružanih snaga SAD, bilo kopnene vojske, vazduhoplovstva ili mornarice. Ova jednica od opreme osim transportnih helikoptera UH-60 i CH-47 poseduje i borbene helikoptere AH-64 Apač. Od artiljerij tu su lake haubice kalibra 105 mm i 155mm.

Divizija je poznata po izvođenju masovnih helikopterskih desanata. Osim borbenog dela postoji i šest bataljona koji se bave održavanjem ,vezom, transportom i logistikom. Ukupno 3.100 ljudi. Ova divizija ima i potpuno autonomne bataljone poput bataljona inženjerije, obaveštajnog, bataljona veze i PVO. Deo divizije su tri bataljona komadnosa i 160. specijalni avijacisjki puk.

Operativni koncept angažovanja ove jednice u nekom sukobu predviđa formiranje nezavisnih borbenih grupa i kombinovanje sa drugim jedinicama američke vojske. Neka približna struktura borbene grupe ove jednice čine: tri bataljona pešadije, bataljon artiljerije, puk transportnih i jedan puk borbenih helikoptera. U sastavu svake borbene grupe su inžeinjerija, veza, PVO zaštita medicinska služba.

Sikovito opisano jedna helikopterska transportna četa sa letelicama tipa UH -60 može prebaciti u jednom naletu kompletnu četu pešadije, kao i haubice kalibra 105 mm. Inače borbeni potencijal čine tri borbene grupe koje imaju jačinu "mini divizije" koje su sposobne za izvođenje dužeg sukoba.

Osnovni zadatak vazdušnih divizija

Osnovni zadatak svake vazdušnodesantne jednice po dlasku na užarenu tačku sukoba je preuzimanje kontrole situacije na terenu do odlaska glavnih snaga. Svaki bataljon na primer 82. padobranske divizije nalazi se u 18 časovnoj pripravnosti, a četa u dvočasovnoj punoj pripravnosti. Upravo toliko i treba delovima ovih divizija da se spreme i krenu u borbenu misiju.

Inače general Tod Volters, komandant američke komande u Evropi i vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a za Evropu naveo je da se ova komanda sprema za brzi prihvat i transport ovih jednica do bile koje tačke u Evropi po njihoovm dolasku iz SAD na stari kontinent.

Kurir.rs/A.Mlakar