AMERIKANCI GUBE STRPLJENJE SA UKRAJINOM: Stalno od nas žickaju oružje, a onda demantuju naše obaveštajne izveštaje!

Rusija, navodno, premešta zalihe krvi blizu ukrajinskih granica u sklopu gomilanja medicinskih zaliha, vojne opreme i vojnika.

Sadašnji i bivši američki zvaničnici kažu da su pokazatelji poput zaliha krvi ključni da bi se odredilo da li je Moskva spremna za invaziju.

Međutim, jedan od američkih zvaničnika u razgovoru za CNN kaže da zalihe krvi duž granice sa Ukrajinom nisu apsolutni pokazatelj vojne ofanzive.

S druge strane, Ukrajina je demantovala da Rusi gomilaju krv na granici, čime su napeti odnosi Vašingtona i Kijeva dodatno pogoršani..

- Takve "vesti" su element informacionog i psihološkog ratovanja. Svrha takvih informacija je širenje panike i straha u našem društvu, prokomentarisala je zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Maliar.

Bela kuća upozorila je ukrajinske vlasti da umanjuju važnost događaja i da bi ih to ignorisanje pretnje moglo dovesti u situaciju da budu nespremni za potencijalni ruski napad.

Predsednik pod pritiskom

- Razumemo tešku poziciju ukrajinskog predsednika (Volodomira) Zelenskog i pritisak pod kojim se nalazi. Ali on istovremeno umanjuje rizik od invazije i traži oružje za obranu u vrednosti od nekoliko stotina miliona dolara. Mislimo da je važno biti otvoren i iskren u vezi s pretnjom, poručili su iz Bele kuće.

Više od 100.000 ruskih vojnika i tenkova navodno se nalazi na ukrajinskoj granici, a taj broj bi mogao da se udvostruči u naredne dve do tri nedelje,

Zapadni obaveštajci veruju da će Rusi biti spremni za "punu" invaziju do sredine februara, ali da su manji upadi i napadi mogući u svakom trenutku.

Američki ministar obrane Lojd Ostin kaže da postoji više opcija koje su dostupne ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, uključujući zauzimanje gradova i značajnih teritorija, ali i provokativne političke radnje poput priznavanja odcepljenih teritorija.

Američki general Mark Majli, načelnik Združenog štaba američke vojske, opisao je rusko raspoređivanje snaga kao veće od bilo čega po razmerima i opsegu još od Hladnog rata. Veruje da bi u slučaju da Putin zaista izvrši invaziju, ishod bio "strašan" i da bi rezultirao značajnim žrtvama.

SAD i Evropska unija upozorile su Rusiju da će se suočiti sa ozbiljnim ekonomskim sankcijama ako napadne Ukrajinu. Te sankcije bi se nadovezale na one koje su Moskvi nametnute posle aneksije Krima i pružanja podrške proruskim separatistima u istočnoj Ukrajini 2014. godine.

Članice EU ipak ne mogu da se dogovore oko opsega tih novih sankcija jer Evropa zavisi od ruskog gasa.

Rusija snabdeva Evropu gasom preko ukrajinske mreže i Severnog toka 1 koji ide kroz Baltičko more.

Ukrajinski gasni transportni sistem u državnom je vlasništvu i snabdeva Evropu više od pola veka. Za tranzit, Kijev od Moskve dobija dve milijarde dolara naknade, a ST1 ima kapacitet od 55 milijardi kubnih metara. Bude li Severni tok 2 odobren, taj kapacitet će se udvostručiti, a ukrajinski sistem bi tada mogao da bude iskljućen i Kijev ostane bez pozamašne tranzitne naknade.

- Prilično smo uvereni da je to deo Putinovog plana da oslabi Ukrajinu i da je učini ranjivijom. Ako je ukrajinski gasovod netaknut i operativan, Rusija se oslanja na njega. Ako ukrajinskog gasovoda nema jer postoji Severni tok 2, to je razlog manje da Rusija ne napada, rekao je Tajmsu Andrej Kelin, ruski ambasador u Londonu.

Istovremeno, Rusija nastoji da uspostavi nove veze s Kinom. Kremlj želi da postakbne privrednu saradnju sa "perspektivnim partnerom" Pekingom, što bi uključivalo slanje više gasa i nafte u Kinu.

Rusija već ima jedan gasovod Snaga Sibira, koji vodi gas isključivo u Kinu. Radi se o projektu vrednom 55 milijardi dolara, koji je ujedno najveći u ruskoj istoriji, a usledio je nakon sankcija koje su zapadne zemlje uvele Rusiji zbog napada na Ukrajinu 2014. godine.

Gaspromovi poslovi

Očekuje se da će Gasprom, ruska državna energetska firma, ove godine finalizovati dogovor za drugi naftovod od Sibira do Kine, poznat kao Snaga Sibira 2.

Ruski diplomata u Velikoj Britaniji ističe da bi povećanje broja gasovoda prema Kini za Rusiju bilo mnogo isplativije, stabilnije i mirnije nego prema Evropi.

Kelin tvrdi da Moskva nije zabrinuta zbog potencijalnog otkazivanja gasovoda Severni tok 2, projekta vrednog 11 milijardi dolara, jer bi u tom slučaju na gubitku mnogo više bili Evropljani i evropske privatne firme.

Prema nedavnim podacima kineske Glavne carinske uprave, trgovina između Kine i Rusije prošle godine je porasla na rekordnih 146,88 milijardi dolara, što je 36 posto više u odnosu na prethodnu godinu.

Danas bi trebalo da se održi sastanak Saveta bezbednosti UN-a o gomilanju ruskih snaga na granici s Ukrajinom, a američki zvaničnici su pozvali Rusiju da "iskoristi ovu priliku kako bi objasnila šta radi."

Kurir.rs/Jutarnji list