Holandski izdavač prekinuo je štampanje knjige koja sugeriše da je jevrejski beležnik izdao Anu Frank.

U internom meju u koji je uvid imao Rojters, izdavač navodi da postoje sumnje u pogledu istraživanja na kome je knjiga "Izdaja Ane Frank" zasnovana.

Knjiga, objavljena 18. januara, izazvala je senzaciju tvrdnjom da su istražitelji identifikovali ucenjenog Jevrejina, Arnolda van den Berha kao glavnog osumnjičenog.

arnold-van-den-berg.jpg
Printscreen/Twitter 

Drugi istraživači ocenili su da je ta tvrdnja "puna grešaka", a holandski izdavač Ambo Antos sada smatra, bar tako stoji u internom meju, da je trebalo zauzeti "kritičniji stav" prema knjizi.

"Čekamo odgovore od istraživača na pitanja koja su se pojavila i odlažemo odluku da štampamo novo izdanje", navodi se u poruci. "Iskreno se izvinjavamo svima koji bi mogli biti uvređeni knjigom."

Izdavač nije komentarisao mejl, kao ni predstavnici autorke knjige Rouzmeri Salivan, ni engleskog izdavača HarperKolinsa.

Jedan od istraživača citiran u knjizi, Peter van Tvisk, rekao je da je da su istražitelji iznenađeni mejlom holandskog izdavača.

"Prošle sedmice smo imali sastanak sa urednicima i razgovarali smo o kritikama i zašto mislimo da ih je moguće odbaciti i dogovorili smo se da ćemo izneti detaljniju reakciju kasnije", rekao je.

Knjiga iznosi zaključke šestogodišnje istrage o tom "zaboravljenom slučaju".

Anu i još sedmoro Jevreja nacisti su otkrili 4. avgusta 1944. pošto su se skrivali gotovo dve godine u tajnom aneksu iznad skladišta uz kanal u Amsterdamu.

Svi su bili deportovani a Ana je umrla u logoru Bergen Belsenu kada je imala 15 godina. Njen dnevnik preveden je na 60 jezika.

Tim istražitelja, predvođen penzinosanim agentom FBI, koji je uključivao 20 istoričara, kriminalističara i stručnjaka za podatke, identifikovao je Arnolda van den Berga kao glavnog potkazivača.

Sumnje u istinitost otkriča ima i fondacija koju je osnovao otac Ane Frank, bazeksla Fondacija Ane Frank kao i istoričar Erik Somers iz holandskog instituta za istraživanje rata, Holokausta i genocida NIOD.

Kurir.rs/Hina