NEOBIČAN NAČIN OTPORA KOLONIZATORIMA-PLJAČKAŠIMA: Arheolozi u Peruu pronašli 200 kičmenih stubova nataknutih na štapove FOTO

Narod Činča ponovo je sastavljao kosture svojih umrlih koje su kolonizatori razbacali u potrzi za srebrom i zlatom.

Evropljani kada su pljačkali kidali su tkanine kojima su tela bila obavijena i vadili zlato i srebro, dok su kosti bile rasute svuda unaokolo. Onda su lokalni narodi, narodi Činča videvši ovo, odlučili da ponovo sastave svoje mrtve, rekao je glavni autor studije dr Džejkog Bongers sa Univerziteta Istočne Anglije.

Činče su bile veoma bogato društvo, a španski izveštaji uzakuju na to da su bili poznati kao pomorski trgovci.

U tekstu objavljenom u listu Antiquity, Bongers i njegove kolege opisali su kako su pronašli ljudske pršljenove pažljivo pričvršćene na stubove od trske dok su 2013. istraživali grobnice u dolini Činča u Peruu, oblasti u kojoj je kraljevstvo Činča cvetalo sve do 15. veka kada je pripojenu carstvu Inka.

U početku je, rekao je Bongers, mislio da su štapove napravili pljačkaši. Ali kako su istraživači pronalazili sve više i više ovih "ražnjića" - skoro 200 do sada – i komada odbačene tkanine, shvatio je da je malo verovatno da je to slučaj.

U studiji se navodi da su povezani pršljenovi pronađeni u ili u blizini velikih, raskošnih grobnica poznatih kao "čulas", često na površini. Studija otkriva da su pršljenovi sa navojem pronađeni unutar ili izvan velikih složenih grobnica poznatih kao chullpas, često na površini.

Radiokarbonsko datiranje tri trske i njihovih povezanih pršljenova, u kombinaciji sa modeliranjem i analizom, pokazalo je da su ove osobe umrle između 1520. i 1550. godine, u periodu koji je u skladu sa epidemijama i glađu u Peruu, rekao je Bongers. Trska je sakupljena za izradu štapova nešto kasnije, između 1550. i 1590. godine.

"Trska potiče iz perioda kada su Evropljani bili u Činči i kada su pljačkali ove grobnice“, rekao je on.

Arheolozi su otkrili i da kičmeni pršljenovi nisu bili poređani na štapove po anatomskom redu, što ukazuje na to da su kosti pokojnika bile rasute po okolini.

Za mnoge starosedelačke grupe u Činča dolini, intergritet tela posle smrti je izuzetno važan. Eksperti navode da su starosedeoci ove oblasti imali jedinstven pristup tretiraju mrtvih - obližnji Činčoro narod razvio je prvu poznatu tehniku veštačke mumifikacije, milenijum pre nego što su time počeli da se bave Egipćani.

"Smrt ovde nije bio kraj“, rekao je Bongers. "Ono što vidimo ovde je dugoročni angažman sa mrtvima. Evropski kolonizatori nisu mogli da spreče lokalce da komuniciraju sa mrtvima".

Kurir.rs