PUTINOVI PRETORIJANCI: Ova 3 silnika uživaju najveće poverenje Vladimira Putina; ne vole se mnogo ali njemu to nimalo ne smeta

Sa rastom tenzija na istoku, ponovo su u centru svetske pažnje ljudi koji su najbliži Vladimiru Putinu.

"Sredinom septembra ruski predsednik Vladimir Putin objavio je planove radikalne obnove političkog sistema u zemlji s ciljem centralizovanja vlasti u Kremlju", napisao je Maršal I. Goldman, harvardski profesor ruske ekonomije 2004. godine u uglednom časopisu Forin afers.

Taj korak, tumačio je Goldman, bio je posledica krize u Beslanu gde su čečenski teroristi pobili školsku decu. Vladimir Putin je tu tragediju iskoristio kako bi opravdao koncentraciju vlasti potrebom borbe protiv terorizma i konačne pobede.

Zapad ne reaguje jer je to doba globalne borbe protiv terorizma. U tom trenutku vlast u Kremlju gotovo u potpunosti preuzima druga struja, siloviki (силовики́), izvedenica reči sila. Samo muškarci, razumljivo, piše u analizi Jutarnji list.

Interesantan je položaj ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova koji formalno ne pripada nijednoj grupi, ali je lojalnošću stekao povlašćen položaj u hijerarhiji Putinove samovlade.

Intenzivno rivalstvo i visok nivo heterogenosti

Silovike je Putin pretvorio u maksimalno odane pretorijance koji, po njegovim nalozima, upravljaju zemljom.

Istoričar Tomas Gomart je u stručnom radu za organizaciju Karnegi kaže da siloviki nisu strukturisana grupa. "Karakteriše ih intenzivno rivalstvo i visok nivo heterogenosti", rekao je on.

Među njima se posebno isticao Sergej Ivanov koji se 2016. godine povukao. Sin mu se dve godine ranije utopio u Emiratima. Uz njega se često spominjao i Igor Sečin koji je metodama rada stekao nadimak Dart Vejder. Danas vodi naftnu kompaniju Rosneft.

Trijumvirat

Već i površna analiza u prvi plan izbacuje tri imena koja ne puštaju poziciju u najbližem krugu Putinovih savetnika. Među njima je Sergej Šojgu, ministar odbrane kog Putin vodi na letovanja u Sibiru. Prema procenama mnogih i to je bio dokaz da je Šojgu verovatno čovek od najvećeg Putinovog poverenja. Dovoljno mudar da ne iskače i neprestano pokazuje da je njegova karijera direktno vezana za Putinovu.

Drugi, što ne podrazumeva bilo kakvu hijerarhijsku diferencijaciju Sergej Nariškin, čelnik je spoljne obaveštajne službe, SVR koji je na tom položaju od 2016. godine. Treći član trijumvirata je Nikolaj Patrušev, sekretar Bezbednosnog veća Rusije i bivši čelnik unutrašnje tajne službe, FSB, naslednice sovjetskog KGB-a.

Ovaj trojac personifikuje suštinu mehanizma Putinove vlasti - potpuna kontrola nad službama bezbednosti koje garantuju ostanak na vlasti. KGB je 1957. godine sačuvao na vlasti Nikitu Hruščova, kad su mu drugovi iz Politbiroa radili o glavi, da bi 1964. godine mirno prepustio da Leonid Brežnjev i ostali smene Hruščova. Putin je preduzeo sve da se to ne dogodi stavljajući obe tajne službe pod kontrolu.

Trojka ne živi u idiličnom svetu uzajamnog uvažavanja i saradnje nego se nadmeću nastojeći da pokažu svaki ponaosob, kremaljskom caru da je baš on njegov najverniji sledbenik.

Nariškin je ovog meseca zapadne vlade prozvao “pravim diktaturama” otvarajući u Moskvi izložbu “Kršenje ljudskih prava u Ukrajini” i povezujući stanje u toj zemlji s “vremeplovom koji nas vraća u najgore godine Hitlerove okupacije”.

Šojgu ukrajinske nacionaliste smatra “neljudima” - ipak je vladar u avgustu dugim tekstom objavio da ukrajinska nacija ne postoji. Članak je nedavno podeljen svim ruskim vojnicima.

Patrušev ne zaostaje, “rusofobnu” ukrajinsku propagandu vidi posledicom informacijskih operacija Zapada koja korene vuče iz doba evropskih pisara koji su ljubomorno ocrnili Ivana Groznog. "Nije im bilo drago da ruski car ne priznaje njihovo političko i moralno vođstvo", zaključio je.

Ivan Grozni je poznat i po tajnoj policija od koje je strahovala cela zemlja. Nešto kao Staljin, kojeg Putin nasleđuje.

Moralne vođe

Važnu ulogu ima pitanje “moralnog vođstva” jer Putin ideologiju bazira na tvrdom nacionalizmu i uverenju u moralnu nadmoć pravoslavlja i ruskosti nad zapadnom civilizacijom koja iznutra trune.

Moralni krah Zapada misao je vodilja koja se poklapa s kineskom tezom o SAD-u, i Zapadu, kao sili u silaznoj putanji dok je Narodna Republika Kina u uzlaznoj, piše Jutarnji.

Putin želi da vidi Rusiju moralno, kad već ne može drugačije,nadmoćnom. Zato će Patrušev u septembru prošle godine opasnim po ruskost da označi trendove na Zapadu da se otac i majka preimenuju u roditelj jedan i dva.

"Žele da daju deci pravo da biraju pol, a na nekim su mestima došli i do legalizacije venčanja sa životinjama", zgroženo je pričao Patrušev.

Trijumvirat ipak nema, kako piše Anton Troianovski, dopisnik Njujork tajmsa iz Moskve, apsolutnu moć. Njihov radikalni konzervativizam donekle ublažava uticaj Mihaila Mišustina, premijera tehnokrate.

Međutim, Putin i trojka neupitno dele aksiom Kremlja: obnovu sfera uticaja koje moraju pod kontrolu Moskve da stave prostore bivšeg carstva. Ne obnova Sovjetskog Saveza, da referisanje na slavu te države, ali nova imperija kao ideal. Što predstavlja najveću zabrinutost za daljnji razvoj krize oko Ukrajine jer, kako je 1994. godine napisao Žbignjev Bžežinski, Rusija bez Ukrajine nije carstvo.

Kako to već biva u diktaturama, politika kontroliše sve sfere društvenog života pa će Patrušev biti predsednik Ruskog odbojkaškog saveza, Nariškin nadzire rad Ruskog istoričarskog društva, a Šojgu je predsednik Ruskog geografskog saveza.

Moć u rukama Putina

Putin nije naivan pa da svu vlast osloni na samo jedan izvor moći. Nužna je dijalektika, postojanje barem dve struje koje će jedna drugo držati na oku, što onda vladaru daje mogućnost da uspostavlja balans i tako potvrđuje ultimativnu, čak i vrhunsku moć.

Svi carevi, diktatori i slična menadžerija silno žele obogotvorenje. Novi su oligarsi, na primer, braća Arkadij i Boris Rotenberg. Preciznija se lista može naći na popisu ljudi pod evropskim i američkim sankcijama.

I na kraju, još jednom, sve strateške odluke donosi Putin sam. S idejom da postane najveći ruski vladar u istoriji. Bez obzira na silovike, oligarhe i tehnokrate, pa i Lavrova.

To je trenutno najveći problem za Zapad i nepoznanica oko koje se najviše promišlja. Šta je Putinu na pameti? Pitanje ne za milion dolara nego za mir u Evropi, zaključuje Jutarnji list.

Kurir.rs