OTROVNO VULKANSKO JEZERO DONOSI NOVE SPOZNAJE O MARSU: Na Crvenoj planeti je pre nekoliko milijardi godina moglo biti života!

Blizu vrha kostarikanskog vulkana Poas nalazi se jedno od najkiselijih jezera na Zemlji.

"Naše otkriće pokazuje da život na Zemlji postoji u najekstremnijim okruženjima. Teško je zamisliti negostoljubivije mesto za boravak živih bića od ultra-kiselog vulkanskog jezera sa čestim erupcijama", rekao je biolog i astrofizičar Džastin Vang sa Univerziteta Kolorado Bulder.

Ovo vanzemaljsko okruženje pokazuje da je na Marsu pre nekoliko milijardi godina mogao da postoji život.

Priča o dva jezera

Dva kraterska jezera koja se nalaze u blizini vrha vulkana ne mogu se više razlikovati jedno od drugog. U neaktivnom krateru nalazi se jezero Botos koje je okruženo tropskom vegetacijom, a u aktivnom je Laguna Kaliente, koja sadrži tekući sumpor i gvožđe. Gasovi iz ovog jezera stvaraju kiselu kišu i kiselu maglu, koje uništavaju obližnje ekosisteme i iritiraju oči i pluća znatiželjnih naučnika.

Istraživači su sproveli aktivna terenska istraživanja na jezeru 2013., 2017. i 2019. godine. Vang i njegovi saradnici pešačili su do vulkana u novembru 2019., kada su delovi jezera ključali, a vulkanski otvori su ispuštali vruće sumporne gasove.

Život na ivici

Stručnjaci su 2013. godine ustanovili da u jezeru živi bakterija Acidifilijum. Ovaj mikrob ima više gena koji mu omogućavaju da se prilagodi preživljavanju u različitim okruženjima.

Naučnici su se vratili 2017., a u međuvremenu je došlo do nekoliko erupcija. Nakon što su prikupili dodatne uzorke shvatili su da među bakterijama u jezeru ima više biološke raznolikosti nego što se očekivalo. Osim toga, sekvenciranje DNK otkrilo je da je bakterija Acidifilijum razvila načine za pretvaranje elemenata poput sumpora, gvožđa i arsena u energiju potrebnu za preživljavanje.

Potraga za životom na Marsu

Genetska prilagođavanja koja su otkrili Vang i njegovi kolege pokazuju da je život mogao da preživi u hidrotermalnim okruženjima na drevnom Marsu. Hidrotermalni sistemi obezbeđuju toplinu, vodu i energiju - sve što je potrebno za nastanak i razvoj života.

Dok su se pređašnja istraživanja Marsa koncentrisala na drevne izvore vode, naučnici smatraju da su topli izvori zapravo ključna meta u potrazi za vanzemaljskim životom.

"Ova mesta nije teško pronaći budući da je rani Mars bio jako vulkanski aktivan i imao obilje vode blizu površine", rekao je geolog Brajan Hinek sa Univerziteta Kolorado Bulder.

"Moramo promeniti način na koji razmišljamo o životu na drugim planetama"

Vang upozorava da naučnici ne bi trebalo da budu previše "usredsređeni na Zemlju" pri potrazi života na Marsu. Život na Zemlji obično nastaje u prisutnosti vode, ali tog elementa na Crvenoj planeti nije u istoriji bilo u neograničenim količinama niti u tako kontinuiranom periodu.

"Mislim da moramo promeniti način na koji razmišljamo o životu na drugim planetama. Moramo uzeti u obzir jedinstvenu geološku istoriju naših vanzemaljskih okruženja i staviti to u kontekst sa onim što imamo ovde na Zemlji. Ako su reke na Marsu bile nestabilne dok su topli izvori bili uobičajeni, onda je možda život najverovatnije postojao u hidrotermalnim okruženjima", kazao je Vang.

"Ivica kratera Jezero, gde se sada nalazi rover Perseverance, verovatno je u prošlosti bio hidrotermalno aktivan zbog udarca nakon kojeg je krater i nastao. Tako da me zanima šta će tamo rover sve pronaći", rekao je Vang.

Istraživanje naziva Microbial Survival in an Extreme Martian Analog Ecosystem: Poás Volcano, Costa Rica objavljeno je u časopisu Frontiers in Astronomy and Space Science.

Kurir.rs/Index.hr