Nova studija pokazala da ledenjak na Mont Everestu proteklih četvrt veka gubi led za čije stvaranje su potrebne decenije.

Najviši ledenjak na najvišoj planini na svetu u poslednjih 25 godina gubi svake godine led za čije su stvaranje potrebne decenije, zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, pokazala je nova studija.

Ti proračuni bi trebalo da posluže kao upozorenje da bi brzo otapanje ledenjaka na nekim od najviših tačaka Zemlje moglo doneti pogoršavanje klimatskih uticaja, uključujući češće lavine i isušivanje izvora vode od kojih zavisi oko 1,6 milijardi ljudi u planinama koji iz tih izvora dobijaju vodu za piće, navodnjavanje i rad hidroelektrana.

Led kojem je trebalo oko 2000 godina da se formira na ledenjaku Saut Kol otopio se za oko 25 godina, što znači da se stanjio oko 80 puta brže nego što je bilo potrebno da nastane.

Dok se otapanje ledenjaka naširoko proučava, malo naučne pažnje posvećeno je ledenjacima na najvišim tačkama planete, tvrde naučnicii u studiji objavljenoj u časopisu Nature Portfolio Journal Climate and Atmospheric Science.

Tim naučnika i planinara posetio je ledenjak 2019. i prikupio uzorke iz ledenog jezgra dugog 10 metara. Takođe su instalirali dve najveće automatske meteorološke stanice na svetu kako bi prikupili podatke i odgovorili na pitanje: Jesu li najnedostupniji ledenjaci na Zemlji pod uticajem klimatskih promena povezanih sa ljudima?

"Odgovor je glasno da, i to u velikoj meri od kasnih 1990ih", rekao je Pol Majevski, vođa ekspedicije i direktor Instituta za klimatske promene na Univerzitetu Mejn.

Naučnici su naveli da njihovi nalazi ne samo da su potvrdili da su klimatske promene izazvane ljudskom delatnošću stigle do najviših tačaka na Zemlji već su i narušile ključnu ravnotežu koju pružaju snegom prekrivene površine.

"To je potpuni zaokret u odnosu na ono šta se ranije događalo na tom području, tokom verovatno cilog razdoblja ljudske okupacije planina", rekao je Majevski za CNN. "I to se dogodilo vrlo brzo."

Istraživanje je pokazalo da se led na ledenjaku smanjio za oko 55 metara u poslednjih četvrt veka.

Naučnici su uočili i da se na ledenjaku snežni pokrivač povukao ustupajući prostor ledu, a ta je promena verovatno počela još 1950ih. Gubitak leda bio je najintenzivniji od kasnih 1990ih.

Ta transformacija snega u led znači da ledenjak više ne može da odbija sunčeve zrake, zbog čega se ubrzava njegovo otapanje.

Simulacije modela pokazuju da se zbog ekstremne izloženosti sunčevom zračenju otapanje ili isparavanje u ovoj oblasti može ubrzati za faktor veći od 20, nakon što se snežni pokrivač pretvori u led.

Pad nivoa relativne vlage i jači vetrovi takođe su važni faktori.

Osim što će posledice osetiti oni koji zavise od vode iz ledenjaka, rapidno topljenje moglo bi da oteža i ekspedicije na Mont Everest, jer će se sneg i ledeni pokrivač sve više stanjivati narednih decenija.

Kurir.rs