NIKO NE ZNA ŠTA DA RADI SA BORISOM DŽONSONOM: Da li ćemo ikada videti leđa britanskom premijeru? Šta i ako do toga dođe?

Šta je potrebno da se dogodi da Boris Džonson konačno ode? To je pitanje koji posmatrači postavljaju već nedeljama.

Dokazi koje je Grej prikupila bili su dovoljno ozbiljni da je londonska Metropoliten policija pokrenula istragu o žurkama u Dauning stritu na kojima su se zaposleni okupljali u trenutku kada su građani Engleske poštovali pravila stroge zabrane okupljanja i opraštali se od voljenih preko Zuma.

Nakon objavljivanja izveštaja, Džonson je odlučio da uzvrati kritičarima, lažno optužujući lidera opozicionih laburista, Kira Starmera, bivšeg glavnog tužioca u Engleskoj, za "neuspeh u procesuiranju“ ozloglašenog britanskog pedofila Džimija Sevila. Ova optužba- koja kruži među desničarskim teoretičarima zavere - više puta je opovrgnuta (odluku da se Savil ne goni doneo je regionalni odsek tužilaštva), piše CNN.

Džonsonov neuspeh doveo je do toga da njegov dugogodišnji pomoćnik i saradnik zadužen za sprovođenje vladine politike, zgađeno podnese ostavku u četvrtak uveče, izdavši žestoku izjavu koja je odjeknula u krugovima britanske vlade.

Još četiri visoka zvaničnika podnela su ostavke u narednim satima - neki iz različitih razloga, ali se stiče utisak da je Dauning strit u slobodnom padu.

Džonson se, ipak, još uvek drži. A predviđanja o njegovoj propasti i ranije su se pokazala preuranjenim. No, sada postoji mogućnost da su Džonsonovi dani u Dauning stritu stvarno odbrojani.

Nekada viđen kao političar sa gotovo mitskom sposobnošću da pridobije protivnike prirodnim šarmom, Džonsonov i rejting njegove Konzervativne stranke u anketama stalno padaju otkako je prošle godine eksplodirao takozvani skandal Partigejt. Niko oko Džonsona ili u njegovoj stranci se ne pretvara da situacija nije loša, verovatno "smrtonosno" loša.

Ipak, tužna realnost za brojne konzervativce koji bi želeli da vide leđa Džonsonu je da nemaju pojma da li su dovoljno jaki da ga uklone sa vlasti. I ovo bi moglo biti ono što Džonsona drži na funkciji, uprkos svemu.

Svakako postoji politička volja da se izvrši kraljeubistvo, ali ne postoji jasna alternativa - bilo kadrovski, bilo ideološki - da se izađe na megdan kralju.

Da bi smenili lidera konzervativaca, 15 odsto parlamentarne stranke mora da dostavi pisma o nepoverenju. Uprkos brojnim pričama, taj prag još nije dostignut. To nije zbog velike podrške ili lojalnosti Džonsonu već zbog toga što njegovi najglasniji kritičari nisu lideri unutar stranke. Ogromna većina konzervativaca koji su razgovarali sa CNN-om misli će glasanje o nepoverenju biti pokrenuto slučajno, a ne namerno. Zaista, većina je pomirena sa činjenicom da će mesecima biti loše pre nego što stvari postanu bolje i, za sada, ne misle da se tu može mnogo učiniti.

Zašto? Više konzervativnih članova parlamenta iz različitih krila stranke govorilo je da su iscrpljeni, zbunjeni, ljuti i depresivni. Oni koji su razgovarali sa CNN-om učinili su to pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti situacije i da bi bili što iskreniji.

"Sve je to strašno, ali niko nije siguran šta da radi“, kaže visoki poslanik konzervativaca. "Nisam čak ni siguran da je njegovo uklanjanje najbolja ideja (jer) sve alternative predstavljaju ogroman, neproveren rizik“, dodaje zakonodavac, misleći ne samo na pojedince koji bi mogli da zamene Džonsona, već i na ideologiju koju bi doneli vladi.

Čak i oni koji veruju da Džonsona treba ukloniti sa funkcije pre sledećih opštih izbora ne mogu da se dogovore kada bi to trebalo da se desi.

Polu-lojalni ministar vlade koji nije želeo da osramoti Džonsona, ali smatra da je njegov odlazak ove godine i neophodan i neizbežan, rekao je da "većina u ovom kampu želi da (Džonson) ostane na mestu dok se potpuni izveštaj Grejove ili policije ne objavi ili do posle lokalnih izbora u maju“.

Napori za uklanjanje Džonsona će se verovatno ubrzati ako policija ili ceo izveštaj Sju Grej - koji će se pojaviti kada se istraga detektiva završi - dođu do zaključka da je premijer ili prekršio zakon, zaveo parlament ili se upustio u neku drugu vrstu neodbranjivog ponašanja. Međutim, niko ne zna kada će taj datum biti, a možda neće biti pre sledećeg izbornog testa za Džonsonovu Konzervativnu stranku, lokalnih izbora početkom maja.

Ako konzervativci pretrpe velike gubitke u tim anketama, biće veoma teško ne prišiti ih Džonsonu. Nema sumnje da će izborne kampanje opozicionih partija biti gotovo u potpunosti fokusirane na premijera, njegovu pouzdanost i ponašanje.

U svakom slučaju, čini se da je najpoželjniji period za smenu Džonsona letnja parlamentarna pauza, kada se Vestminster uglavnom gasi. Ovo daje vreme za odgovarajuće takmičenje u liderstvu, kao i vreme za novog lidera da izgradi svoju platformu uoči sledećih zakazanih opštih izbora u maju 2024.

Koliko god to jednostavno zvučalo, postoji jedna mala prepreka za one koji traže glatku tranziciju vlasti: Džonson i njegovi saveznici ne žele da odustanu i veruju da mogu da izdrže, šta god da se desi.

Više savetnika i saveznika u Džonsonovom najužem krugu rekli su za CNN da su razmišljali o tome da odgovore na bleg i organizuju glasanje o poverenju premijeru uz ultimatum: Podržite me ili me otpustite.

Istorijski gledano, ovo je efikasno sredstvo pomoću kojeg su oslabljeni političari prikupljali snagu. Međutim, Džonsonovi saveznici su uvereni da su njegovi protivnici unutar stranke toliko slabi da je tako drastična akcija nepotrebna.

"Recimo to ovako, da se Pošta oslanja na poslanike da kupuju marke za slanje pisama, vrlo brzo bi prestali sa radom“, rekao je jedan ključni saveznik.

Izvor iz kabineta rekao je za CNN da "podrži me ili otpusti implicira da se bori sa pozicije slabosti, što mi jednostavno ne verujemo da je tako”.

Čak i oni koji su najkritičniji prema Džonsonu slažu se, barem delimično, sa ovom analizom. Jedan bivši ministar rekao je da je "leto možda prekasno, da propuštaju priliku da ga se otarase upravo sada“, navodeći frustraciju među glasačima što je vlada paralizovana skandalom.

Visoki konzervativni kritičar premijera smatra da je najbolji način da se Džonson smeni "organsko, nekoordinisano" podnošenje poslaničkih pisama koje bi slučajno stvorilo zamah gde bi "stvari brzo krenule na jug”. Međutim, kritičar je priznao da je to samo želja.

Posle nedelja Partigejta - i brojnih pogrešnih koraka samog Džonsona - konzervativci su se našli u zamci.

Oni znaju da Džonson šteti partiji. Oni znaju da će pokušaj njegovog uklanjanja biti krvavi, javni rat koji bi na kraju mogli da izgube. Oni znaju da ne postoje garancije da će njegovo otpuštanje učiniti bilo šta boljim: Džonson je, na kraju krajeva, verovatno jedini političar u zemlji koji tako redovno prkosi gravitaciji da nije nemoguće da pregrmi i ovaj skandal jači nego pre. A novi lider bi mogao biti manje efikasan i predati ključeve Dauning strita 10 drugoj stranci na sledećim izborima.

Sve je toliko nejasno i zbunjujuće da malo ko u gornjim redovima Konzervativne stranke deluje kao da ima pojma šta da radi.

Što duže ovo bude trajalo, poslanici će se naći u problemu bez obzira na javni stav koji zauzmu - za Džonsona, protiv Džonsona ili upadljivo ćutljiv. A njihov vođa će za to vreme teturati dalje, tvrdeći da je batinanje zapravo samo površinska rana.

Kurir.rs