Penzioner Viktor, odlazi na spavanje, osluškujući da li će početi granatiranje da bi mogao da se skloni. U gradu Harkovu, Viktorija Makarova, menadžer građevinske firme, uči da puca iz puške u slučaju invazije.

Daleko od retkih rundi diplomatskih pregovora čiji je cilj ublažavanje rastućih tenzija između Istoka i Zapada, kao i zbog jačanja ruske vojske, ljudi u Ukrajini pokušavaju da nastave sa svakodnevnim životom. Ali spremaju se i na najgore, prenosi Rojters.

U predgrađu Donjecka, regionalnom centru jednog od dva regiona na istoku Ukrajine Viktor opisuje mračni period nakon penzionisanja.

Živi nekoliko kilometara od prve linije fronta u penziji u samoproglašenoj Donjeck Narodnoj Republici.

Dobija i ukrajinsku penziju, ali je u praksi teško podići. Vreme provodi slikajući uljane portrete svojih rođaka u Rusiji sa fotografija u svom stanu, a prošle godine je prodao tri pejzaža i dva portreta za bagatelu.

-Jedno uvo ti je na jastuku, drugo osluškuje da li će krenuti granatiranje, ako moraš da bežiš u podrum. Ukratko, svima nam je potreban mir, rekao je Viktor, koji je odbio da kaže svoje prezime.

Oko 15.000 ljudi je ubijeno od 2014. godine u borbama između separatista koje podržava Rusija i ukrajinske vojske, saopštila je vlada u Kijevu. Veze su bile teške otkako je Moskva te godine anektirala poluostrvo Krim.

U Harkovu, velikom ukrajinskom gradu oko 40 kilometara (25 milja) udaljenom od ruske granice, 44-godišnja Makarova je jedna od brojnih žena koje se upisuju na kurseve samoodbrane da bi se pripremile.

profimedia0592339818.jpg
Sergii Zarev / Panthermedia / Profimedia 

-Nećemo pobeći i napustiti naš voljeni grad Harkov, to znači da moramo da naučimo kako da ga branimo, rekao je ruski govornik za Rojters.

Za vikend je napolju i vežba gađanje sa puškom u snežnom polju. Potražnja za ovakvim kursevima među civilima je porasla.

-Svaki put kada ruska agresija raste, motivacija ljudi se povećava, oni očigledno žele da osveže svoje veštine, rekao je Igor Puškarjov, koji se borio u istočnoj Ukrajini i vodi kurseve za stanovnike Harkova.

Još u Donjeckoj Narodnoj Republici koju drže pobunjenici, Svetlana, koja živi u selu pored linije fronta, rekla je da je pomirena sa onim što je čekalo.

-Šta bude, biće. Ostaćemo kod kuće ili na poslu kada počne. Možda ćemo preživeti, možda ne... Naravno da smo uplašeni, sigurno. Ali gde da idemo? Kome smo potrebni? , zapitala je ona.

Kurir.rs